Корона вирус и Србија: „Почели смо контраофанзиву, сад имамо оружје"

Тачно 293 дана откако је у Србији забележен први случај Ковида-19, почела је вакцинација против корона вируса који је до сада у свету однео више од 1,7 милиона живота.

Тачно у 10 часова у Институту „Торлак" у Београду председница Владе Србије Ана Брнабић и министарка за рад и социјална питања Дарија Кисић-Тепавчевић добиле су прве дозе вакцина.

„Да ли сте алергични на нешто?", питао је медицински радник најпре премијерку, потом и министарку.

После негативних одговора, обе су потписале сагласност да могу да приме вакцину.

Потом су добиле по једну од 4.875 доза Фајзер-Бионтек вакцина колико је у уторак стигло у Србију.

„Једини спас у борби против Ковида 19 јесте вакцинација да би се достигао колективни имунитет", каже за ББЦ на српском Мирсад Ђерлек, који је на челу Националног координационог тима за имунизацију.

Пре примања вакцина против корона вируса, представнице власти су рекле да желе личним примером да охрабре становништво и покажу да је вакцина безбедна.

Према плану, вакцину треба најпре да добију старији од 70 година у старачким домовима.

Вакцинација у Србији биће добровољна и бесплатна, саопштили су званичници у више наврата.

Погледајте видео: Зашто је вакцинација важна

„Вакцина је потпуно безбедна"

На конференцији за новинаре испред Торлака истакнуто је да је Ана Брнабић прва премијерка у Европи која је примила вакцину.

„Данас је свакако дан за осмехе, од 6. марта ове године (када је регистрован први случај заразе у Србији), можда први дан да имамо разлог за осмех.

„Данас је дан који је почетак краја пандемије корона вируса у Србији, али и у Европи и свету", рекла је Брнабић.

Премијерка је истакла да је Србија друга земља у Европи, после Велике Британије, која је добила Фајзер вакцину и трећа која је почела вакцинацију у Европи, после Британије и Швајцарске.

„Ја сам као председница Владе и неко ко води Кризни штаб осећала потребу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у ову вакцину и наше агенције и сва стручна лица која су радила даноноћно на овоме, да провере вакцину и да дам дају потребну сигурност да је безбедна за све".

Нагласила је да се „нећемо зауставити док не зауставимо корона вирус на овај начин".

Поручила је и да ово није крај борбе против корона вируса и позвала је све да наставе да поштују мере.

„Будимо дисциплиновани, па ћемо полако током 2021. године скидати маске, кад нам стручњаци кажу да је безбедно".

Одговарајући на подозрење појединих у вези са безбедношћу вакцина, Брнабић је одговорила:

„Како изгледа свет без вакцине најбоље смо видели ове године. Мени се тај свет не свиђа. Шта би било да нисмо имали вакцине до сада против неких других болести?".

Председница Владе је рекла и да се са председником Александром Вучићем договорила да њих двоје приме различите вакцине.

„Ускоро стижу одређене количине руске вакцине Спутњик, а највећи контигент вакцина стићи ће од кинеског Синофарма.

„Почетком другог квартала очекујемо додатне количине Оксфордске вакцине (АстраЗенека) и надам се вакцине Модерна, другог америчког произвођача", рекла је она.

Нагласила је да ће вакцине бити бесплатне.

„Људи у Србији ће имати на располагању све вакцине, али ће оне све најпре проћи наше агенције и институте".

Тренутно је на контроли кинеска вакцина.

Епидемиолог Предраг Кон рекао је да је „ово велики дан за Србију и за читав регион".

„Почињемо контраофанзиву, почињемо борбу са оружјем у руци, а то је у овом случају вакцина", каже он.

Кон је рекао да је вакцину одобрила домаћа Агенција за лекове и нагласио да је „вакцина потпуно сигурна и безбедна и то ми је било најважније".

Министарка Дарија Кисић је рекла да је „поносна што је Србија једна од земаља која је прва набавила вакцину, што смо и обећали".

Поносна је, додала је, и на све у старачким домовима, јер, иако је вакцинација добровољња постоји велику заинтересованост за имунизацију.

„Да би се створио имунитет потребне су две дозе и седам дана после друге ствара се имунитет, а 28 дана после примања прве дозе организоваћемо посете у старачким домовима, јер знамо да 10 месеци нису видели своје најмилије", рекла је Дарија Кисић.

Поручила је: „До сада смо се склањали од вируса, од данас крећемо у активну борбу и активну имунизацију".

Погледајте видео: Како функционишу вакцине

Какав је распоред примања вакцине?

После званичника и људи у старачким домовима, за 15 дана на ред долазе здравствени радници.

Распоред је, каже Ђерлек, направљен по раније утврђеном плану који ће бити „еластичан" и дозвољавати измене у зависности од епидемилиошке ситуације и количине вакцина на лагерима.

„С обзиром да од почетка јануара добијамо нове количине - 19.500 на недељном нивоу тад ћемо почети вакцинацију здравствених радника у Ковид систему", истиче.

Циљ је да се достигне 'прокуженост становништва' - када је 60-80 одсто људи било у контакту с вирусом.

„Ми смо досад овим нормалним начином - разбољевања постигли прокуженост више од 25 одсто, а планирамо да 2021. вакцинишемо 3,5 милиона људи.

„Тако би се дошло до 70-75 одсто становништва које је било у додиру са вирусом и тако бисмо дошли до колективног имунитета и решили се ове опаке и смртоносне болести", напомиње лекар, који је и државни секретар Министарства здравља.

Масовна вакцинација би могла почети у априлу следеће године, најавио је министар здравља Златибор Лончар.

Да је то реално сматра и консултант за имунизацију Уницефа и Светске банке Драгослав Поповић.

Да ли је вакцина ефикасна?

Ефикасност вакцина до 95 одсто довољна je да се заустави епидемија, али много тога зависи од логистике и од тога колико ће људи добити приступ да се вакцинише, рекла је вирусолошкиња Ана Банко са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

Она је за телевизију Н1 објаснила и да корона вирус има мањи потенцијал мутације него вирус грипа.

Ипак, каже да оно што се дешава у Великој Британији, где је регистрована појава мутације овог вируса, треба пажљиво пратити.

Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет

Има ли Србија ресурсе за имунизацију?

„Потпуно смо спремни да одговоримо овом озбиљном и обимном послу", истиче Ђерлек.

Овакву имунизацију, каже, Србија досад није имала јер се планира вакцинације више од половине радно способног становништва.

Наводи да је због специфичности паковања ове вакцине већ почела обука здравствених радника који ће на терену обављати вакцинацију.

Како је објаснио, у једној бочици има пет доза Фајзерове вакцине, које је потребно растворити у једном шприцу од 1,8 милилитара физиолошког раствора.

То се мора потрошити у наредних шест сати, а кад доза изађе са -70 степени, мора се потрошити за пет дана.

„Институт за вирусологију 'Торлак' је еминентна установа која има велики број хладњача где можемо складиштити вакцину Фајзер-Бионтек", додаје.

Преговара се, подсећа, и са Кинезима и Русима, чије вакцине се чувају на температурама од два до осам степени Целзијуса.

Како ћемо знати да смо на реду?

У зависности од количине набављених вакцина, Национални тим ће благовремено обавештавати о томе људе по регионима и местима, наводећи које су им циљне групе.

„То ћемо радити и неколико дана пре, да не би људи долазили неорганизовано и да се не зна чији је ред", наводи Ђерлек, додајући да су циљне групе таксативно наведене у њиховом Акционом плану.

У првој фази ће надлежни вакцинисати на терену, а касније би могло да дође до прављења посебних места где људи могу доћи на лични захтев.

„Кад завршимо вакцинацију тих, под знаком наводника, обавезних категорија - као што су здравствени радници, војска, полиција, просвета, у другој половини 2021. ћемо се сигурно определити и за друге начине и казати који су то пунктови где се грађани могу јавити", закључује Ђерлек.

Вакцинација у Србији биће добровољна и бесплатна, саопштили су званичници у више наврата.

Исто је и у Хрватској, само што код њих вакцинација почиње у недељу 27. децембра - када и у свим државама чланицама Европске уније.

Како ће колективна имунизација изгледати у региону?

Премијер Андреј Пленковић саопштио је да је обезбеђено 5.905.000 доза вакцине, а циљ је да се против корона вируса вакцинише минимално 70 одсто грађана.

Први ће се вакцинисати здравствени радници који долазе у контакт с Ковид болесницима и у ризику су од заразе, затим запослени и корисници домова за старе, а у другој фази долазе на ред старији од 65 година и хронични старији болесници.

Имунизација ће истог дана почети и у Словенији, као чланици ЕУ.

Три месеца касније - у марту би требало да вакцине стигну у Северну Македонију, очекује министар здравља Венко Филипче.

У првом кварталу 2021. године требало би да стигну и у Босну и Херцеговину.

У Републици Српској, која је део Босне и Херцеговине, очекују да почетком године стигне руска вакцина Спутњик V.

Још није познато када ће у Црној Гори, која има најмање становника у региону, почети имунизација и коју вакцину би њени становници могли да добију.

Нови директор црногорског Института за јавно здравље Игор Галић изјавио је да би вакцинација „могла да почне у првом кварталу наредне године, а можда и пре".

Премијер Kосова Авдулах Хоти изјавио je недавно да очекује да ће се набавити вакцине за 20 одсто становника.

Он је навео и да Национални институт за јавно здравље Kосова ради на обезбеђивању неопходне техничке опреме за складиштење и дистрибуцију вакцина по општинама, али нема података кад би оне могле да стигну.

Докле се стигло у Америци?

Америка је тај поступак почела прошле седмице и од тада је скоро 600.000 људи примило вакцину.

Од тог броја, један пацијент је пуштен из болнице после посматрања услед алергијске реакције, а није било смртних случајева, написала је на Твитеру докторка Меган Рени, ванредна професорка на Универзитету Браун.

Наспрам тога, прошле седмице је више од 120.000 људи примљено у болнице, а више од 20.000 је преминуло од последица корона вируса, додала је.

Логистички изазови за цео свет

Кад се све сабере и одузме, човечанство ће морати да изради милијарде доза неколико типова вакцина против Ковида -19.

Оне ће све морати да буду произведене, подељене и дате широм планете.

Међународни савез за вакцине - Гави - позвао је још у августу земље да почну да размишљају о дистрибуцији вакцина.

Сет Беркли, генерални директор Гавија, рекао је да је једна од највећих препрека са којима се суочава такозвани „вакцинашки национализам".

„Желимо да све земље почну да размишљају о овоме у глобалном смислу, делимично зато што је тако једино исправно, али и због проблема са користољубљем (…).

„Нисмо безбедни све док сви не буду безбедни", рекао је.

Уз осигуравање да ће земље у развоју имати приступ правим вакцинама, Беркли је разматрао и прозаичне аспекте давања вакцина, као што су питања да ли на свету има довољно стаклених бочица.

Исто важи и за фрижидере, будући да већина вакцина мора да се држи на ниским температурама.

Како је било пре?

Ковид није прва болест против које је примењена имунизација и стотине милиона људи имало је среће зато што смртоносне убице, које су некада терорисале заједнице широм света, сада могу да се ставе под контролу.

Под условом да животе у кутку света у ком је такво лечење доступно.

Када се у бившој Југославији 1972. обављала једна од последњих масовних и хитних вакцинација услед појаве вариоле вере, односно великих богиња, чак су и ученици Медицинских школа били укључени.

Како је ББЦ раније писао, тад су „војска и полиција биле ангажоване јер је било забрањено кретање свима који нису вакцинисани - на улазима и излазима из градова су заустављана возила, на пероне аутобуске и железничке станице није се могло без потврде о вакцинацији".

Стопа смртности од великих богиња је била висока - од 20 до 30 одсто оболелих.

Вакцине су помогле и код епидемија малих богиња, маларије и дечије парализе, туберкулозе, заушки и многих других болести.

Текст је ажуриран 24. децембра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]