Корона вирус: Како ће свет вакцинисати седам милијарди људи

Тимови широм света раде на изради вакцине која ће бити ефикасна против Ковида-19.

Британски премијер Борис Џонсон назвао је то „најхитнијим заједничким подвигом нашег времена."

Али кад изузмемо напредну науку која стоји иза проналажења добитне формуле, шта је са логистиком давања вакцине седам милијарди људи широм света?

У Великој Британији, срце и душа те иницијативе налази се на Научном кампусу Харвел у бившој бази Краљевских ваздухопловних снага (РАФ) у Оксфордширу.

Ту ће се налазити британски Центар за производњу и иновацију вакцине (ВМИЦ), до чијег је настанка довео Ковид-19.

„Успели смо да пресечемо рок на пола. Док радимо као да ће све бити спремно до краја 2022. године, ми се сада заправо надамо да ће све бити у функцији већ 2021. године", објашњава Метју Дукарс, генерални директор ВМИЦ-а.

„Као печење колача"

Дукарс тек треба да оде на летњи годишњи одмор зато што врло добро зна да би ово место на крају могло да постане произвођач вакцине са Оксфордског универзитета.

Он је у сталном контакту са тимом са Института Џенер, из оксфордског комшилука.

Каже да је то велика одговорност.

„Од критичне је важности, не само за земљу већ и глобално, бити у могућности да се произведу ови типови вакцина брзо и ефикасно", каже он.

„Да вам то упоредим - то је као кад печете колач код куће. Можете да проведете сате и сате спремајући савршен колач, али онда после морате да изађете и спремите још 70 милиона колача и сви морају да буду савршени, тако да је то један поприличан велик изазов."

И то је најблаже речено.

Тражи се маска више са мотивима уметнина Народног музеја

Оксфордски универзитет већ сада је морао да обезбеди довољно привременог лабораторијског простора за почетак производње вакцине, још пре него што зна резултате његових глобалних проба.

Кад се све сабере и одузме, човечанство ће морати да изради милијарде доза неколико типова вакцина против Ковида -19. Оне ће све морати да буду произведене, подељене и дате широм планете.

Међународни савез за вакцине - Гави - позива земље да већ сада почну да размишљају о дистрибуцији вакцина.

Али није лако обезбедити међународну сарадњу, зато што многе богате земље већ склапају билатералне споразуме са компанијама за производњу лекова како би осигурале да могу да обезбеде довољно залиха, уколико магична формула буде откривена.

Превазилажење користољубља

Сет Беркли, генерални директор Гавија, каже да је једна од највећих препрека са којима се суочава такозвани „вакцински национализам".

„Желимо да све земље почну да размишљају о овоме у глобалном смислу, делимично зато што је тако једино исправно, али и због проблема са користољубљем", каже он.

„Уколико имате огромне резервоаре вируса који циркулише суседним земљама, не можете да се вратите вашој нормалној трговини, путовањима или кретањима људи. Врло је важно убацити се у тај ментални склоп: нисмо безбедни све док сви не буду безбедни."

Уз осигуравање да ће земље у развоју имати приступ правим вакцинама, Беркли мора да размишља и о прозаичним аспектима давања вакцина, укључујући и то да ли на свету има или нема довољно стаклених бочица.

Постоје извештаји о потенцијалном „уском грлу" у производњи медицинског стакла.

„Забринули смо се око тога", признаје Беркли, „па смо се унапред организовали и купили довољно бочица за две милијарде доза, колико се надамо да ћемо имати спремно до краја 2021. године".

Ако су стаклене бочице потенцијални проблем, исто важи и за фрижидере, будући да већина вакцина мора да се држи на ниским температурама.

Српски научник из Њујорка објашњава зашто су важни тестови на антитела корона вируса

Одржавање вакцине хладном

Професор Тоби Питерс, експерт за логистику хладних ланаца на Универзитету у Бирмингему, помаже организацијама као што је Гави да размишљају о томе како могу да максимизују постојеће капацитете хлађења у земљама у развоју.

„Не ради се само о фрижидеру за вакцине, већ и о свим другим деловима: палетама за транспорт у авионима; возилима која их превозе до локалних радњи, а потом и о моторима и људима који их разносе директно до локалних заједница. Све то мора да функционише беспрекорно", каже он.

Професор Питерс је разговарао са глобалним компанијама за производњу хране и пића како би истражио могућност позајмљивања ланца хладног чувања да би се помогло једном овако гигантском пројекту.

Да би се олакшала организација давања вакцина, земље ће морати да одреде ко ће имати приоритет међу становништвом.

Ко је први на реду?

Доктор Чарли Велер, шеф за вакцинацију при британском Велкам Трасту, каже да ће земље морати да постављају нека отворена питања.

„Коме је потребна ова вакцина? Које су групе најризичније? И ко има највиши приоритет?"

„Јер прилично смо сигурни да ће се првобитне залихе вакцине брзо потрошити, тако да ће морати да се донесу неке тешке одлуке".

Чак ће и сам процес вакцинације бити незгодан.

Велика Британија, на пример, разматра модел који се ослања на њену мрежу гласачких места како би се вакциниало читаво становништво. Али за сиромашније земље то представља још већи проблем.

Доктор Велер инсистира да ће јаки здравствени системи бити кључни, са здравственим радницима који поседују праве техничке вештине за имунизацију циљних група.

Сви научници мисле да ће нека врста вакцине бити откривена. Али многи од њих кажу да не могу ноћима да спавају због пуких размера онога што мора да се уради како би она стигла до милијарди људи.

На неким местима, попут стоматолошких ординација, маске и рукавице нису довољне

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]