Какви су, заправо, односи Србије и Ватикана

Папа Фрања за говорницом

Аутор фотографије, ANDREAS SOLARO

Потпис испод фотографије, Патријарх Иринеј каже да за посету папе Фрање "није време"
    • Аутор, Петра Живић
    • Функција, ББЦ новинарка

Док медији пишу о супротстављеним ставовима цркве и Министарства спољних послова, након посете државног секретара Ватикана Србији, стручњаци објашњавају да је у питању још један „политички балон".

Државни сектретар Ватикана Пјетро Паролин разговарао је прошле недеље у Београду са патријархом Иринејом и врхом државе након чега је патријарх изјавио да „није време" за папину посету.

Након састанака са председником Вучићем, председницом владе Брнабић и патријархом Српске православне цркве (СПЦ) мало се могло чути о теми разговора, а више о потенцијалној посети папе Фрање и томе да ли би му Србија приредила гостопримство.

Док је министар иностраних послова Ивица Дачић поздравио потенцијалну посету, партијарх Иринеј је медијима рекао да о посети нису разговарали, а њој није ни време.

„Несретне, јадне геополитичке игре"

Патријарх Иринеј и председник Србије Александар Вучић и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, храм Светог Саве, фебруар 2018.

Аутор фотографије, Alexander Shcherbak

Потпис испод фотографије, Бивши председник Србије Томислав Николић питање папиног доласка оставио је будућим генерацијама

Етичар Слободан Саџаков за ББЦ подсећа да се јавност у Србији сваких пар година бави потенцијалним доласком папе.

„Право питање је да ли папа има намеру да дође. У српској јавности се то представља као да је папа толико горљиво заинтересован да дође у Србију, а ми му не дамо", каже.

Саџаков сматра да су медији ти који често од потенцијалне посете папе праве ексклузивну тему.

„Имали смо сличне приче и 2015. године, када се тадашњи председник Николић укључио у причу и покушао да добије политичке поене. Посета папе је далеко, ништа се ту не дешава".

Ове године, министар иностраних послова Ивица Дачић рекао је медијима да сматра да је у интересу Србије посета папе, нарочито у контексту непризнавања Косова.

„Папа се тиме у суштини не меша, нити је то његов посао. То су несретне, јадне геополитичке приче у којима се наши политичари уопште не сналазе, где се хватају као дављеник за сламку и пуштају своје пробне балоне", сматра Саџаков.

Он сматра да је најзначајније питање наметања СПЦ-а која оваквим изјавама шаље поруку да је она најрелевантнија да одлучује о томе да ли папа може, или не може да дође.

„СПЦ се наметнула као неко од кога посета зависи, а позадина тога су недефинисини критеријуми секуларизације у Србији. Једна црква не може, стриктно гледано, забрањивати долазак било ког званичника", каже Саџаков.

Србија и Ватикан

Црква, Београд ноћу

Аутор фотографије, Stanislav Krasilnikov

Потпис испод фотографије, Однос снага СПЦ и Ватикана се не може поредити, сматра Саџаков

Саџаков подсећа да је главна одлика односа СПЦ и Ватикана неједнакост снага.

„Ватикан је центар једне велике верске концесије и велики извор моћи, а СПЦ је извор моћи на јако мањем подручју, само је једна од православних цркава", каже.

line

Однос Србије и Ватикана у последњих неколико деценија обележили су:

  • Оптужбе о уплетености Ватикана у рат на простору бивше Југославије и подршка Хрватској
  • Непризнавање Косова
  • Позивање на прошлост и злочине у Јасеновцу
  • Канонизација Алојзија Степница
line

Највећа сарадња Србије и Ватикана остварена је учешћем СПЦ-а у преговорима о канонизацији Степинца.

Саџаков упозорава да чак и блиска сарадња може бити преокренута и искоришћена за добијање политичких тензија и стварање тензије.

„Већ две године имамо неку врсту сарадње и један од резултата, без обзира на исход, може да буде нова тензија и нове размирице, као и лов у мутном политичара".

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]