Какви су, заправо, односи Србије и Ватикана

Аутор фотографије, ANDREAS SOLARO
- Аутор, Петра Живић
- Функција, ББЦ новинарка
Док медији пишу о супротстављеним ставовима цркве и Министарства спољних послова, након посете државног секретара Ватикана Србији, стручњаци објашњавају да је у питању још један „политички балон".
Државни сектретар Ватикана Пјетро Паролин разговарао је прошле недеље у Београду са патријархом Иринејом и врхом државе након чега је патријарх изјавио да „није време" за папину посету.
Након састанака са председником Вучићем, председницом владе Брнабић и патријархом Српске православне цркве (СПЦ) мало се могло чути о теми разговора, а више о потенцијалној посети папе Фрање и томе да ли би му Србија приредила гостопримство.
Док је министар иностраних послова Ивица Дачић поздравио потенцијалну посету, партијарх Иринеј је медијима рекао да о посети нису разговарали, а њој није ни време.
„Несретне, јадне геополитичке игре"

Аутор фотографије, Alexander Shcherbak
Етичар Слободан Саџаков за ББЦ подсећа да се јавност у Србији сваких пар година бави потенцијалним доласком папе.
„Право питање је да ли папа има намеру да дође. У српској јавности се то представља као да је папа толико горљиво заинтересован да дође у Србију, а ми му не дамо", каже.
Саџаков сматра да су медији ти који често од потенцијалне посете папе праве ексклузивну тему.
„Имали смо сличне приче и 2015. године, када се тадашњи председник Николић укључио у причу и покушао да добије политичке поене. Посета папе је далеко, ништа се ту не дешава".
Ове године, министар иностраних послова Ивица Дачић рекао је медијима да сматра да је у интересу Србије посета папе, нарочито у контексту непризнавања Косова.
„Папа се тиме у суштини не меша, нити је то његов посао. То су несретне, јадне геополитичке приче у којима се наши политичари уопште не сналазе, где се хватају као дављеник за сламку и пуштају своје пробне балоне", сматра Саџаков.
Он сматра да је најзначајније питање наметања СПЦ-а која оваквим изјавама шаље поруку да је она најрелевантнија да одлучује о томе да ли папа може, или не може да дође.
„СПЦ се наметнула као неко од кога посета зависи, а позадина тога су недефинисини критеријуми секуларизације у Србији. Једна црква не може, стриктно гледано, забрањивати долазак било ког званичника", каже Саџаков.
Србија и Ватикан

Аутор фотографије, Stanislav Krasilnikov
Саџаков подсећа да је главна одлика односа СПЦ и Ватикана неједнакост снага.
„Ватикан је центар једне велике верске концесије и велики извор моћи, а СПЦ је извор моћи на јако мањем подручју, само је једна од православних цркава", каже.

Однос Србије и Ватикана у последњих неколико деценија обележили су:
- Оптужбе о уплетености Ватикана у рат на простору бивше Југославије и подршка Хрватској
- Непризнавање Косова
- Позивање на прошлост и злочине у Јасеновцу
- Канонизација Алојзија Степница

Највећа сарадња Србије и Ватикана остварена је учешћем СПЦ-а у преговорима о канонизацији Степинца.
Саџаков упозорава да чак и блиска сарадња може бити преокренута и искоришћена за добијање политичких тензија и стварање тензије.
„Већ две године имамо неку врсту сарадње и један од резултата, без обзира на исход, може да буде нова тензија и нове размирице, као и лов у мутном политичара".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]








