Избори у Словенији: Гласање завршено, победник се и даље тражи

Јанша после избора, Љубљана, 3. јун 2018.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Јанез Јанша први има мандат за састав нове Владе Словеније
    • Аутор, Александар Миладиновић
    • Функција, ББЦ новинар

Конзервативна Словеначка демократска странка освојила је четвртину гласова на ванредним парламентарним изборима у Словенији, али ни убедљива победа не гарантује Јанезу Јанши пут ка формирању владе.

У складу са очекивањима, на друго место пласирао се дебитант на парламентарним изборима Марјан Шарец, досадашњи градоначелник Камника и кандидат на председничким изборима које је са малом разликом изгубио у другом кругу.

Предвиђа се да ће Шарецу бити нешто лакше да пронађе коалиционе партнере, али и да ће му за долазак на власт бити потребна многочлана коалиција.

„Политичка предизборна забава није био толико занимљива, али ће афтерпарти бити јако интересантан јер је - све могуће", каже за ББЦ некадашњи министар привреде и професор на љубљанском Економском факултету Матеј Лаховник.

Председник Словеније Борут Пахор најавио је да ће мандат за састав владе најпре понудити Јанши, као релативном победнику трећих ванредних избора за редом.

Да ли је за Јаншу трећа-срећа

Јанез Јанша тражи трећи премијерски мандат у независној Словенији и једини је посланик који је члан парламента од осамостаљења ове републике.

„Када год је Јанша имао прилику да састави владу - он је успео да је састави, јер има огромно политичко искуство", описује релативног изборног победника Матеј Лаховник.

Управо то искуство сврстава га међу политичаре „старог кова" - једини је од лидера значајнијих партија који има дужи политички стаж, па би евентуалне коалиционе разговоре морао да води са политичким новајлијама.

Ипак, неће му у томе помоћи распоред места у парламенту, где са сигурношћу може да рачуна само на Нову Словенију, програмски блиску, али уздрману слабијим изборним резултатом и најавом лидера странке Матеја Тонина да је спреман да поднесе оставку.

Мораће да покуша да придобије неку од бројних странака левог центра, које су и у изборној ноћу листом изјављивале да уопште не размишљају о сарадњи са Јаншом.

Плакати, Љубљана, 31. мај 2018.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Предизборни плакати подсећају на бројне листе које морају да разговарају о коалицијама

Може ли да влада коалиција шест странака

Победником се не могу прогласити ни странке центра и левице - иако у простом збиру имају довољан број посланика за формирање владе.

„Сигурно је да ће Јанша владу много теже саставити, али и много лакше владати - ако успе да састави владу.

Левица ће, због велике подељености гласова и пуно партија које су ушле у парламент са малим бројем посланика, лакше аритметички саставити владу, али ће теже владати", каже Лаховник.

За једним столом, треба да се нађу антиестаблишмент групација око Марјана Шареца, два бивша премијера - Миро Церар и Аленка Братушек, са свима посвађани лидер пензионера Карл Ерјавец, умерене социјалдемократе Дејана Жидана и екстремни левичари Луке Месеца.

Presentational grey line

Резултати парламентарних избора у Словенији

  • Словеначка демократска странка - Јанез Јанша, 24,96% - 25 мандата
  • Листа Марјана Шареца, 12,66% - 13 мандата
  • Социјалдемократе - Дејан Жидан, 9,92% - 10 мандата
  • Странка модерног центра - Миро Церар, 9,75% - 10 мандата
  • Левица - Лука Месец, 9,29% - 9 мандата
  • Нова Словенија - Матеј Тонин, 7,13% - 7 мандата
  • Странка Аленке Братушек, 5,12% - 5 мандата
  • ДеСУС - Карл Ерјавец, 4,91% - 5 мандата
  • Словеначна национална странка - Змаго Јелинчић, 4,2% - 4 мандата
  • мањинске листе - 2 мандата

За формирање власти, потребна је натполовична већина од укупно 90 посланика.

извор: Државна изборна комисија Словеније

Presentational grey line

Словенци, који су у последња три изборна циклуса давали снажну подршку новим играчима на политичкој сцени, ни овога пута нису одустали од праксе.

Претходног победника, докорашњег премијера Мира Церара, казнили су „одузимањем" чак 26 мандата, остављајући га на 10 посланика.

Сада новајлијама остаје да брину и о контроли унутар својих лабавих листа, о верности посланика и могућности да се посланичке групе поделе и не гласају како централа, односно лидер, каже.

Екстремна левица и десница на сцени

Словенци су послали још један веома важан сигнал о свом друштву.

Економско благостање, висок стандард и стабилан раст привреде - далеко успешније у односу на остале земље бивше Југославије, нису донели задовољство баш свима.

Месец после избора, Љубљана, 3. јун 2018.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Лука Месец предводи нови талас младих словеначких левичара

Пета по снази политичка партија постала је Левица.

Предводи је младолики 30-годишњи Лука Месец, а одликују је оштри левичарски ставови - пре свега одраз односа према приватизацији и животном стандарду.

„Са њима ће чак и свака лево оријентисана странка тешко ући у коалицију, јер имају веома радикалне захтеве", описује готово неопходног члана евентуалне владе без Јанеза Јанше Матеј Лаховник.

Са друге стране, после деценије одсуства из парламентарног живота, тик изнад цензуса завршила је ултрадесничарска Словеначка национална странка популисте Змага Јелинчића.

„То је сигнал да је питање илегалних миграната било потцењено питање и да га треба озбиљно схватати", објашњава Матеј Лаховник улазак у парламент странке која се противи чланству Словеније у НАТО-у и Европској унији.

Изборна кутија, 4. јун 2018.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Излазност на парламентарним изборима у Словенији била је међу најнижим од стицања независности

Почиње време изазова

Док коалициони преговори још буду трајали, новој влади ће неке спољне околности већ зацртати план рада који неће бити нимало лак.

„Европска комисија отвара питање продаје Нове љубљанске банке (НЛБ), што је у Словенији и прворазредно политичко питање", најављује први изазов професор Економског факултета Лаховник.

Словеначку привреду, која у великој мери зависи од извоза, напред је вукао развој тржишта која траже словеначку робу - пре свега, немачког, француског и италијанског.

Ако се тамо стање промени - и наследника Мира Церара очекује више посла.

У томе ће свакако мање разумевања имати синдикати, посебно они из јавног сектора, који очекују укидање ограничења раста плата за буџетске кориснике, наметнутог још у кризној 2012. години.

„Синдикати јавних служби ће имати високе захтеве јер раст привреде постоји, а посебно ће бити активни када осете да је влада нестабилна."

Када се на све те проблеме дода и арбитражни спор око границе у Пиранском заливу са Хрватском, јасно је да ће Словенији бити неопходна стабилна и чврста влада.

А, чини се, једино то у овом тренутку не може да има.