Црна Гора и избори за председника: Јаков Милатовић убедљиво победио, Мило Ђукановић признао пораз

Када је у недељу, 2. априла дошао на бирачко место у родној Подгорици, Јаков Милатовић је схватио да не може да гласа - заборавио је личну карту.

„Тако је то кад вам жена каже да промените одело, а ја увек слушам супругу", нашалио се Милатовић у изјави новинарима, да би се вратио до куће и узео документ.

Дванаест сати касније, 36-годишњи Милатовић ући ће у историју, јер је, према прелиминарним резултатима, победио Мила Ђукановића, који је у протекле три деценије неприкосновено владао Црном Гором.

Милатовић је имао само три-четири године када је Ђукановић улазио у политику и направио политичку каријеру за анале.

Али, Ђукановић после три деценије, сада неће обављати ниједну од најважнијих политичких функција у Црној Гори.

„Црна Гора је изабрала, ја тај избор поштујем. Честитам Милатовићу на поверењу које је добио.

„Желим му да буде успешан председник, јер ако он буде успешан биће успешна и Црна Гора", рекао је Ђукановић око 22 сата у изборном штабу ДПС-а, поздрављен великим аплаузом и овацијама присталица.

У друштву супруге, лидера готово свих странака које су га подржале и који су се срдачно поздрављали и честитали међусобно, али и са црногорским заставама и заставом Европске уније, Милатовић је поручио да ће истински бити председник свих грађана и да ће увести Црну Гору у ЕУ.

„Вечерас је ноћ коју смо чекали више од 30 година и нека нам је са срећом ова победа свих нас

„Нека нам је на срећу победа помирене Црне Горе и победа свих нас", рекао је Милатовић, прекидан повицима „Јакове, Јакове", али узвицима: „Мило лопове" и „Готов је".

Милатовић је поручио да ће за пет година увести Црну Гору у ЕУ и да жели најбоље односе са свим земљама Западног Балкана.

Погледајте видео: Ноћ промене у Црној Гори

„Црна Гора је направила одлучан корак напред и рекла пресудно због превазиђеном режиму Мила Ђукановића и последњем диктатору у Европи.

„Рекли смо пресудно збогом криминалу и корупцији у Црној Гори и повезаности криминала и корупције са политиком.

„Остављамо прошлост у прошлости и храбро закорачујемо у будућност", рекао је Милатовић.

Поручио је да ће истински бити председник свих грађанки и грађана Црне Горе, додајући: „Оно што ова земља никад није имала".

Пројекције резултата

Према пројекцији резултата посматрачких организација, Милатовић (37), кандидат покрета Европа сад, има велику предност над Ђукановићем (61), актуелним шефом државе и лидером Демократске партије социјалиста (ДПС).

Према тим резултатима, Милатовић je освојио око 60 одсто гласова, а Ђукановић око 40 одсто.

Центар за мониторинг избора саопштио је пројекције резултата на близу 100 одсто обрађених узорака.

Готово исту процену дала је и друга посматрачка организација, Центар за демократску транзицију (Милатовић 58,9 одсто, а Ђукановић 41,1 одсто).

Шта су председнички кандидати рекли у интервјуима за ББЦ на српском уочи другог круга избора прочитајте овде.

Из покрета Европа сад саопштили су да је Милатовић освојио 60,2 одсто гласова, на основу 40 одсто узорака.

После саопштавања прелиминарних и незваничних резултата избора, у више градова Црне Горе почело је славље присталица покрета Европа сад, али и других странака које су подржале Милатовића, јавља Радио-телевизија Црне Горе.

Погледајте снимак репортера ББЦ-ја Слободана Маричића из Подгорице:

Ово је било први пут после 1997. да су председнички избори у Црној Гори одлучивани у другом кругу.

Председнички избори дошли су после неколико политички прилично бурних година и увод су у ванредне парламентарне изборе у јуну.

Били су ово четврти председнички избори откако се Црна Гора одвојила од Србије, односно од осамостаљивања 2006. године.

Мандат председника траје пет година.

Ђукановић ће обављати председничку функцију до 21. маја када ће се десити примопредаја власти.

Ко је Јаков Милатовић?

Рођен је 1986. године у главном граду Црне Горе, Подгорици, тадашњем Титограду.

Био је студент генерације на Економском факултету у Подгорици, био је стипендиста америчке владе на Универзитету у Илиноису, а магистарске студије завршио је на престижном Оксфорду.

Радио је у НЛБ банци у Подгорици, Дојче банци у Франкфурту и Европској банци за обнову и развој.

У политику је ушао као министар економског развоја у кабинету премијера Здравка Кривокапића, првој влади направљеној после победе удружене опозиције над Демократском партијом социјалиста Мила Ђукановића 2020. године.

Као министар прогурао је одлуку о повећању плата науштрб здравственог система што је очигледно била карта која му се исплатила.

У председничку трку, Милатовић је ушао игром случаја.

Председништво покрета Европа сад крајем јануара изабрало је њиховог лидера Милојка Спајића као председничког кандидата.

Спајић и Милатовић бивши су министри у првој влади после смене ДПС-а, док је премијер био Здравко Кривокапић, а Европа сад назив њиховог економског програма.

Касније су формирали покрет истог имена, a који је био највећи победник локалних избора 2022, када је Милатовићу намењена функција градоначелника Подгорице.

Међутим, због проблема око пребивалишта и двојног држављанства Државна изборна комисија одбила је Спајићеву кандидатуру, тако да се кандидовао Милатовић.

Током предизборне кампање Милатовић је нападнут на митингу у Цетињу, црногорској престоници.

Милатовића су испред Спортског центра сачекали људи који су почели да га вређају и псују, да би потом насрнули на њега, а заштитили су га припадници обезбеђења и полиције.

Милатовић је имао широку подршку готово свих других кандидата из првог круга, односно њихових политичких странака.

У августу 2020. године, опозициони блок успео је да удруженим снагама победи Ђукановићеву партију која је после дуго година остала без парламентарне већине.

После првог круга пре две недеље, Ђукановић је имао за око шест-седам процената гласова више од Милатовића, младог економисте, који је био дечак када је Ђукановић улазио у политику.

Остали кандидати одмах су подржали Милатовића и позвали своје присталице да га подрже у другом кругу.

Исход председничких избора може се посматрати и као наставак пада ДПС-а, који траје од парламентарних избора 2020, а настављен је на локалним изборима 2022. године, да би врхунац био пораз Ђукановића.

Ипак, Црну Гору очекују нови избори већ за који месец.

„Сада је јако важно да Црна Гора направи и следећи избор, 11. јуна, на парламентарним изборима", рекао је Ђукановић у изборном штабу ДПС-а после признавања пораза 2. априла.

После првог круга, Милатовић, који је тек недавно ушао у политику као министар економског ресора у некадашњој влади Здравка Кривокапића, поручио је: „Послаћу Ђукановића у политичку пензију".

Милатовићеви политички подржаваоци из других странака изразили су уверење да ће други круг избора резултирати коначним развлашћивањем Ђукановића и његовог ДПС-а.

После првог круга, Ђукановић је рекао да је задовољан резултатима, али и да постоји резервоар гласова ДПС-а који ће, био је уверен, бити активиран за други круг.

Реаговања

Лидери странака које су подржале Милатовића славе.

Дритан Абазовић, премијер у техничком мандату, написао је на Твитеру: „Честитам Јакову Милатовићу избор за првог европског председника у историји Црне Горе! Мисија је завршена. Пред Црном Гором је светла будућност".

„Коначно! Исплатио се вишедеценијски труд. Срећна победа свима", поручили су из Демократског фронта, партије коју предводи Андрија Мандић који је у првом кругу председничких избора био трећи.

Ова партија је блиска званичном Београду.

Алекса Бечић, лидер Демократа, који је такође учествивао у председничким изборима, поручио је:

„Диктатор је побеђен, тријумф Милатовића је темељ нашег помирења, напретка и европске будућности

„Сада је време да народ вечно влада, а Црна Гора да вечно живи", рекао је Бечић, преносе Вијести.

Оливер Вархељи, европски комесар за проширење, честитао је Милатовићу на избору за председника Црне Горе.

„Честитам новом предсједнику Црне Горе Јакову Милатовићу", навео је Вархељи на Твитеру.

Он је Милатовићу поручио да се радује што ће са њим радити на убрзању неопходних реформи на путу ка ЕУ.

Ђукановићева владавина

Први пут од како је ушао у политику фебруара 1991. године, Мило Ђукановић је доживео политички пораз.

Ђукановић је поражен у првом кругу председничких избора 1997. године када му је противник био некадашњи саборац Момир Булатовић, али је био победник у другом.

Економиста из Никшића владао је Црном Гором од успостављања вишепартијског система, дуже од 30 година.

Ово је била трећа Ђукановићева кандидатура за председника.

Седам пута био је председник владе.

Први пут је био председник од 1997. до 2003. године у време Савезне Републике Југославије, када се дистанцирао од политике Слободана Милошевића.

Други председнички мандат добио је на изборима априла 2018.

Предводио је покрет за независност Црне Горе која је обновљена на референдуму 2006. године.

У време његових мандата започет је процес придруживања Црне Горе Европској унији, а као премијер увео је Црну Гору у НАТО алијансу 2017. године.

Односи са Србијом, која је са Црном Гором повезана историјски, културно, а многи грађани су и родбински повезани, нагло су захладнели после одлуке власти у Подгорици да призна независност Косова.

У време његове власти испливао је низ афера око његових личних рачуна, кредита, фирми у иностранству, дугова и противзаконитог финансирање изборне кампање Демократске партије социјалиста.

Политички противници су оптуживали Ђукановића да је политичку моћ користио да заштити нелегалне послове породице и пријатеља, да се брутално обрачуна са интелектуалцима, медијима и делом невладиног сектора који је критиковао његов начин владања, подсећа РТЦГ.

Милатовић: „Кад вам жена бира одело..."

Ђукановићев изазивач, Јаков Милатовић, дошао је на бирачко место у Подгорици, али је морао да се врати кући јер је заборавио личну карту.

„Тако вам је то кад мењате одело у последњем тренутку, супруга је сугерисала, ја њу увек слушам", рекао је Милатовић новинарима уз осмех.

Инцидент на бирачком месту у Подгорици

Испред једног бирачком места у Подгорици, главном граду Црне Горе, око 11 сати десио се инцидент када је старији мушкарац напао другог ножем и лакше га ранио.

Локална посматрачка организација Центар за мониторинг саопштила је да инцидент није повезан са изборима.

Позивајући се на сведоке, Телевизија Н1 јавила је да жртва излазила са бирачког места а нападач га је изненада убо ножем у пределу главе уз љутиту опаску да му не блокира пут.

Сведоци су за Н1 рекли да је нападач „човек у годинама" који је и раније претио комшијама и понашао се насилно.

Према њиховим речима, напад није повезан са изборима, а нападач је од раније познат у том крају као насилан човек.

Како је протекао први круг избора?

У првом кругу, Ђукановић је освојио 35,4 одсто, а Милатовић 28,9 одсто гласова.

Од кандидата из првог круга, Милатовића су подржали Андрија Мандић из Демократског фронта (19,3 одсто), Алекса Бечић из Демократа (11,1 одсто) и Горан Даниловић из Уједињене Црне Горе (1,3 одсто)

Уз Ђукановића су Драгиња Вуксановић Станковић (3,15 одсто) - која је после избора поднела оставку на место председнице Социјалдемократске партије Црне Горе - и независни кандидат Јован Радуловић са 0,76 одсто.

Ђукановић је до сада четири пута био премијер Црне Горе и два пута председник, од чега је 2018. убедљиво победио у првом кругу, али је његова моћ знатно окрњена.

Од августа 2020, ДПС нема суштинску контролу у црногорској влади, али су и странке које су славиле победу на последњим парламентарним изборима у међувремену више времена провеле у сукобима него у политичкој стабилности.

Милатовић је још био дете када је Ђукановићева владавина почела.

У прву председничку трку ушао је у 36. години живота, са годину и по дана министарског стажа у ресору економије и још мање политичког искуства - странка Европа сад, која га је кандидовала, основана је 2022. године.

Други круг председничких избора последњи пут је одржан 1997, када је Ђукановић, после велике поделе у ДПС-у, имао дуел са дугогодишњим сарадником Момиром Булатовићем.

Булатовић је тада био бољи у првом кругу, али је Ђукановић на крају славио.

Зашто су гласачке кутије плаве боје?

Гласачке кутије на бирачким местима у Црној Гори, за разлику од оних у Србији, нису провидне, а разлог за то је - дебљина папира који се користи за израду гласачких листића, објаснила је за Телевизију Н1 извршна директорка подгоричког Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) Ана Ненезић.

Према њеним речима, посматрачке мисије су пре неколико година затражиле да гласачке кутије више не буду провидне, јер је због грамаже папира који се користи за штампање гласачких листића било веома лако видети за кога је бирач гласао.

„Грамажа папира за гласачке листиће разликује се од државе до државе, а у Црној Гори је врло танка, самим тим и видљива.

„С обзиром да се од тога није могло одступити, пре свега из финансијских разлога, затражили смо да се гласачке кутије заштите и да више не буду провидне.

„Захтев је усвојен, па је на тај начин обезбеђена тајност гласања", истакла је Ненезић.

Није умела да одговори на питање зашто су гласачке кутије баш у плавој боји.

„Сумњам да су они том питању стратешки приступали, претпостављам да су нашли папир који није провидан и њиме прелепили провидне кутије које су раније коришћене.

„Знајући како ствари овде функционишу, верујем да им је тако било најлакше и најјефтиније", закључила је Ненезић.

Грађани Црне Горе ће у јуну поново на гласање.

После дуге институционалне кризе, Ђукановић је непосредно пред председничке изборе распустио скупштину, пошто мандатар Миодраг Лекић није успео да формира владу.

Лекић је дугогодишњи Ђукановићев опонент и један од лидера који су 2020. сменили ДПС са власти, иако су се они у њу убрзо вратили мањинском подршком наредној влади Дритана Абазовића, лидера покрета Ура.

Абазовићева влада пала је у августу 2022, када јој је управо ДПС ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Она влада од тада ради у техничком мандату јер парламентарне странке нису могле да се договоре ни о распуштању парламента, ни о избору нове владе.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]