Северна Македонија и језик: „Језик дефинише границе твог света", каже Зоран који говори више од 20 језика

Зоран Радически из Северне Македоније има 36 година и кроз живот је говорио скоро исто толико језика.

Преводилац, професор и полиглота, језике је почео да учи од малих ногу док је живео у предграђу Скопља.

„Језик дефинише границе твог света, а сваки је свет за себе", каже Радически за ББЦ на српском, из Амстердама где данас живи и ради.

Његов свет је одлучио да прошири ван граница Балкана и Европе.

Проговорио је на заборављеним индијанским, ретким афричким и сложеним азијским језицима, а неки од њих су јоруба, свахили, хауса, зулу, африканс, дари, чироки, кечуа, корејски, јапански и арапски.

„Хтео сам да разумем суседе"

Када је имао пет година, пожелео је да научи језике суседа и „разуме шта говоре".

Уз њих је почео да учи турски, албански и ромски.

„Тада сам схватио да могу брзо да учим језике и причам на онима који моји родитељи не говоре", објашњава.

Почетак, 1990-тих година, био је регионалан, а са балканских језика прешао је француски, немачки и енглески.

„Сфера интересовања ми се све више ширила, а у доба без интернета је било теже доћи до материјала за учење.

„Ишао сам по библиотекама и књижарама, распитивао се код професора", присећа се.

Много се ослањао на медије - телевизијске канале и радијске програме из других држава.

Тако је научио и српски.

Као и већина телевизијских гледалаца у Србији, пратио је серије Бољи живот и Срећни људи.

А музички и језички слух развио је уз помоћ бендова Гоблини и Електрични оргазам.

„Медији су ми били одскочна даска јер нисам могао да нађем много материјала за учење језика попут корејског и јапанског, за разлику од околних као што су српски или бугарски", наводи.

Сећа се да је као дете често гледао документарце о „неким далеким народима".

„После тога сам ишао у библиотеку и тражио све што могу да добијем о њиховом језику", објашњава.

Захваљујући радозналости и жељи за откривањем непознатог, када је уписао факултет, већ је говорио око 15 језика.

Студирао је превод и тумачење са немачког и енглеског на македонски, а магистрирао општу лингвистику и компаративну германистику.

„Знање је подстицај"

Колика је моћ језика, комуникације и разумевања, с годинама је све више схватао, каже.

„Језик превазилази културу и националност - сви могу да те разумеју и свима можеш да се представиш као човек какав јеси.

„Језик је мој идентитет, то сам ја", објашњава Зоран.

У учење језика се, каже, заљубио као у прву симпатију.

„Осетиш љубав, видиш нешто што ти се свиђа, што те испуњава, употпуњава и чини оним што јеси", наводи Зоран.

Са знањем дошао је и другачији поглед на свет.

„Нови језик даје потпуно нову перспективу света у односу на матерњи", каже.

Сваки језик, додаје, носи себи својствену културу, знања и информације о прошлости, садашњост и будућности - што поготово дође до изражаја када су у питању далеки језици.

„Учио сам свахили исто као и српски, пуном паром.

„Све што је страно и туђе ми је било интересантно", објашњава.

Каже да није гледао да ли је у питању српски или свахили, хтео је да научи све што није знао.

„Не сматрам да сам паметнији од осталих, само имам више подстицаја и жеље да учим ствари", наводи.

Додаје да је мотивација главни таленат који има.

„Има неки проценат талента, али није све у томе.

„Мораш да схватиш како језик функционише и звучи, како можеш да га користиш", објашњава.

Какво значење имају речи које не могу да се преведу:

Како учити језике?

Зоран првенствено истиче да је потребно много времена, труда и рада.

„Језик је систем знакова који је изузетно сложен да би се тако лако или без проблема научио", објашњава.

Додаје да је њему, ипак, донекле лакше.

„Схватио сам да упијам језике као сунђер.

„Ниједан језик ми не представља проблем уколико посветим само мало времена - у глави схватам како функционише", каже.

Активно слушање издваја као веома важно.

Он слуша говорнике једног језика док разговарају, памти и покушава да понови.

„Тон је јако битан, то ми је најлакши начин да научим.

„Волим да слушам како људи причају, осетим емоције, гримасе, видим гестикулацију", наводи.

Пријемчивије му је, каже, да језик учи на тај начин него из књиге.

Сматра да је језик жива материја, „као срце које куца".

Како би научио течно да говори језик средње тежине, потребно му је три до четири месеца.

Учење му је ипак ишло брже када је био млађи и неоптерећен приоритетима попут породице и посла.

„Тада ми је било интересантно да се осим разговорног језика, удубљујем у структуру, корен, систем, начин фунционисања, форму, настајање.

„То ми је омогућавало да га лакше научим и пружало могућност да упоређујем с другим језицима", присећа се.

Све остало је ствар праксе, додаје.

Међутим, језик лако заборавиш када га не користиш, јер „мозак није машина".

То и јесте разлог зашто нема прецизан одговор на питање колико језика говори - неке од њих је заборавио током година, каже.

Како изучавати 'егзотичне' језике?

Без доступног материјала нема учења, каже Зоран.

„Учио сам језике које сам могао да дотакнем, за које сам могао да нађем материјал.

„Било какав, макар мали речник који сам могао да нађем да ми помогне", наводи.

Сећа се да је као дечак шетао носећи мали речник јапанског за странце.

Има га и данас.

Потребно имати извор, истиче Зоран.

Саговорнике проналази и на најобичнијим местима, попут железничких станица.

Стицајем околности није имао могућност да отпутује у земље даље од Европе, али каже да је језике доводио себи.

„У Амстердаму тренутно живи више од 190 различитих култура.

„Приђем људима на улици када чујем да говоре језик који знам и разговарам са њима", каже.

За сада су му омиљени арапски и африканс, али и призренско-јужноморавски дијалект српског.

„Учење језика ми никад неће бити досадно,

„Никада нећу рећи да то више не желим да радим", закључује Зоран.

Полиглота из Новог Сада који говори десет језика, али и један уназад:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]