Колико смо Французи: Да ли (и даље) говоримо француски језик

Француски председник Емануел Макрон обрадовао је присутне грађане Београда када им се обратио на српском у говору одржаном испред Споменика захвалности Француској на Калемегдану.

Макрон се медијима обратио на француском, а са председником Србије Александром Вучићем разговарао је на енглеском.

Знање француског, некада најважнијег страног језика на свету, била је одлика образованих људи у Србији.

„То је био језик дипломатије и админстрације", каже Татјана Шотра Катунарић, председница Удружења професора француског језика Србије, подсећајући да је у многим поштама и другим установама на подручју бивше Југославије и даље могуће видети натписе на том језику.

Глобализација је довела до доминације енглеског језика, али француски се и даље учи у српским школама.

Колико је француски језик присутан у Србији?

Француски језик се учи у многим средњим и основим школама у Србији као други страни језик.

Катедре за романистику постоје при универзитетима у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.

На студије француског језика на Филолошком факултету у Београду се у последњих пет година уписивало 70-80 студената. Од пре две године, средњошколци без предзнања француског језика, могу да упишу студије на овој катедри.

У београдској школи Владислав Рибникар уведено је интензивно извођење наставе француског језика од првог до осмог разреда од 1966. године.

Двојезична настава на српском и француском уведена је у два одељења седмог разреда у овој школи од 2004.

Данас таква одељења постоје у осам школа у Србији: у Трећој и Десетој гимназији у Београду, Угоститељско-туристичкој школи у Београду, гимназији Светозар Марковић у Нишу, Јован Јовановић Змај у Новом Саду, Пиротској и Ваљевској гимназији.

Број заинтересованих за француски језик расте, тврди Игор Стефановић из Француског института.

Овај културни центар нуди курсеве језика у Београду, Нишу и Новом Саду - од почетничких курсева, на који могу да похађају и деца од три године, за школски узраст и за одрасле.

Многи од њих су заинтересовани за сертификате које издаје Француски институт.

Крајем 2018. године, Министарство просвете донело је одлуку да се други страни језик оцењује описно и да не улази у просек ученика.

Ова одлука је „узбуркала духове професора страних језика" сећа се Шотра Катунарић, објашњавајући да „чим неки предмет није за оцену, он ни деци, ни родитељима није више важан".

Након састанака са представницима удружења професора страних језика, министарство је повукло ову одлуку.

„Наш језик није светски, зато је важно да деца добро говоре два страна језика", сматра Шотра Катунарић.

Зашто људи бирају да уче француски?

„Педесет одсто због личног интересовања, неко воли Заз, неко има француску баку или личну везу са Француском", каже Стефановић.

Међутим, све је више оних који се опредељују за учење овог језика због универзитетских и професионалних потреба.

„Француски је већ језик инжењерства, то је други светски језик на планети", сматра он.

Ове прагматичне разлоге спомиње и Шотра Катунарић, подсећајући да у Србији послује близу 200 предузећа из Француске, тако да кандидати за радна места који знају француски имају предност.

Ипак, по њеном мишљењу, језик је начин „да се упозна француска култура, не само књижевност, већ и дух који слави слободу, једнакост и братство".

Људи који причају француски моћи ће да промовишу нашу културу у франкофоном свету, каже она.

У Београду постоји Француска школа, коју похађа више од 500 ученика различитих националност.

Мина Мацура је у ову школу уписала ћерку, која у том тренутку није знала француски, али је већ после неколико месеци говорила течно.

Чињеница да ће после завршетка ове школе њеној кћерци врата француских универзитета бити отворена, као да се школовала у Француској, била ја кључна при избору.

Француски ђаци

Председник Француске је током говора на Калемегдану изразио захвалност према „мученичкој и срчаној Србији из Великог рата".

Више хиљада српских ђака школовало се у Француској у периоду између 1915. и 1918. Међу онима који су касније оставили значајан траг у српској култури су песници Раде Драинац, Растко Петровић, Марко Ристић и Душан Матић.

Од половине 19. века, када се Србија отворила према Европи, Француска је „била страховито важна за нас", каже Милан Влајчић, новинар који је пратио културу у бројним редакцијама.

Он подсећа на праксу свих међуратних влада да шаљу најбоље ученике да се школују у Француској и који би касније заузимали важна места у српској култури и друштву.

Културни односи су настављени и током периода комунистичке владавине, али на „дискретнији" начин, каже Влајчић, који је поред студија књижевности на Филолошком факултету у Београду, учио и француски.

Као најзначајније примере културних веза, Влајчић истиче „снажну везу" српских надреалиста са Андреоом Бретоном, а затим утицај аутора Новог таласа попут Годара и Трифоа на „златни период југословенске кинематографије" оличен у Црном таласу и филмовима редитеља као што су Жика Павловић, Душан Макавејев и Саша Петровић.

Такође, Влајчић сматра да је читалачка публика и у Југославији и Србији имала изванредан увид у француску књижевност.

Између два рата преводила су се дела Андреа Жида и Луја Фердинада Селина, а данас је један од најпопуларнијих страних писаца у Србији Мишел Уелбек, „који утиче не само на књижевност, већ и политичку културу", каже Влајчић.

Што се тиче српских аутора у Француској, Влајчић издваја Данила Киша, који је „најбоље прихваћен у Француској од свих југословенских писаца".

Француска култура је отворена, није провинцијална, заинтересована је за размену, закључује Влајчић.