Олакшице, казне и остале методе за очување ћирилице

Мали број језика у свету може да се похвали употребом два или више писама у оквиру истог језика, или, стручно речено, диграфијом.

Заправо, српски језик је једини европски језик у којем се истовремено користе два писма - ћирилично и латинично.

Иако је у Србији ћирилица у службеној употреби, глобализација и савремени облици комуницирања учинили су латиницу доминантнијим писмом.

„Већина нас се потписује ћирилицом, док СМС пишемо латиницом, а то је занимљиво", објашњава Бранимир Станковић, професор лингвистике и доцент на департману за српски језик Филозофског факултета у Нишу.

Богатство двојезичности

Професор Станковић истиче предности двоалфабетског система, какав је српски.

„Неуролошка и неурологистичка испитивања показују да је учење ћирилице и латинице у школи одлично за развијање когнитивних способности деце."

Он додаје да такву разноликост треба посматрати као богатство, а не као хендикеп.

„Вештине писања различитим писмом не треба сматрати супротстављеним. То би било шизофрено схватање, на крају и сопственог идентитета."

Због све ређе употребе ћирилице, Министарство културе и информисања предложило је Влади Србије да оформи Савет за српски језик који ће бринути о поштовању службене и јавне употребе ћириличног писма.

Због тога је поднет предлог скупштини о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама.

Шта доноси нови закон

У предлогу измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писама, ћирилица је одређена као матично, а латиница има статус помоћног писма.

Комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да се одвија на ћирилици.

Закон ће се односити и на образовне и научне установе и медије чији је оснивач држава, као и на медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама.

„Циљ је да, пре свега, подстичемо употребу ћирилице, а не да је намећемо", рекли су за ББЦ у Министарству културе и информисања.

Да ли је ћирилици потребна законска заштита

Према истраживању које је 2014. године спровела агенција Опен Соурс, 47 одсто испитаника користи латинично писмо, док њих 36 одсто пише ћирилицом.

Разлика је још већа међу корисницима интернета, где 57 одсто њих пише латиницом, наспрам 29 одсто оних који ни у дигиталној комуникацији не одустају од ћириличног писма.

„Латиница је глобални, па и овдашњи феномен. Њу су прихватили и Срби, али то не значи да смемо заборавити своје историјско писмо, чији је статус у региону врло забрињавајући", кажу у Министарству културе и информисања.

Међутим, лингвисти не сматрају да ћирилици прети изумирање. Професор Станковић каже да ћирилица неће нестати из српског језика:

„Постоје озбиљна истраживања на ову тему и употреба ћирилице јесте у опадању, али мислим да нема никакве опасности

Сматра да је јачање латинице неминовно, али да учење ћирилице у првом разреду основне школе представља „линију одбране".

„Не треба да бринемо, деца ће заувек моћи да прочитају ћирилицу", оптимистично додаје.

Ћириличне олакшице

Нови закон требало би да уведе пореске олакшице за издаваче новина и књига који своја издања штампају на ћирилици.

Олакшице су планиране и за фирме које се одлуче да свој назив одштампају и истакну на ћирилици.

„У домену издаваштва, као и економије, подстицајне мере су право решење, сигнал да је нашој култури стало до њеног битног обележја", наводе у писаном одговору на питања ББЦ-ја из Министарства културе и информисања.

Заменик градоначелника Београда Горан Весић је у јуну најавио да ће сва правна и физичка лица која су закупци просторија у власништву града добити попуст од пед одсто на таксе ако истакну назив фирме на ћирилици.

Он је рекао да је још један пример промовисања ћирилице услов који је поставио компанији Старбакс, америчком ланцу кафића који ће ускоро почети да ради у Србији.

„Мој услов приликом преговора са Старбаксомје био да натпис, поред оног на латиници, буде и на ћирилици", рекао је Весић за агенцију ФоНет.

„И друге 'ћириличне' државе, прихватајући долазак страних компанија, предузимају овакве кораке", наводе из Министарства културе и информисања.

Из министарства такође додају да стране компаније на тај начин „дају до знања да поштују земљу у којој остварују профит".

На питање да ли пример Старбакса значи да ће и стране фирме бити у обавези да имају натпис на ћирилици нисмо добили одговор од министарства.

Латиничне казне

Поред тога што прецизира третман ћирилице у јавном животу и доноси олакшице промотерима матичног српског писма, нови закон би могао по први пут да уведе и казне за кршење оваквих прописа.

Уколико неке од институција које су у обавези да користе ћирилицу прекрше ову одредбу, одговорно лице ће платити казну од 5.000 до 100.00 динара.

Казна за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист, износиће од 500.000 до милион динара.

Професор Станковић формирање савета види као добар потез који би могао да побољша „видљивост" ћирилице. Најављиване казне сматра престрогим, али не и необичним.

„По мом лингвистичком укусу, то звучи мало претерано, али ништа неочекиваниo, с обзиром на нашу језичку политику у Србији", каже Станковић за ББЦ.

Практична примена

Поред законских захтева да се ћирилица више користи, отежано куцање или мања доступност ћириличног писма на телефонима нису једини разлози смањене употребе.

Тренутно се ћириличне СМС поруке скупље наплаћују.

„Недавно је Сектор за дигитализацију Министарства културе и информисања подстакао и друга министарства да се ова питања системски реше", кажу у Министарству.

Ћирилица је још мање видљива на интернету

У Србији постоји око 99.000 rs. домена, док сајтова са ћириличним доменом срб. има свега 2.000, показују подаци из јануара 2018. године.

„Ретко се одлучују да уврсте ћирилицу на сајт, а камоли да им ћирилица буде примарна, због тога што им је циљ да и посетиоци из региона могу да прегледају садржај", каже веб-прогармер Сибин Гашић за РТС.

Али није само мало тржиште једини разлог због којег се људи одлучују углавном за сајтове на латиници.

„Одржавање сајтова на два писма често захтева ангажовање више људи", објашњава за РТС директор „Мрежних система" Владимир Марић.

Ћирилица на малим екранима

Нови закон обавезује медије чији је оснивач држава и оне са националним, регионалним и локалним фреквенцијама да користе ћирилицу.

Планирано је да барем половина емитованих филмова буде титлована на ћирилици. Али и ту су могући проблеми, барем технички.

Преводилац Бошко Марковић каже да је још 2005. године, једна телевизија за коју је радио уложила доста труда и новца да користи ћириличне титлове за стране програме.

„Направљен је програм, сви преводиоци су добили прецизна упутства, али се после неколико месеци испоставило да има мнгоо више проблема", прича Марковић за ББЦ.

Ионако мали простор за текст на екрану на ћирилићном писму се још више смањује, јер слова попут „џ", „љ", „њ" заузимају више места, каже он.

„И поред најбоље воље, одустало се од овог плана".

Прописано је да Савет буде формиран шест месеци након усвајања измењеног закона, када ће грађани Србије моћи да очекују најављиване олакшице, стимулације, али и казне.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]