Косово, Србија и ратни злочини: Хашим Тачи у Хагу пориче оптужбе

Брисел, 7. септембар 2018.

Аутор фотографије, EMMANUEL DUNAND/AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Хашим Тачи био је на различитим водећим функцијама на Косову
Време читања: 7 мин

Бивши председник Косова и командант Ослободилачке војске Косова Хашим Тачи у петак је пред судом у Хагу одбацио оптужбе против њега за ратне злочине.

„Оптужница је без икаквог основа и ја се изјашњавам да нисам крив", рекао је Тачи након што му је прочитана оптужница.

Он је у Хаг пребачен авионом 5. новембра, заједно са још двојицом осумњичених - лидером Демократске партије Косова Кадријем Весељијем и послаником косовске скупштине Реџепом Сељимијем.

Смештен је у притвор у Хагу, након што је поднео оставку због оптужнице против њега за ратне злочине.

Специјално тужилаштво у Хагу оптужило је Тачија раније ове године да је одговоран за око стотину убистава почињених током 1998. и 1999. године на Косову.

Припадници Еулекса претресли су у петак породичне куће Хашима Тачија, Кадрија Весељија и Реџепа Сељимија.

Коментаришући оптужницу Специјалног тужилаштва, председник Србије Александар Вучић назвао је Тачија „злочинцем", док бивши председник Косова негира све оптужбе.

Шта пише у оптужници?

Оптужница коју је објавило Специјално тужилаштво терети Тачија, Весељија, Реџепија и Сељимија по десет тачака за ратне злочине и злочине против човечности.

Међу делима која им се стављају на терет су незаконито затварање. окрутно поступање, мучење и убиства, као и заробљавање, присилан нестанак и прогон људи.

Злочини су већином почињени у притворним центрима у 17 општина на Косову, али и областима Кукес и Хас у Албанији.

Тачи и остали су оптужени за злочине над 407 затвореника, од којих је најмање 98 убијено, у 34 притвора.

Шта се догодило до сада?

Хашим Тачи је у четвртак изјавио да је против њега потврђена оптужница Специјализованог тужилаштва у Хагу за низ злочина против човечности и ратних злочина.

Он је на конференцији за новинаре саопштио да ће у Хаг отићи добровољно и да подноси оставку на место председника Косова.

„Пред судом се нећу појавити као председник", рекао је Тачи.

Тачи се након подношења оставке одвезао у седиште Еулекса, према извештајима медија. Кадри Весељи, бивши председавајући косовске скупштине, такође је потврдио да је против њега потврђена оптужница и да ће добровољно отићи у Хаг.

У четвртак увече полицајци Еулекса ухапсили су Јакупа Краснићија (69), који је накратко био вршилац дужности председника Косова, под оптужбом за ратне злочине и злочине против човечности. Он је такође пребачен у Хаг.

Хашко тужилаштво је против Тачија и још 10 људи у јуну ове године подигло оптужницу од 10 тачака, а терете се за низ злочина против човечности и ратних злочина, међу којима је готово 100 убистава цивила различите националности, присилни нестанак људи, прогон и мучење.

Тужилаштво је подигло оптужницу непосредно пре планираног састанка Тачија и председника Србије Александра Вучића у Белој кући у Вашингтону, који је требало да буде одржан у јуну.

Састанак је одложен, а затим су Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти, уз посредовање америчког предедника Доналда Трампа, у Вашингтону потписали споразум о унапређивању привредних односа.

Претходно је потврђена оптужница Саљиху Мустафи за мучење најмање шест и убијање једне особе у затвору ОВК у Злашу.

Мустафа се изјаснио да није крив по све четири тачке оптужнице.

У среду је ухапшен и још један бивши председавајући косовске скупштине, Јакуп Краснићи, а оптужница је потврђена и против њега.

За сада није познато за шта се терети.

Шеф парламентарне групе Самоопредељење, Реџеп Сељими, такође је рекао да је против њега потврђена оптужница и он је у четвртак ујутро добровољно отпутовао у Хаг.

На оптужнице Тужилаштва у притвору у Хагу чекају и Хисни Гуцати и Насим Харадинај, председник и потпредседник Удружења ратних ветерана ОВК.

Он се, међутим, не терете за ратне злочине, већ за кривична дела против правде, а у вези са цурењем поверљивих информација из Тужилаштва.

Берлин, 14. фебруар 2020.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Цпецијални амерички изасланик Ричард Гренел се са Тачијем и Вучићем сусрео и на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару

Шта је рекао Тачи?

„Да бих заштитио интегритет Косова, поштујући партнерске односе са међународном заједницом, данас подносим оставку на место председника", рекао је Тачи у четвртак на конференцији за новинаре у Приштини, пренео је лист Коха диторе.

Истакао је да ће у потпуности сарађивати са судом, наводећи да ово нису лаки тренуци за њега и његову породицу.

Рекао је и да је срећан што је доживео независност Косова и да је поносан што је био део ОВК.

Апеловао је на људе и политичаре на Косову да „данас више него икад не губе наду" и позвао на разборитост и јединство.

„Стекли смо слободу и независност и сада развијамо државу", рекао је он.

Додао је да су толеранција, поштовање и суживот оно што покреће земљу напред.

Нагласио је и да „ниједна одлука не може променити историју", додајући да је „Косово било жртва, а Србија агресор".

Grey line

Када је објављена информација да је против њих подигнута оптужница, Весељи је у први мах одбацио оптужбе.

Тачи се тада није оглашавао, али је на Фејсбук профил ставио знак Ослободилачке војске Косова.

„Влада сматра да су рат на Косову и Ослободилачка војска Косова били ослободилачки и остаће један од најважнијих периода историје земље", навео је тада косовски премијер Авдулах Хоти.

„Тајминг није могао да буде драматичнији, из Тачијеве канцеларије често помињу заверу да не дође до састанка у Белој кући", рекла је за ББЦ на српском Сербезе Хаџиај, косовска новинарка, када је објављено да је против Тачија подигнута оптужница.

Хаџиај, новинарка са дугогодишњим искуством извештавања о рату на Косову, каже да је оптужница против Тачија „преломни тренутак не само за Косово, већ и за Запад".

„Косовска јавност углавном сматра да је суд пристрасан, а рат ОВК потпуно чист", истиче она.

„Међутим, оптужница за ратне злочине против председника Косова ће закомпликовати мировне покушаје и подићи питање сарадње Тачија и косовских власти [са Специјалним судом]".

За шта је Тачи оптужен?

У оптужном предлогу у десет тачака које је тужилаштво поднело Специјализованим већима која се баве злочинима почињеним током сукоба на Косову, наводи се да Тачи, Весељи и други осумњичени сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава.

„Жртве кривичних дела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници", наводи Специјализовано тужилаштво.

Оптужница је „резултат дуготрајних истрага и одражава уверење тужилаштва да може да докаже ван разумне сумње све оптужбе садржане у њој", додаје се у ранијем саопштењу из Хага.

Други детаљи предлога оптужнице нису познати, али се зна да је тужилаштво у Хагу још од краја 2017. године водило истрагу против Тачија - у време сукоба на Косову политичког вође ОВК, Весељија, каснијег шефа тајне полиције и других високих предствника ОВК, попут бившег премијера Харадинаја.

У извештају Савета Европе из 2011. године, чији је аутор швајцарски сенатор Дик Марти, Хашим Тачи се доводи у везу са организованим криминалом и ратним злочинима.

Наводи се да је Тачи био вођа моћне групе унутар ОВК - такозване Дреничке групе - и да је имао везе са организованим криминалним групама и обавештајним службама у Албанији.

„Агенције које се боре против кријумчарења дроге из најмање пет земаља, у поверљивим извештајима током више од десет година, наводе да су Хашим Тачи и други чланови Дреничке групе кроз насиље контролисали трговину хероином и другим наркотицима", наводи се у извештају.

Од других чланова Дреничке групе који се доводе у везу са криминалом помињу се Џавит Хаљити, Азем Суља, Фатмир Љимај и Кадри Весељи, против кога је специјално тужилаштво такође поднело оптужни предлог.

„Наши извори су веродостојно повезали Хаљитија, Весељија, Суљу и Љимаја, уз Тачија и друге његове блиске сараднике, са наређивањем - и у неким случајевима личним надзирањем - убистава, притварања, пребијања и испитивања људи у различитим деловима Косова", наводи се у извештају Дика Мартија.

Мартијева истрага открила је наводне злочине против Срба, Рома, других мањина и Албанаца који су били политички противници ОВК.

Извештај такође наводи да су на северу Албаније постојали тајни затвори у којима су неки Срби и Албанци били третирани нељудски и на крају „нестали".

Налази који су највише одјекнули у јавности Србије указали су на постојање тајне клинике у Албанији - озлоглашене „жуте куће" - где су заробљеницима вађени органи који су продавани у иностранству.

Потпис испод видеа, Косово: Конфликт који, годинама након рата, не престаје

Управо је након тог извештаја Савета Европе иницирано оснивање Специјалног суда за злочине на Косову са седиштем у Хагу - о његовом успостављању преговарало се од 2011. до 2015. године.

Специјално тужилаштво навело је у саопштењу да се Тачи и Весељи сумњиче за скоро 100 убистава, присилно нестајање лица, прогон и мучење, али није објавило више детаља.

Тужилаштво је до сада саслушало више од стотину људи у својству сведока или осумњичених за злочине почињене у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000.

Саслушани су већином бивши припадници Ослободилачке војске Косова, од којих су неки постали истакнути политичари.

Један од некадашњих вођа ОВК и бивши премијер Косова, Рамуш Харадинај, поднео је оставку на премијерску позицију у јулу 2019. године након што је позван на саслушање као осумњичени.

У новембру те године саслушан је и Кадри Весељи, председник Демократске партије Косова и бивши председник косовске скупштине, један од оснивача ОВК.

Међу некадашњим руководиоцима ОВK позваним у Хаг су и Азем Суља, Сами Љуштаку, Рустем Мустафа и Шукри Буја.

Како су реаговали косовски званичници кад је објављена оптужница?

Прилично бурно.

Вљора Читаку, амбасадорка Косова у Америци, навела је на Твитеру да ће "када се прашина слегне ОВК и даље бити најуспешнији ослободилачки покрет у модерној историји".

Skip X post
Дозволити садржај X?

У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: Third party content may contain adverts

End of X post

Вјоса Османи, председница Скупштине Косова, навела је да би правосуђе требало да „дужност врши независно и без притисака".

Османи је додала да „Србија још није одговарала за ужасне злочине против цивила на Косову" и да је Србија „геноцидна држава, што би требало понављати сваког дана, свуда у свету".

Аљбин Курти, лидер опозиционог покрета Самоопредељење и бивши премијер, критковао је претходне поступке власти.

Он наводи да су посланици косовске скупштине погрешили што су пре пет година изгласали уставне промене, којима је омогућено формирање специјалног суда за злочине на Косову.

Куртија су новинари испред канцеларије његовог покрета питали и да ли верује да је Тачи невин.

„Верујем у невиност ОВК и мислим да би требало да Косово одавно има независно и непристрасно судство, како бисмо истражили и осудили све ратне злочине које је Србија починила".

Иса Мустафа, лидер Демократске лиге Косова, кратко је навео да је за њих „рат ОВК био праведан" и да су се „борци ОВК борили за одбрану грађана и Косова, а против геноцида и терора Србије".

„Потпуно подржавамо независан рад специјалног тужилаштва, али ми морамо да рат ОВК оценимо онако како га ми осећамо".

Беким Чолаку, Тачијев шеф кабинета, навео је на друштвеним мрежама да је висока цена плаћена за слободу и независност Косова, тако да су „сви покушаји да се то уништи, и да историја прекроји, осуђени на пропаст".

Шпенд Ахмети, градоначелник Приштине, изјавио је да је његова породица на сопственој кожи осетила „етничко чишћење, репресију и агресију коју је Србија вршила на Косову" и да је зато он „против суда који се бави само злочинима Албанаца".

„Желим да наша земља истражи све злочине. Уколико су неки Албанци починили злочине, то нису урадили у моје име, иако верујем да ОВК као организација није имала намеру да на организован начин почини злочине".

У међувремену се огласио и албански премијер Еди Рама, истичући да је „дуго покушавао, али није успевао да формулише реченице које ће изразити количину огорчења".

Он је додао и да ће „увек бити уз оне који су се борили да ослободе Косово из пакла Слободана Милошевића".

Grey line
Потпис испод видеа, Током две године од убиства Оливера Ивановића вођене су две паралелне истраге.
Grey line

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]