Јосип Броз Тито и Југославија: Шта странци мисле и знају о Титу

Целокупна петочлана норвешко-шведска породица Шјетила Ронгсвага из Осла окупила се око питања које наликује неком из квиза - ко је био Тито?

Њихови одговори су директно пропорционални са годинама живота.

Да никада није чуо за њега рекао је Шјетилу 13-годишњи син, а исто одговара и 16-годишња ћерка.

Њихова 26-годишња сестра, каже Шјетил, чула је за Тита и зна да је био лидер државе. Ипак, сместила га је на погрешан континент - „негде у Африци".

Шјетил, 54-годишњи Норвежанин, знао је за Тита, а погодио је и земљу. Буквално исте речи је употребила и његова жена и вршњакиња Швеђанка да опише ко је он и био.

„Знам да је био лидер Југославије дуго времена. О њему мислим слично као и о другим лидерима Источне Европе тог времена, да је био нека врста диктатора, али и да је одржавао Југославију скупа", каже Шјетил за ББЦ,

Ова породица само је део истраживања које је покушала да уради редакција ББЦ на српском да би открила - колико странци знају о Титу и шта данас мисле о њему.

Сарајево - атентат и Олимпијада

На друго питање из квиза - шта знате о Југославији - Шјетилова жена и најстарија ћерка су прво помислиле на Сарајево, али из другачијег угла.

Супруга се сећа Југославије пре распада, а успомене о зимској Олимпијади у Сарајеву 1984. године бледе. Ту је и мала колекција поштанских марки које је скупљала.

Ћерка се такође сетила Сарајева, али из другог периода. Она и њена сестра и брат имају доста пријатеља у Норвешкој који су пореклом из Босне, а преселили су се у периоду ратова на подручју бивше Југославије током 1990-тих.

Сарајево зна по атентату који је довео до Првог светског рата - али мисли да је то ипак било пре Титове Југославије.

Шјетил мисли да је Тито ипак био „мекши" лидер него други комунистички председници.

„Знам да није био толико ригорозан као Ерик Хонекер, председник Источне Немачке", каже Шјетил.

„Југославију и Мађарску сам увек перципирао као више отворене земље од других у источној Европи".

Шјетил каже да је последњих година долазио у Црну Гору, Хрватску, Словенију и Србију због посла и да се јако добро провео.

„Осетио сам да се земље јако мењају од моје претходне посете 1990. године", каже он.

„Приметио сам и бројне културолошке разлике између некада Југословена и нас Скандинаваца".

Шјетил мисли да његова деца знају мало о Титу и Југославији јер доста уче о Хладном рату „али превасходно је пажња усмерена на однос Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава и НАТО-а".

Зар се он не зове Тито?

Алваро Корбета каже да живи у „светској престоници Ковида-19" - у Милану.

Већ неколико година ожењен је Српкињом Тамаром, па је толико времена имао да вара на квизу и мало се више информише о Титу и бившој Југославији.

„С обзиром да је Тито умро пре него што сам се родио, све што сам научио о њему стоји је у мојој школској књизи из 1992-1994", каже Алваро.

„Знам да је Тито био лидер Југославије, а дуги низ година после тога сам мислио да му је заиста име Тито".

Алваро није много више научио ни на факултету о Југославији и Јосипу Брозу, али је то последњих година надокнадио када је почео да долази у Србију.

„Одувек сам мислио да је Југославија, или бар сам тако учио, била под гвозденом завесом Совјетског Савеза", каже Алваро.

„Барем је тако изгледало из перспективе Италије и мишљења о земљама попут Румуније, Мађарске, Украјине...

„Заправо сам тек пре неколико година од Тамаре сазнао да је Југославија заправо била нека врста неутралне земље између западног и источног блока".

Југословени - „фантастични људи који заслужују боље путеве"

Алваро је први пут био у Југославији 1990 године, као десетогодишњак, а прво што је видео била је - комунистичка архитектура.

„Тада су родитељи први пут одлучили да не летујемо на југу Италије већ у Хрватској", каже он.

„Први град који сам видео је била Ријека, а путовали смо аутомобилом. Није ме импресионирала архитектура, високе зграде јасних линија поред аутопута".

Ипак, са аутопута су до Задра морали „уским путевима међу брдима иза спорих камиона".

„На мору је било супер и сви су били пријатељски расположени, па је мој утисак у једној реченици о Југословенима био - фантастични људи који заслужују боље путеве и архитектуру".

Југославија само у вестима

Лина Јоргенсен живи у Европи, али је пореклом из земље у којој су, наводно, сви знали за Сарајево. Али због Валтера, односно Бате Живојиновића, који га брани.

Лина је рођена у Ланџау, кинеском граду на северу земље, који је у Србији постао познат по томе што су у њему пре неколико година разматрали да покрену пројекат померања планина.

На помен Тита каже да јако мало зна о њему јер није ентузијаста за историју.

„Претпостављам да је то боље питање за моје родитеље и ту генерацију", каже Лина.

„За Југославију сам последњи пут чула пре 22 године у школи".

Ипак, као Кинескиња, оно што памти јесте бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, у коме су страдали неки њени сународници.

Зна и да Тито има везе са Хладним ратом, али не зна много детаља.

„Југославија је помињана много пута у вестима када сам ја била мала", описује Лина период током рата 1990-тих.

Лекције из Југе за „срећну страну света"

Алваро каже да од када је рођен уче га „да је одрастао на богатој страни света где вам доктрина капитализма пружа све што вам је потребно".

„Учили су ме да на другом крају света 'живе несрећни којима владају зле комунистичке диктатуре'", каже Алваро.

„Одрастајући и путујући по свету, схватио сам да земље које су означене као 'комунистичке и сиромашне' нису много другачије од западних земаља.

„На обе стране постоје једноставни људи који само покушавају да најлакше дођу до хране, одеће, летовања, провода са пријатељима, хобија, тржних центара, биоскопа…."

Каже да је одгајан мислећи да има среће, јер „има све захваљујући капитализму, док се људи који живе у комунистичким земљама свакодневно боре за храну, одећу и увек су незадовољни" .

„Када сам одрастао видим друштвени живот, солидарност, осећај заједнице и љубазност на овим просторима - све ово бих волео да имамо више на 'срећној страни света", мисли он.

„Србија је савршен пример за то".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]