Кина: Пет питања о томе шта се дешава са привредом светске силе

Откако је Кина 1978. године почела да отвара и реформише привреду, раст њеног БДП-а је у просеку био изнад девет одсто годишње.

Кад је пандемија ковида-19 похарала оно што је у међувремену постала глобална машина раста, забележила је најнижи раст деценијама уназад - свега 2,2 одсто 2020. године.

Наредне године опоравила се и скочила на више од осам одсто, али је 2022. године успела да порасте свега три одсто.

Да ли је, дакле, Кина сада ушла у дужи период смањеног раста?

Овде наводимо пет кључних питања о томе шта је могло да пође по злу са кинеском привредом и шта то може да значи за нас у остатку света.

1. Шта се дешава са кинеском привредом?

Кина је у јануару саопштила да је 2023. године њена привреда нарасла за 5,2 одсто, што значи да је, кад је у питању стопа раста, испред ње само Индија од водећих светских економских сила.

Кинеска привреда је више него пет пута већа од индијске.

Али у самој земљи, људи то осећају другачије.

Током 2023. дошло је до нето одлива страног улагању из Кине први пут у последњих пет година; незапосленост младих је у јуну прошле године достигла рекордних више од 20 одсто; а берза је почетком године достигла рекордни пад у последњих пет година.

Мали број љутитих Кинеза изражавао је незадовољство падом привреде у властитој земљи на Веибо налогу америчке амбасаде у Кини током већег дела протекле године.

Један корисник позивао је у помоћ пошто је „незапослен дуго времена и у дуговима".

Друга објава говорила је о губитку новца на берзи и питала се да ли америчка влада може да „нам позајми мало ракета да бомбардујемо Шангајску берзу".

Али су многи коментари касније обрисани, према извештајима западних медија.

Лин Сонг, главни економиста за Велику Кину у холандској банци ИНГ, каже да је разлог за слабији опоравак Кине од пандемије ковида-19 тај што, „за разлику од већине других земаља, Кина није користила ултра-агресивну политику стимулације раста".

Друге земље као што су Сједињене Америчке Државе примениле су ванредне планове за помоћ опоравка привреде од ковида.

Амерички план од 1,9 билиона долара нудио је подршку незапосленима и додатну помоћ малим предузећима, савезним државама и локалним владама током пандемије.

„Кинеска економска политика све време је била суздржанија. Као последица тога, у Кини инфлација није била проблем, али је и економски опоравак био слабији", објашњава Сонг.

Ванг Тао из инвестиционе банке УБС истиче други велики разлог који стоји иза слабог опоравка.

„Кина се налази усред најгорег економског пада тржишта некретнина у њеној историји.

„Више од 60 одсто богатства кинеских домаћинстава је у некретнинама. Кад цене кућа опадну, људи су разумљиво мање спремни да троше, нарочито средња класа. На пример, јасан показатељ тога је да је куповина великих апарата значајно опала", додаје она.

Проблеми на кинеском тржишту некретнина имају огроман утицај, будући да овај сектор чини трећину привреде.

Индустрија се суочава са огромном финансијском стиском од 2021. године, кад су власти увеле мере ограничавања колико велике компаније за некретнине могу да узајмљују.

Годинама је кинески сектор некретнина дизао средства за нове пројекте узимањем кредита од банака, издајући обвезнице и продајући купцима нове домове унапред.

Овај пословни модел постојао је дуго времена у многим земљама, али су се кинески инвеститори презадуживали позајмљујући превише новца.

Последњих година, неколико великих инвеститора некретнина престали су да отплаћују дуговања.

Многи Кинези су унапред платили овим инвеститорима за станове који тек треба да се изграде или су напола завршени, и сада се суочавају са могућношћу да ће изгубити новац, што за неке представља њихову комплетну животну уштеђевину.

Локалне власти, које су позајмљивале милијарде да би градиле инфраструктуру и ослањале се на продају земљишта за стицање прихода, такође су се нашле под великим притиском.

Њихов дуг је достигао 92 билиона јуана (12,6 билиона долара), или 76 одсто кинеске економске производње 2022. године, што је био скок са 62,2 одсто из 2019. године, према Међународном монетарном фонду.

Међутим, за Тијанчена Шуа, вишег економисту Обавештајне јединице Економиста, „кинеска привреда дефинитивно није у кризи".

Његов став је да је кинески раст 2010-их био „напуњен" кредитом који је потпиривао рапидну експанзију, па су некретнине и инфраструктура доживели бум.

„Док Кина врши ребаланс тог модела, корекција је практично неизбежна", рекао је он за ББЦ.

„То делује као огромна машина која се уморила и неке пукотине почињу да се виде на неким њеним деловима."

2. Да ли ће кинеска привреда претећи америчку?

Кад је Кина постала друга највећа економска сила 2010. године, према величини БДП-а, дошло је до предвиђања да ће она престићи САД, а већина је веровала да је само питање времена кад ће се то и десити.

То је зато што је дошло до импресивне економске експанзије у земљи: у две деценије до 2010. године, Кина је забележила двоцифрени годишњи раст у два периода: 1992-1995 и 2003-2007.

Пре успоравања, најоптимистичније процене за кинеско претицање Америке била је 2028, док је песимистичнија била 2032. година.

Али сада, кад се узму у обзир све актуелне економске неизвесности, може ли Кина то да постигне?

„Да, али вероватно не за још неколико година", каже професор Ли Ченг, оснивач и директор Центра за савремену Кину и свет (ЦЦЦВ) на Универзитету у Хонг Конгу и бивши шеф Кинеског центра при Институцији Брукингс у Вашингтону.

Шу даје конкретнији одговор: 2040-их, каже он.

Професор Ли објашњава да се САД суочавају са бројним неизвесностима, међу којима су и њихови председнички избори пред крај године.

„Америку не чека мирна пловидба, са њеном бруталном двопартијском поделом, расним напетостима, имиграционом политиком - чека је велики број неизвесности које морају да се узму у обзир.

„Што се тиче Кине, појавиле су се нове предности, на пример, она је у року од неколико година постала лидер у индустрији електричних аутомобила, што је изненадило многе."

„Али лоше вести за Кину су њено остарело друштво. Поређења ради, САД, које имају већи наталитет од Кине и имигрантску популацију која надомешћује радну снагу, налазе се под много мањим притиском."

Професор Ендрју Мерта, директор Кинеског глобалног истраживачког центра САИС на Универзитету Џонс Хопкинс у САД, претпоставља да и кинеско вођство има неких сумњи.

„Кина можда чак и не жели да претекне САД кад је у питању ризик од економског исклизнућа.

„Имајући у виду њену нижу пројектовану стопу раста, кризу са становањем и глобално рекалибрирање ланаца снабдевања, чини се да кинеско вођство донекле страхује од ризика и мање је склоно да се опробава у одважним економским иницијативама које би промениле америчку надмоћ."

3. Шта би могле бити последице по Кину?

Израз „изгубљена деценија" - предвиђени продужени период економске стагнације - често се помиње кад се постави ово питање.

Иза бројки, Сонг верује да повратна петља ефекта негативног самопоуздања уназађује привреду - мањак самопоуздања смањује улагања и потрошњу, што заузврат смањује корпоративну зараду.

А то се огледа у нижим ценама имовине, што се опет одржава на слабије самопоуздање, и тако даље, укруг.

„Потребна је политика подршке да би се изашло из овога."

Неки страхују да би кинески председник Си Ђинпинг могао да изврши инвазију на Тајван како би ублажио унутрашње незадовољство.

Кина види осамостаљени Тајван као отцепљену покрајину која ће се једног дана вратити под контролу Пекинга.

Професор Мерта верује да би то био „више него непромишљен потез - али очекујем све веће звецкање оружјем као начин да се земља уједини око заставе."

Професор Ли упозорава да „свако ко жели рат због Тајвана, било да су то политичари у Кини, САД или Тајвану, боље нека добро размисли; овај рат ће бити другачији од Украјине."

„То би могао да буде први рат уз помоћ вештачке интелигенције. Биће то високотехнолошки рат без задршке, рат машина са машинама."

„Наравно, Тајван је кључно питање за Кину, али кинеско вођство је такође свесно да је рат последње прибежиште, а економска стагнација није довољан разлога за то."

Погледајте видео: Кинескиње које не желе децу

4. Како ће успоравање утицати на светску економију?

Шу верује да ће оно утицати на свет на три начина: преко робе, кинеског туризма и геополитике.

„Као прво, пошто је Кина главни увозник робе, успоравање значи мању потражњу за њом, нарочито оном која се користи у грађевини, као што су руде гвожђа и боксит.

„Као друго, повлачење кинеских туриста представљаће губитак за велике дестинације - излазни туризам ће имати проблема да се врати на предпандемијске висине.

„Треће, успоравање - нарочито ако је праћено кризом јавних финансија код куће - ограничиће способност Кине да обликује геополитику путем помоћи и званичних кредита."

Током последње деценије, Кина је покренула Иницијативу појаса и пута да би наметнула глобално присуство, преко великог броја улагања и инфраструктурних пројеката.

Потписала је уговор са 152 земље и уложила у више од 3.000 пројеката.

Али неки критичари су такође истакли да је Иницијатива појаса и пута резултирала „дужничким клопкама", са Кином која је преко Иницијативе постала позајмљивач првог прибежишта за многе земље ниских или средњих примања.

Извештај Светске банке из 2022. године навео је да је Кина највећи билатерални кредитор Малдива, Пакистана и Шри Ланке.

Најновија обећања Сија Ђинпинга о улагањима, према извештавању током седница Националног народног конгреса у марту, значајно су била умањена у поређењу са онима од раније.

То сугерише да су масовна улагања према споља неодржива усред кинеског економског пада.

Али Сонг истиче да ће, чак и уз успоравање, пука величина кинеске привреде и даље омогућавати да она буде велики учесник у глобалном расту.

„Кина ће и даље највероватније бити заслужна за 20 одсто или више глобалног раста у наредних пет година."

5. Може ли Кина поново да се вине у висине?

Сонг верује да је следећа фаза за Кину успешно довршавање економске транзиције у раст већег квалитета и пењање уз лествицу додате вредности.

„Две седнице Националног народног конгреса показале су да политичари настављају да буду усредсређени на ту ширу слику и дугорочније приоритете, који ће на крају пресудити да ли Кина може да се пребаци у наредну фазу."

Шу има ове сугестије.

„Кључно је за Кину да почне да се односи према кризи некретнина одговорније.

„Као друго, требало би да усмери пажњу на потражњу, уместо да се усредсређује искључиво на аспект понуде у привреди.

„Кина би, такође, требало да либерализује више џепова привреде за приватне и стране фирме, и да спроведе фискалну реформу како би осигурала дугорочну одрживост јавних финансија, након фискалне експанзије која је трајала више од деценије."

У међувремену, Сонг верује да ће се кинеско лидерство усредсредити на постизање циља од пет одсто раста БДП-а зацртаног на Националном народном конгресу.

„И иако смо видели умерено корисније циљеве фискалне политике, и даље морамо да видимо примену више стимулативних политика у наредним недељама и месецима да би се постигао циљ раста за 2024. годину."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]