Кина, Америка и трговина: Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине

Kрајем 2001. године, десила су се два догађаја која су темељно потресла свет.

Свет је био заокупљен непосредним последицама напада од 11. септембра.

Али три месеца касније, 11. децембра, Светска трговинска организација (СТО) затекла се у средишту догађаја који ће бацити огромну сенку на 21. век, променивши животе људи и њихова средства за живот свуда у свету више од напада на Америку.

А опет мало људи зна да се то уопште десило, а камоли ког датума.

Пријем Кине у чланство СТО променило је игру за Америку, Европу и већи део Азије, али и за сваку земљу која поседује индустријски вредне ресурсе, као што су нафта и метали.

Био је то углавном непримећен догађај епских геополитичких и економских размера.

У њему се крију кључни корени неравнотеже иза глобалне финансијске кризе.

Домаће политичке реакције против пребацивања производних послова у Кину одјекнуле су широм западних земаља чланица Г7.

Обећање, које су дали лидери попут бившег америчког председника Била Клинтона, било је да ће „увоз једне од најцењенијих демократских вредности, економске слободе" истовремено омогућити најмногољуднијој земљи на свету да следи пут политичке слободе.

„Кад појединци имају моћ не само да сањају, већ и да остварују своје снове, они захтевају да се чује њихов глас", рекао је он.

Али та стратегија доживела је велики неуспех.

Кина је тада започела успон до њеног актуелног статуса друге највеће економске силе на свету - а чини се да се налази на наизглед неизбежном путу да постане и највећа.

И заиста, Шарлен Баршевски, америчка трговинска представница заслужна за преговоре о кинеском споразуму са СТО рекла је на панелу Вашингтонског међународног трговинског удружења да је кинески економски модел „донекле оспорио" став Запада да „не можете имати и иновативно друштво и политичку контролу".

„Тиме не жели да се каже да је капацитет Кине за иновацију појачан њеним економским моделом", додала је она.

„Али тиме жели да се каже да оно за шта је Запад мислио да су некомпатибилни системи можда и нису тако некомпатибилни системи."

Све до 2000. године, глобална економска улога Кине углавном се сводила на једног од највећег светског произвођача пластичних стварчица и јефтиних тричарија.

Важно, да, али то није нешто што баца свет на колена или га мења.

Успон Кине до самог прочеља светског стола најавио је масовну глобалну трансформацију.

Моћна комбинација кинеске спремне радне снаге, њених високо технолошких фабрика и специјалног односа између кинеске владе и западних мултинационалних корпорација променио је изглед планете.

Армија јефтине кинеске радне снаге почела је да производи робу на којој се заснива западњачки животни стандард, пошто се Кина глатко инкорпорирала у ланце снабдевања највећих светских компанија.

Економисти то зову „шок у снабдевању", а његов утицај свакако је био шокантан.

Његови потреси још увек се осећају широм света.

Кинеска интеграција у светску економију довела је до значајних економских подвига.

Између осталог, искоренила је број екстремно сиромашних људи, којих је било 500 милиона пре чланства у СТО, а сада је практично нула, будући да се вредност економије, мерена доларима, удванаестостручила.

Резерве стране валуте нарасле су шеснаестоструко, на 2,3 билиона долара, како се новац од светске куповине из кинеских радионица сливао у кинеску државну касу.

Кина је 2000. године била седми највећи извозник робе на свету, али је брзо стигла на прво место.

Кинеска годишња стопа раста, већ на осам одсто, завршила је у стратосфери на врхунцу светског раста, достигавши кулминацију са 14 одсто и стабилизујући се на 15 одсто прошле године.

Бродови са контејнерима главно су оружје светске трговине.

У року од пет година откако се Кина прикључила СТО-у, број контејнера на бродовима који излазе из Кине и улазе у њу удвостручио се са 40 милиона на више од 80 милиона.

До 2011, деценију пошто је земља постала чланица СТО-а, број контејнера који улазе у Кину и излазе из ње више се него утростручио, са 129 милиона.

Прошле године је тај број износио 245 милиона, и иако је око половина контејнера која је улазила у Кину била празна, скоро сви који су је напуштали били су пуни извозне робе.

Дошло је и до великог ширења у кинеској мрежи аутопутева, која се повећала са 4.700 километара 1997. на 161.000 километара 2020, поставши највећа путна мрежа на свету, повезујући 99 одсто градова са бројем становника изнад 200.000.

Поред најсавременије теретне инфраструктуре, Кини су потребни материјали као што су метали, минерали и фосилна горива да би подржали њен производни бум.

Један материјал који је кључан за кинеску процветалу аутомобилску и индустрију електричних уређаја је челик.

Кина је 2005. године постала, први пут, нето извозник челика, а од тада је постала и највећи светски извозник.

Током деведесетих, кинеска производња челика кретала се око 100 милиона тона годишње.

После учлањивања у СТО, експлодирала је на око 700 милиона тона 2012. године и премашила милијарду тона 2020.

Кина данас чини 57 одсто светске производње у овој области и производи значајно више челика сама него што је остатак планете заједнички чинио 2001. године.

Исто важи за керамичке плочице, као и бројне друге састојке у индустрији.

У електронској индустрији, одевању, играчкама и намештају, Кина је постала доминантни извор снабдевања, оборивши цене извоза широм света.

Економисти су запазили трајни потрес у глобалним ценама после уласка Кине у СТО.

Кинески извоз одеће удвостручио се између 2000. и 2005. године, а њен удео у вредности глобалне трговине скочио је са једне петине на једну трећину.

После 2005 производне квоте у текстилној индустрији такође су скочиле, довевши до још веће промене у производњи у самој Кини.

Међутим, како је производња у Кини постајала скупља, а производња почела да се сели у земље у развоју као што су Бангладеш и Вијетнам, тако је она прошле године спала назад на 32 одсто одеће.

Кинески министар заслужан за чланство Кине у СТО Лонг Јонгту признао је нешто у осврту на протекле две деценије.

„Не верујем да је улазак Кине у СТО било историјско убијање радних места за САД и Запад", рекао је он.

„Међутим, признајем да је расподела користи неравноправна. Шира слика је да кад је Кина доживела властити развој, он је свету такође дао огромно извозно тржиште."

Али ту се крила и једна непријатна истина - да је америчка политика била та која је оманула у ублажавању неизбежног ударца кинеске конкуренције на неке секторе.

„Кад дође до неравноправне расподеле богатства, влада је та која мора да предузме мере да би се прилагодила тој расподели кроз домаћу политику, али то није тако лако учинити", каже Лонг Јонгту.

„Можда је окривити друге много лакше, али ја не верујем да окривљивање других може да реши проблем.

У одсуству Кине, америчка фабричка индустрија би се преселила у Мексико."

Он је потом препричао анегдоту о кинеском произвођачу стакла који је имао проблем да отвори фабрику у САД:

„Веома му је тешко да тамо пронађе конкурентне раднике. Рекао ми је да су стомаци америчких радника већи од његовог", испричао је министар.

И тако смо сада обрнули пун круг. Кина је оставила значајан економски успех у оквиру СТО-а.

У овом тренутку чини се да Бајденова администрација у том погледу не жури да промени политику опструкције свог претходника.

Трговински скептицизам и те како је стваран.

Кина је искористила чланство у СТО да оде много даље од своје унапред одређене улоге да буде радионица Запада.

Она је, на пример, стратешки испланирала своја савезништва како би стекла приступ значајним количинима ретких земљаних материјала преко којих би требало да се стигне до економске револуције нето нуле услед климатских промена.

Ангажовала је државу иза индустријског ширења у свету.

САД желе да зауставе Кину дипломатски и економски, а за тај подвиг савезнике траже у Европи и Азији.

Како то каже бивша америчка трговинска представница Баршевски, Кина се налази на „овом веома дивергентном курсу већ дуже времена.

Шта то значи?

Појачавање државно-центричног економског модела који поткрепљује масовно субвенционисање одређених индустрија… поновно наметање Кине као велике силе и лидера онога што сама назива Четвртом индустријском револуцијом.

То је превише да би се с тим изашло на крај. СТО не може с тим да изађе на крај."

И тако, 20 година касније - свет је преобратила једна малтене непримећене одлука.

Она је представљала огроман успех за Кину.

Замишљена геополитика стратегија Запада доживела је неуспех.

И заиста, уместо да Кина постане политички мало више попут Запада, као последица те одлуке, Запад је економски постао мало више као Кина.

Погледајте видео о 100. годишњици оснивањава Комунистичке партије Кине

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]