Фудбал и Лига шампиона: Шта спаја Црвену звезду и Манчестер, мада не Сити

Београд и Манчестер раздвајају различите временске зоне, климатске прилике и скоро 2.000 километара, али их спајају макар две ствари - аутентична музичка сцена оба града с краја осамдесетих и почетка деведесетих и љубав према фудбалу.

И управо су најтрофејнији фудбалски клубови српске престонице и једног од највећих енглеских градова више пута укрштали копља на спортским борилиштима.

Неке од најзначајнијих утакмица из ове категорије одиграли су тимови у црвеним дресовима - Црвена звезда и Манчестер јунајтед - три званична меча и неколико пријатељских.

„Манчестер јунајтед има највеће поштовање према Црвеној звезди", наводи Мајкл Гипсон, менаџер за комуникације овог енглеског клуба, за ББЦ на српском.

Ове екипе су се последњи пут састале 19. новембра 1991. у Суперкупу Европе на Олд Трафорду, дому енглеског тима, који је тај меч играо као освајач Купа победника купова, против Звезде, европског клупског шампиона.

Јунајтед је победио минималним резултатом - 1:0.

„Много пута сам сањао одређене моменте са те утакмице и тај сан ми, искрено, није пријатан јер сматрам да је Звезда ускраћена за још један европски трофеј који је, уз мало среће, требало да нам припадне", говори Дарко Панчев, некадашњи фудбалер и чувени Звездин нападач, за ББЦ на српском.

Црвена звезда ће после више од три деценије поново гостовати у Манчестеру, али овог пута у плавом делу града, на стадиону Етихад, код актуелног енглеског првака и прошлогодишњег освајача Лиге шампиона.

Београдски тим и Манчестер сити одмериће снаге у првом колу најјачег европског клупског такмичења у уторак 19. септембра, од 21 час.

Погледајте видео о највећим победама Звезде против енглеских клубова:

Против Безбијевих беба

Прва званична утакмица између Црвене звезде и Манчестер јунајтеда одиграна је 14. јануара 1958. на Олд Трафорду пред око 60.000 навијача, у четвртфиналу Купа европских шампиона (садашња Лига шампиона).

Београдски клуб је годину дана раније стигао до полуфинала овог елитног фудбалског такмичења где је изгубио од италијанске Фиорентине.

Црвена звезда, предвођена капитеном Рајком Митићем, легендарним фудбалером по коме њен стадион данас носи име, повела је у првом полувремену поготком Лазара Тасића.

„Чувени његов гол који се и данас препричава, где је свом силином шутнуо лопту са неких 20, 25 метара и окренуо се.

„Кад су му притрчали саиграчи, био је зачуђен зашто му сви честитају јер није знао да је постигао гол", говори Предраг Тркуља, кустос Музеја ФК Црвене звезде, за ББЦ на српском.

Јунајтед је преокренуо у последњих пола сата утакмице головима Бобија Чарлтона и Едија Колмана, те напослетку славио 2:1.

На наредни спортски обрачун се није дуго чекало.

Наслеђени стадион предратне ФК Југославије и дом Звездиних фудбалера није испуњавао услове за ову међународну утакмицу, те је меч одигран на стадиону ЈНА, „вечитог ривала" Партизана, 5. фебруара.

Дуел енглеског и југословенског тима по хладном времену, на терену свеже очишћеном од снега, пратило је више од 50.000 људи.

Резултат од 3:0 на полувремену у корист изабраника шкотског тренера Мета Безбија слутио је да је на помолу катастрофа.

Међутим, одмах на почетку другог дела сусрета фудбалери Звезде су се пробудили и то голом Боре Костића.

На 3:2 је смањио Лазар Тасић из пенала, да би коначни резултат поставио Костић другим поготком.

Даље су прошле Безбијеве бебе, како је гласио надимак тадашње генерације фудбалера Манчестер јунајтеда са просеком година 22.

Трагедија у Минхену која је зближила два тима

Фудбалери Манчестер јунајтеда су се сутрадан, 6. фебруара, укрцали на авион којим је требало да се врате у Енглеску.

Како би досипали гориво за несметани наставак пута, слетели су у снегом завејани немачки град Минхен.

Пошто су то учинили, пилот је два пута покушао да подигне ваздухоплов, да би при трећем узлетању авион пао, проклизао кроз ограду и на крају ударио у оближњу кућу.

У трагедији је настрадало 23 људи, међу њима и особље клуба, новинари и осморица фудбалера Јунајтеда.

Тада је преминуо стрелац гола за енглески тим у првом мечу четвртфинала - Еди Колман, а неколико дана касније, у болници, и доминантно 22-годишње лево крило Данкан Едвардс.

„Дубоко сам потресен вешћу о авионској несрећи која је тешко погодила британски спорт и енглески народ.

„Дозволите да вам изразим своје дубоко саучешће", писало је у телеграму који је југословенски председник Јосип Броз Тито упутио премијеру Велике Британије Харлоду Макмилану овим тужним поводом.

Међу преживелима су били стрелци голова са меча у Београду - Боби Чарлтон, двоструки, и Денис Вајолет, као и тренер Мет Безби, који се дуго борио за живот пробушених плућа и сломљених ногу.

Оглушивши се о наредбе да појури у заклон, саиграче је из запаљене крхотине извукао голман Хари Грег.

Спасио је и Веру Лукић, трудну супругу југословенског дипломате, и њену младу ћерку Весну.

Северноирски играч и тренер је 2007. поново посетио Београд, упознавши тада Вериног сина Зорана који је током несреће био у мајчином стомаку.

Прилику да накратко поразговара са Грегом имао је и Предраг Тркуља.

„Испричао ми је шта је утицало на то да преживи - заменио је место са новинаром који је преминуо. Једноставно судбина", истиче кустос Музеја ФК Црвене звезде.

Према наводима на званичном порталу ФК Црвене звезде, управо је голман Јунајтеда на дружењу у хотелу Мажестик, у центру Београда, после четвртфинала 1958, ходајући од стола до стола, прикупио потписе играча на јеловнику.

Овај историјски документ се данас чува у Музеју ФК Црвене звезде.

Међутим, тим из Манчестера је, како преноси сајт овог фудбалског клуба, позивајући се на новинске чланке из тог периода, одсео у београдском хотелу Метропол, о чему наводно сведочи њихово обележје на пртљагу преминулог играча Едија Колмана.

Стога су управо на овом месту, званичници Меморијалне фондације Манчестер Минхен у фебруару 2023, поводом 65-годишњице од трагедије, уручили месингану плакету која ће бити истакнута у фоајеу хотела.

„Београд и Манчестер уједињује авионска несрећа у Минхену и клубови имају јаку везу због наше историје", каже Мајкл Гипсон, менаџер за комуникације енглеске екипе.

И Предраг Тркуља сматра да је ова трагедија и те како зближила два клуба, као и да „дан данас постоји то пријатељство".

„Иако никада није одиграна утакмица што сви жарко прижељкују, да ли у Београду или Енглеској, којом би се обележила годишњица", додаје Тркуља.

Каже да, уочи несрећних датума у фебруару, редовно на Маракану долазе навијачи Манчестер јунајтеда широм света.

„Књига утисака је препуна њихових потписа, а имамо и сувенире присталица Манчестера који су обележавали пола века или 60 година трагедије", закључује.

У пријатељским сусретима води Звезда

Иако је биланс међусобних сусрета на званичним мечевима на страни Црвених ђавола, како гласи надимак Јунајтеда, Звезда има бољи учинак у пријатељским утакмицама - две победе и два ремија.

Прва је одиграна шест година по оснивању београдског клуба - 12. маја 1951. у Манчестеру.

Било је то уједно и прво гостовање неке стране екипе на Олд Трафорду.

Меч је завршен нерешено - 1:1, а гледало га је око 42.000 људи.

Црвено-бели су повели већ у четвртом минуту поготком Првослава Михајловића, везног фудбалера Партизана, позајмљеног за ову прилику ривалу са друге стране Топчидерског брда.

Домаћин је изједначио при крају сусрета из „непостојећег пенала", како су га тада описали медији.

Утакмица је одиграна у оквиру „Фестивала Британије", који је трајао од маја до септембра 1951, на коме су, из Југославије, учествовали још и Партизан и загребачки Динамо.

Наредни пријатељски дуел догодио се 12. августа 1975, седамнаест година од трагедије у Минхену, која је заувек учврстила везу два клуба.

Као и пре више од две деценије, место сусрета био је дом Манчестер јунајтеда и поново су југословенски и енглески клуб ремизирали, овог пута са по четири погодака у обе мреже.

На следећи сусрет се није дуго чекало - Звезда је узвратила гостопримство 8. августа наредне године на, како су је навијачи по узору на стадион у Рио де Жанеиру назвали, популарној Маракани.

Београдски тим је славио 2:1, у првој победи над Јунајтедом и опроштајној утакмици чувеног Јована Кулета Аћимовића.

Црвена звезда је победила Манчестер јунајтед на још једној пријатељској утакмици 21. јануара 1987, овог пута на Олд Трафорду, минималним резултатом 1:0.

Гол је постигао Милан Јанковић у последњим минутима меча коме је присуствовало нешто више од 10.000 људи, а који је одигран у оквиру краткотрајне Звездине турнеје на Острву.

„Једино чега се сећам је да је Алекс Фергусон тек дошао у Манчестер из шкотског Абердина и да је било доста хладно кад се играло", говори Хусреф Мусемић, некадашњи играч Црвене звезде и садашњи фудбалски тренер, за ББЦ на српском.

Он је имао прилику касније, док је носио дрес Хартса из Единбурга, главног града Шкотске, поново да одигра пријатељски меч против Јунајтеда.

„Манчестер је увек Манчестер, увек је била инспирација, част и задовољство, као и велика привилегија играти, па и пријатељску утакмицу са њима", закључује босански стручњак.

Суперкуп 1991, Звездин (не)успех и пркос

Последњи сусрет Црвене звезде и Манчестер јунајтеда одигран је 19. новембра 1991.

Београдски тим је на 16. издању Суперкупа Европе учествовао као европски првак, док је енглески тим, уједно и домаћин сусрета, играо као освајач Купа победника купова, такмичења укинутог 1999.

Звезда је у финалу Купа европских шампиона победила француски Олимпик Марсеј на пенале у италијанском Барију 29. маја, док је Јунајтед славио против Барселоне у Ротердаму (Холандија).

Црвено-бели су у Манчестер дошли без петорице првотимаца и тренера Љупка Петровића, кога је на клупи заменио Владица Поповић, иначе играч на мечу између Звезде и Јунајтеда из 1958.

Дарко Панчев каже да због „кризе у земљи и недостатка новца, нису доведене адекватне замене", а целокупна ситуација која их је задесила „допринела је да се осећају непријатно".

„Стварно смо у том периоду били екипа која је уз крајње физичке и психичке напоре покушавала да одржи Звездин рејтинг европског првака и сматрам да смо доста добро то радили, поред свих недаћа", каже некадашњи Звездин голгетер.

Југославијом су тада већ одјекивали пуцњи пушака и експлозије бомби, посебно у Хрватској, који су наслућивали крвави грађански рат и распад земље.

Тако да је „неизвесна политичка ситуација у Београду", условила да, уместо двомеча, буде одиграна само једна утакмица у Манчестеру, чиме је прекинута дотадашња пракса.

Звезда је изгубила 1:0, а једини гол на утакмици постигао је Брајан Меклер у 67. минуту.

„Кад је УЕФА већ одлучила да се игра једна утакмица, требало је на неутралном терену, то би било најкоректније и према нама и према Манчестеру.

„Свакако да је Звезда ускраћена за један такав пехар и убеђен сам да би Манчестер у Београду добили више од 1:0", сматра Панчев.

Упркос поразу, црвено-бели су на Олд Трафорду пружили добру партију која ипак није крунисана поготком.

Изгледне шансе су имали како капитен Дејан Савићевић, тако и Владимир Југовић, Синиша Михајловић, а и Звездин шпиц Панчев коме је у једном нападу Манчестеров бек Клејтон Блекмур избацио лопту са гол линије.

„Играли смо са неком енглеском лоптом марке митре која нас није хтела.

„Можда нам је мало сметала у неким пријемима, чудно нам је одскакала, али смо свакако имали неколико шанси", оцењује југословенски и македонски фудбалер.

Мимо гола, најизгледнију прилику Црвени ђаволи су пропустили одмах на почетку меча, када је голман Звонко Милојевић одбранио пенал капитену Јунајтеда Стиву Брусу.

Трофеј је напослетку отишао у руке Алекса Фергусона, коме је ово била друга међународна титула за неколико месеци, наговестивши почетак његове плодоносне ере која ће трајати наредне две деценије.

„Доживљавамо ту утакмицу као наш успех и пркос, али ето, мало је фалило да узмемо пехар", закључује Панчев.

Ипак, ова Звездина генерација је пар недеља касније - 8. децембра 1991. постала првак света, победивши чилеански Коло Коло 3:0 у јапанској престоници Токију.

Последњи погодак постигао је управо Дарко Панчев.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]