Фудбал и Велика Британија: Дуг од 520 милиона евра и Суперлига Европе - протести навијача Манчестер Јунајтеда

„Ослободимо се вируса - Глејзери напоље", гласио је један од транспарената љутих навијача Манчестер Јунајтеда испред Олд Трафорда пре него што је око 200 њих упало на терен, проузрокујући отказивање великог енглеског дербија против Ливерпула у недељу.

Манчестер Јунајтед се сада суочава са жестоком казном енглеске Фудбалске асоцијације и Премијер лиге.

Ово је први пут да је утакмица Премијер лиге одложена због протеста навијача.

„Протестујемо због ових паразита који су власници клуба скоро 20 година", изјавио је један навијач испред Олд Трафорда, мислећи на америчке власнике, породицу Глејзер.

Пре упада на терен, испред стадиона било је бучно. Запаљене су димне бомбе и бакље.

Већина оних који су упали на терен били су млади момци у двадесетим годинама.

Али нису сви на протесту били млади.

Било је и жена и старијих мушкараца.

Један, вероватно у касним педесетим или раним шездесетим са зелено-жутим шалом и вуненом капом, остао је са онима који чекају аутобус са играчима Јунајтеда.

Аутобус није стигао.

Није био љут и мирно је разговарао са навијачима и медијима, желећи да сазна најновије информације о томе шта се догађало на терену.

Ти навијачи су, осећао је, били злокобнији.

Али их није осудио.

Прихвата да им је циљ заједнички.

Емоције тињају већ 16 година, тако да је мало агресије разумљиво, кружила је теорија.

Навијачи оптужују власнике да су „довели клуб у дугове и пропадање".

Зашто је дошло до протеста?

Очекивао се велики протест изван стадиона пре меча са највећим ривалом Ливерпулом - али нико није очекивао да ће навијачи на силу ући на стадион и на терен и да се утакмица одложи.

Био је то трећи велики протест навијача против власника клуба у последњих неколико дана после протеста на Олд Трафорду прошле суботе и оног у четвртак када је група навијача упала у тренинг камп.

Попут присталица осталих пет клубова 'велике шесторке', и навијачи Манчестер Јунајтеда љути су на управу што је прихватила учешће у Суперлиги Европе - затворено такмичење замишљеног као неку врсту лиге најбогатијих клубова Старог континента.

Навијачи Јунајтеда то не желе и изразиће противљење - баш као што су то учиниле присталице осталих пет енглеских клубова који су најпре дали пристанак за учешће у лиги, а онда се повукли под притиском навијача, Премијер лиге, британске владе, Европске фудбалске уније (УЕФА) и Међунардоне фудбалске федерације (ФИФА).

Џоел Глејзер, копредседник Јунајтеда, после краха Суперлиге саопштио је да се клуб „безрезервно извињава" због свега.

Међутим, уз Удружења навијача Манчестер јунајтеда је наведено да „имају нула поверења у власнике".

Из удружења су додали да су Џоел Глејзер и његова породица „изнова и изнова показали да им је личних профит, на штету клуба, једини мотив".

Оно што издваја Јунајтед од других јесте то што навијачи нису изненађени поступцима власника клуба - породице Глејзер која потиче из Сједињених Америчких Држава.

Кампања против породице Глејзер траје дуго, још од како су 2005. године преузели клуб.

Глејзери су тада преузели и дуг од 790 милиона фунти (око 900 милиона евра).

Тај дуг тренутно износи 455,5 милиона фунти (око 520 милиона евра), према последњим информацијама клуба који су објављени 4. марта 2021.

Многи навијачи Јунајтеда били су искрено бесни када је чувени тренер сер Алекс Фергусон бранио власнике.

Шкот је више пута рекао да га је породица Глејзер подржавала на трансфер тржишту и да га никада није критиковала.

Ти навијачи су осетили Фергусонов сјај док је тренер прикривао основне проблеме око новца који је уложен у Јунајтедов тим.

Није изненађење да је „зелено-жута" антиглејзеровска кампања започела 2010. године, када је Јунајтед доживео пад после три узастопне титуле у Премијер лиги, нити је угушена када је Фергусон поново натерао свој тим да игра шампионски и стигао до нове титуле првака Европе.

Разочарање управљањем Глејзера Јунајтедом расло је из године у годину откако се Фергусон повукао 2013.

Не само зато што су се угасили успеси клуба, већ зато што је десетине милиона фунти изашло из клуба, било директно у руке Глејзера или због начина на који воде Јунајтед.

Овом ставу постоји противтежа.

Власници су заслужни за феноменалан раст комерцијалних прихода Манчестер Јунајтеда.

Они су били ти који су агресивно заступали глобални приступ, који је следио сваки други клуб сличне величине.

Глејзери су увели комерцијални план који се разликовао од било ког другог клуба.

Осим главних послова са Адидасом, Шевролетом и другима, они су успоставили сарадњу широм света, имају телекомуникационе партнере у САД-у и Канади, другог у Африци, још једног у Кини.

Препознали су да је Јунајтед популаран широм света и ту популарност су довели до максимума.

Може се тврдити, с извесним оправдањем, да су Глејзери одговорни за значајан део пораста прихода Јунајтеда, а оно што они узимају је само проценат тога.

Из клуба навијачима неуморно поручују да се новац сакупља ради побољшања играчког кадра, било да је реч о довођењу скупих појачања или улагању у омладинску школу.

Нема сумње, потрошили су много новца на играче.

Међутим, дискутабилно је да ли су купили праве, а Глејзере неки криве што нису успоставили процесе како би се не би дешавале грешке.

„Тачка кључања"

У новије време, Оле Гунар Солскјер, био је, попут Фергусона, на мети критика због тога што није критиковао власнике.

Па ипак, Солскјер, када сам га питао о планираним протестима, рекао је да глас навијача „треба чути".

После колапса идеје о Суперлиги Европе, копредседавајући Џоел Глејзер рекао је да постоји потребу за већом комуникацијом са навијачима.

Али упркос томе није одговорио на раније писмо Удружења навијача.

Удружење навијача Манчестер Јунајтеда позвало је у понедељак копредседавајућег клуба Џоела Глејзера да ступи у контакт са навијачима како би се избегао нови протест.

„Ниједан члан породице Глејзер никада није разговарао са нама", написали су у отвореном писму.

Удружење навијача је навело да су фрустрације у недељу достигле „тачку кључања".

„Подржавамо право навијача да законито протестују, али не одобравамо ниједно дело насиља", додало је Удружење навијача.

Полиција је саопштила да су двојица полицајаца повређена током нереда у недељу.

„Нико од нас не жели да се ово настави", додаје се у саопштењу Удружења навијача Манчестер Јунајтеда.

Група је изнела план од четири тачке за који верује да ће пружити пут напред „за све нас".

Затражили су да клуб учествује у владиној ревизији фудбалског управљања коју воде навијачи и именује независне директоре у одбор.

Они такође желе да клуб сарађује са Удружењем навијача и осталим присталицама и консултује власнике сезонских улазница о свим значајним променама у клубу.

„Ово је једини начин да се нешто покрене по овом питању. Препоручујемо вам да га прихватите", додаје се у саопштењу.

Удружење је затражило јавни и писани одговор до петка.

Глејзери изблиза

„Мрзети нас у тренутку када је клуб био толико успешан, то је изванредно", приметио је Џоел Глејзер после победе Манчестер Јунајтеда у Лиги шампиона против Милана у марту 2010. године.

У то време власници клуба били су укљештени између протеста навијача са зелено-жутим шаловима који су желели да амерички милијардери оду и групе Црвених витезова, главних градских личности, која је прикупљала подршку за покретање понуде за преузимање.

„Из америчке перспективе, где навијачи нису толико страствени, Џоел Глејзер је био у шоку кад је чуо скандирања на утакмици против Милана попут 'Умри, Глејзер, умри'. То је било невероватно", присећа се Техсин Најани, који је радио шест година као саветник Глејзера за медије.

Најани, бивши новинар, почео је да ради у ПР служби Јунајтеда 2004. године.

О раду са Глејзерима написао је књигу The Glazer Gatekeeper.

„Фраза коју више пута користим у књизи описује Џоела Глејзера као одмереног.

„У каријери имао сам посла са стотинама пословних лидера, а он је под притиском увек био миран и одмерен", каже он.

Заиста, браћа су се чинила тако неугледна да их је назвао „милијардерима средње класе" који „не би изгледом одскакали на конвенцији рачуновођа".

Његово упознавање са богатом породицом из Рочестера, држава Њујорк, догодио се у грозничавој атмосфери крајем 2004.

После првог, неуспелог преузимања Манчестер Јунајтеда, Глејзери и њихови саветници направили су нову стратегију за освајање клуба.

„Глејзери су већ били контроверзни ликови, сматрало се да нису успели у кандидатури да купе Јунајтед 2004. године", подсећа Најани.

Убрзо је, додаје, схватио да су озбиљни играчи, посебно са банком Ротшилд у Управном одбору.

Глејзери су већ имали 29 одсто акција клуба, али због поравила берзе нису смели да дају било какав коментар о намерама, на фрустрацију медија и навијача.

Пробој се десио када су Американци схватили да ће инвестициони бизнис Кјубик експрешн (Cubic Expression), у власништву ирских тајкуна Џона Магнијера и Џеј Пи Макмануса, бити спреман да прода удео од 28,7 одсто по правој цени.

Када се испоставило да информација о Ирцима јесте тачна, Најани подсећа на напетости 11. и 12. маја 2005. и на пренос 235 милиона фунти ирском пару за њихове акције.

Али - уз све преговоре вођене преко трећих страна - каже да је постојао стални страх да посао неће бити завршен.

Једном када су стекли ирски удео, Глејзери су држали већину клупских акција и били су де факто власници Манчестер Јунајтеда (мада ће проћи отприлике још месец дана пре него што су стекли остатак акција).

„Било је то невероватно напето време", подсећа Најани у интервјуу који је дао ББЦ новинару Билу Вилсону априла 2015. године.

Када је постало очигледно да Глејзери преузимају контролу „било је много неповерења, јер ово је био Манчестер Јунајтед - британска културна икона".

Једном када је власништво било сигурно, намера му је била да крене офанзивно и објасни ко су Глејзери, као и да представи њихову „страст према спорту", што је пример њиховог власништва над НФЛ тимом Тампа Беј Баканирс.

„Имали су врло јак спортски педигре, већ су били већински власници и видели су Манчестер Јунајтед као спортски драгуљ у круни", каже Најани.

Били су и врло амбициозни, додаје.

Манчестер Јунајтед је био драгоцена имовина.

Глејзери су комерцијалним пословима остварили значајан раст прихода, чинећи да дуг може да буде још контролисанији.

Уз ток, указује, новац од ТВ права у Премијер лиги био је све издашнији.

Поред тога, каже да је за време док је био у центру догађаја у Манчестер Јунајтеду, тренер сер Алекс Фергусон увек био сигуран да има новца за улагање у тим.

Међутим, навијачке групе наставиле би да истичу питање дуга, верујући да би се велике камате за сервисирање дуга могле боље користити за улагање у играче.

Ствари су после вруће у првој половини 2010. године, протестима навијача и појавом Црвених витезова.

„Гледајући уназад, ствари су изгледале врло запаљиве, али стварност је била прозаичнија, приземнија", каже он.

„Џоел Глејзер ме је много пута уверавао током овог периода да клуб дефинитивно није на продају.

„Његова мантра је увек била - 'све је под контролом" - и иако је лондонски Челси освојио титулу првака 2010. - шоу је настављен."

После шест година, Најани је осетио да је право време да прекине везу са Глејзерима.

Док је Најани био у клубу, Манчестер Јунајтед је освојио Лигу шампиона, три Премијер лиге и два Лига купа.

Глејзери су га потом исплатили.

„Прошле су године откако сам престао да радим за породицу Глејзер, али увек ми је у глави Џоелова опаска - 'ово је маратон, а не спринт'".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]