Русија и Украјина: Од Старбакса до железаре - Како је блиски пријатељ Рамзана Кадирова имао користи од рата

Људи блиску чеченском лидеру Рамзану Кадирову борили су се у Украјини а сада су почели да добијају имовину из освојених украјинских градова.

Крајем јануара, чеченски бизнисмен Валид Корчагин постао је сувласник компаније ММ Иљича, регистроване у самозваној Доњецкој Народној Републици.

Ова компанија би могла да почне реконструкцију металуршког комбината у Маријупољу уништеног у руској инвазији.

ББЦ је открио да је Корчагин повезан са породицом сенатора Сулејмана Геремејева, блиског Кадировљевог сарадника.

Током рата, млади чеченски бизнисмен стекао је и деонице у руском огранку малопродајног снабдевача грађевинском опремом и локалима одлазећег ланца кафетерија Старбакс.

Деветнаестог августа се изнад маријупољског металуршког комбината подигао стуб дима.

Украјинске власти саопштиле су да су окупационе снаге почеле да растављају опрему оштећене железаре; руски информативни сајтови истицали су како је и даље у току чишћење мина и рушевина на тој локацији.

Металуршки комбинат Иљич једна је од највећих компанија у Украјини, у власништву украјинског предузетника Рината Ахметова и његове компаније Метинвест.

На локацији у Маријупољу радило је 35.000 људи.

Током опсаде Маријупоља на почетку рата, железара је била делимично уништена.

Руске снаге су заузеле Маријупољ у трећем месецу инвазије.

Разорени град стављен је под контролу чеченских трупа, од којих су неке блиске Рамзану Кадирову.

„Наши војници храбро извршавају своје дужности", написао је Кадиров на свом каналу на Телеграму.

„Један од њих је мој драги БРАТ, Руслан „Добри" Геремејев, који игра активну улогу у ослобађању Маријупоља."

Окупационе власти самозване Доњецке Народне Републике желеле су да почну са реконструкцијом комбината у Маријупољу још прошле године.

„Планирамо да реновирамо комбинат Иљич. Тај план постоји. Штавише, мислим да ће инвеститор то сам објаснити у скоријој будућности, чим се донесу сва релевантна решења", изјавио је „премијер" такозване ДПР у октобру.

Руско Министарство грађевине чак је саопштило властите процене: фабрика Азовстал и комбинат Иљич отвориће више од 9.000 нових радних места.

Али за сада је то све само на папиру - постоји само компанија која носи исто име као и металуршки комбинат.

ММК Иљича је регистрована у августу прошле године, код доњецког „Министарства за дохотке и накнаде".

Чини се да је пријављена на адресу у граду Макејевки, делу окупиране Доњецке Народне Републике од 2014. године.

Директор ММК Иљича је Јуриј Мурај, украјински предузетник и становник Макејевке.

После избијања рата 2014. године, неколико правних лица повезаних са Мурајем регистровано је у Доњецској Народној Републици.

На његовој страници на ВК (ВКонтатке - руска верзија Фејсбука), Мурај поставља објаве које подржавају рат, делећи садржај са странице Рамзана Кадирова и из онлајн група „Оружане снаге Новорусије" и „Велики Рус! Руси се не предају!"

Мурај је одбио да детаљно говори са ББЦ-јем о ММК Иљичи, али је потврдио да је компанија заиста повезана са маријупољском железаром.

„Посао се води из Макејевке, а фабрика је у Маријупољу", рекао је он.

Потом је додао: „Зашто нас не посетите у Маријупољу и све ћемо вам објаснити."

Ипак, и даље је нејасно одакле ће потећи новац за реконструкцију заузете фабрике: из џепова Муреја и његовог партнера или из руског државног буџета.

Штавише, нико не зна изворе финансирања нити план реновирања, потврђује Иља Шуманов, шеф Транспаренси интернешенела за Русију.

Он претпоставља да ће, будући да ће производња железа бити потребна за друга градилишта и обнову јавне инфраструктуре, то значити да ће бити издвојена државна средства.

Јуриј Мурај није желео да одговора на питања у вези са својим новим пословним партнером.

Крајем јануара, Валид Корчагин - бизнисмен из родног села Кадировљевих сарадника - постао је сувласник ММК Иљиче, добивши 50 одсто удела у компанији.

Шта знамо о Валиду Корчагину

Потражили смо све јавно доступне податке о Валиду Корчагину и верујемо да је овај двадесетпетогодишњи предузетник рођен у селу Пришиб у Астраханској области.

Село се налази на истоку ове области, недалеко од Калмикије.

Овде је 2013. дошло до спора - становник Пришиба је изградио џамију у властитом дворишту, на шок његових комшија.

Чак се и гувернер Астрахана умешао да се успротиви грађевини.

Случај је завршио пред судијом, а земљопоседник је наводно успео да убеди суд да гради амбар а не џамију.

Као последица тога, џамија је остављена на миру и чак је уведена у катастар, рекао је за ББЦ званичник из сеоске управе Пришиба.

ББЦ је такође сазнао да је регистрована адреса извесног Валида Вахитовича Корчагина у истој улици као и џамија.

Иста улица је и дом Вахита Садулевича Геремејева - највероватније његовог оца.

Данас је Вахит Геремејев познати званичник у Чеченији.

Вахит Геремејев је већ 2016. у Чеченији био вршилац дужности шефа региона Ножај-Југтровски.

Опис његовог радног места је подразумевао држање ванредних седница о „флагрантним случајевима када су одређени директори показали немар према државним симболима и портретима врховних званичника".

Геремејев је сада заменик шефа чеченског Министарства за грађевину.

Вахит Садулевич Геремејев је брат Сулејмана Геремејева, сенатора у Савету федерације (горњег дома руског парламента).

Сулејман се нашао на међународном списку санкција због његовог рада као сенатора на почетку рата у Украјини.

Званичник из сеоске управе Пришиба потврдио је да је Геремејев напустио село пре инцидента са џамијом: „Сви су они отишли, сви су у Чеченији."

Он није чуо за Валида Корчагина, али је рекао да су Геремејеви пријатељи са Корчагинима из суседног села Федоровка, у Астраханској области.

ББЦ је пронашао контакте Валида Корчагина.

Према апликацији Гетконтакт, која показује имена под којим је телефонски број корисника сачуван код његових пријатеља, Корчагин је познат под разним именима: „Валид Геремејев", „Валид Геремејев (Корчагин)", „Валид Вахитович Корчагин", „Валид Герејемев, Вахитов син".

Убрзо пошто је дописник ББЦ-ја претражио ову информацију на Гетконтакту, сви тагови са презименом Геремејев били су уклоњени.

ББЦ и даље има оригиналне скриншотове.

До 2021. године, Корчагинов профил на Вонктактеу користио је презиме „Геремејев", које и даље може да се види у архивској верзији његове странице.

Али у априлу 2021, он је у документима почео да користи име Корчагин.

Потом је против њега поднета пријава на суду у Чеченији, од бизнисмена Усмана Мачијева, који је желео да му се врати дуг.

Мачијев је одустао од те тужбе у лето 2022, а суд је одбацио случај.

Геремејеви су у сродству са чеченским представником у Државној думи Адамом Делимхановим, за кога се верује да је најближи сарадник Рамзана Кадирова

Крајем априла, Путин је одликовао Делимханова орденом Хероја Русије, „за храброст и хероизам исказане током специјалне војне операције".

Делимханов је учествовао у опсади Маријупоља.

Двадесет првог априла 2022. године, стојећи испред административне зграде Азовстала која се налазила у пламену, он је објавио да „специјална операција да се уништи и очисти Маријупољ од украјинских снага може да се сматра завршеном".

Иља Шуманов из Транспаренси интернешенела рекао је да је породица Геремејев добила своје деонице у ММК као награду за ратовање у Украјини.

„Борили су се, доказали своју лојалност и сада полажу право на имовину на освојеној територији."

Друга веза између Корчагина и Геремејева - његова компанија „Енерго-сервис" регистрована у селу Џалка.

Чак и у адреси стоји Геремејевљева улица, која се налази поред Делимхановљеве и Кадировљеве улице.

Родбина Геремејевих живи у Џалки, а 2015. је постављено обезбеђење на улазу у село, пошто је командант чеченског батаљона Север Руслан Геремејев био оптужен да је уплетен у убиство политичара Бориса Немцова почињено исте године.

У оно време је чеченски лидер Рамзан Кадиров тврдио да су Немцова убили „непријатељи Русије" и да он верује Геремејеву.

„Хиљаду посто сам сигуран да он није крив. Сви знамо ко је то урадио и како. Они само желе да то некако повежу са Кадировим."

„Заплена" страних компанија

„Мекдоналдс, Кока-Кола и Пепси-Кола саопштили су да ће напустити Русију у склопу санкција против наше земље", написао је Кадиров на Телеграму почетком марта 2022.

„Послушајте, вести су сваким даном све боље! Наши домаћи произвођачи ће коначно моћи мало да одахну. Они су с нестрпљењем чекали овај дан. Сада ће бити више робе на полицама, више прилика за руске компаније а зарада ће остати у нашој земљи."

Егзодус страних компанија из Русије отпочео је у марту 2022. године, подстакнут западним санкцијама.

У лето су руски инвеститори почели међу собом да деле имовину одлазећих компанија.

Током рата, мистериозни бизнисмен Корчагин постао је власник позамашног дела стране компаније, баш као и компаније из Макејевке ММК Иљиче.

Крајем октобра он је добио деонице у „Арени" - фирми која је преузела Старбаксове кафетерије у Русији након повлачења стране компаније из земље почетком рата.

У кафетеријском послу, Корчагин је постао партнер са старим пријатељем Рамзана Кадирова репером Тимуром „Тиматијем" Јунусовим и власником ресторана Антоном Пинским.

Њих тројица су сада власници деоница Арене, заједно са шефом Синдике, компаније повезане са бившим председником републике Кабардино-Балкарија Арсеном Каноковим.

Све то се није зауставило само на ресторанима.

Пред крај 2022. године, Корчагин је постао сувласник малопродајног ланца хипермаркета за грађевинску опрему ОБИ, једне од највећих таквих компанија у Русији.

Руска група, сачињена од шест правних лица, била је у власништву немачке фирме до априла 2022.

ОБИ је био присутан у Русији две деценије, али су прошле године Немци продали руске продавнице будзашто одмах после инвазије на Украјину.

Компанија се селила од власника до власника, преко неколико непознатих посредника без озбиљне имовине.

Корчагин није наследио ниједан ОБИ-јев дуг.

Према првом власнику Руске групе, израелском бизнисмену Јосефу Лиокумовичу, он и његов партнер су намирили огроман дуг матичној компанији, у износу од 30 милиона евра.

Иља Шуманов из Транспаренсија верује да би огроман скандал могао да избије у земљама које су увеле санкције ако се испостави да су ОБИ-јева средства пребачена људима блиским Кадирову.

Он истиче да санкције против Кадирова немају искључиво везе са инвазијом на Украјину и његовом везом са Путином; Кадиров се већ налазио на списку, због бројних оптужби које су га повезивале са многим убиствима и насиљем.

Корчагин је одбио да говори за ББЦ.

Немачка група ОБИ није желела да коментарише ситуацију са новим власницима, истакавши да је читаву компанију у Русији продала у априлу 2022. године.

Док су руски бизнисмени међу собом делили ОБИ, један од хипермаркета је изгорео коштајући компанију милијарду рубаља.

Железара у Маријупољу - тешко оштећена у руском гранатирању - тек је недавно очишћена од мина.

Корчагин и његови партнери дошли су до неке проблематичне имовине.

Колико ће учествовати у њиховом развоју тек остаје да се види, али је мало вероватно да ће та инвестиција доносити профит.

Уз то, Украјина је чврсто решена да поврати маријупољски комбинат.

Уредница - Олга Шамина.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]