Нобелова награда за мир 2022: Поделили је белоруски активиста и две организације цивилног друштва из Русије и Украјине

Две организације и појединац поделили су овогодишњу Нобелову награду за мир.

Алес Бјаљацки, активиста за људска права из Белорусије, добитник је признања заједно са руском организацијом за људска права Меморијал (Memorial) и украјинским Центром за грађанске слободе (Center for Civil Liberties).

Добитници „показују колики је значај цивилног друштва за мир и демократију", саопштила је Берит Рајс Андерсен, председавајућа Нобеловог комитета у Ослу.

Показали су и важност „права да се критикују моћни и заштите основна права грађана", додала је.

Лауреати се залажу и за документовање „ратних злочина, кршења људских права и злоупотребе моћи".

Међу добитницима је руска организација Меморијал која је затворена почетком године.

Током 30 година, радили су на чувању сећања на милионе невино убијених, затворених или процесуираних током Совјетске ере.

Руске власти никад нису гледале благонаклоно на њихов рад, те су прво упозорење добили 2006, а 2014. су додати на листу „страних агената" - списак организација и појединаца за које влада тврди да се финансирају из иностранства.

У образложењу за затварање стајало је то што су на неке од објава на друштвеним мрежама пропустили да ставе напомену „страни агент", што су по закону били обавезни.

У децембру 2021. Врховни суд Русије наложио је затварање Меморијала и његових регионалних огранака јер је прекршен закон о страним агентима из 2012.

Када је одлука прочитана, у судници су се чули повици „срамота!".

Један од добитника овогодишње Нобелове награде за мир је белоруски активиста Алес Бјаљацки.

Тренутно се налази у истражном затвору.

Шездесетогодишњи Бјаљацки оснивач је Центра за људска права Вјасна (Пролеће), који је основан 1996. као одговор на брутално гушење уличних протеста белоруског ауторитарног лидера Александра Лукашенка.

„[Бјаљацки] је посветио живот промоцији демократије и мирног развоја у матичној земљи", саопштио је комитет за Нобелову награду за мир.

Први пут је ухапшен 2011. и до 2014. био је у затвору због оптужби за утају пореза које је увек негирао.

Поново је приведен 2020. после масовних протеста због, како белоруска опозиција и независни посматрачи кажу, намештених избора у Белорусији због којих је Лукашенко остао на власти.

Председница норвешког Нобеловог комитета, Берит Рајс Андерсен, рекла је да „није попустио ни инча због борбе за људска права" у Белорусији.

Центар за грађанске слободе је једна од водећих украјинских организација за људска права.

Основана је 2007, када су лидери организација за људска права из девет некадашњих совјетских земаља одлучили да створе заједнички прекогранични центар у Кијеву.

Од оснивања, Центар је пратио политичке прогоне на окупираном Криму, документовао ратне злочине и злочине против човечности током рата у Донбасу и организовао међународне кампање за ослобађање политичких затвореника Кремља.

После руске инвазије на Украјину у фебруару 2022, Центар за грађанске слободе се ангажовао у напорима да идентификује и документује руске ратне злочине против украјинских цивила.

Међу ранијим добитницима Нобелове награде за мир су Барак Обама 2009. и Малала Јусуфзаи која је поделила награду 2014.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]