Нобелова награда за мир: Јесу ли ових шест добитника најконтроверзнији?

Добитник Нобелове награде за мир 2021. године биће проглашен у петак. Хоће ли одлука изазвати контроверзу, као што се до сада дешавало у различитим приликама?

Сматрана једним од најпрестижнијих признања на свету, Нобелова награда за мир једна је од шест награда које је основао покојни шведски научник, бизнисмен и филантроп Алфред Нобел.

Али због политичке природе, награду за мир често су пратиле контроверзе, много више него у пет других области.

Ево неких од најоспораванијих случајева и један упадљиви пропуст.

Барак Обама

Многи су били збуњени кад је бивши амерички председник Барак Обама добио Нобелову награду за мир 2009. године - па и сам лауреат.

Обама је чак у својим мемоарима из 2020. године написао да је његова прва реакција после саопштавања добитника била питање: „За шта?"

Налазио се на положају свега девет месеци, а критичари су одлуку назвали преурањеном - штавише, рок за пријаву номинација истекао је свега 12 дана након Обамине инаугурације.

Бивши директор Нобеловог института Геир Лундестад 2015. године сугерисао је за ББЦ да је комитет који је одлучивао о награди зажалио због те одлуке.

Током два Обамина председничка мандата, америчке трупе ратовале су у Авганистану, Ираку и Сирији.

Јасер Арафат

Покојни палестински лидер добио је награду 1994. заједно са израелским премијером Јицаком Рабином и израелским министром спољних послова Шимоном Пересом за њихов рад на мировном споразуму из Осла.

Тај споразум је деведесетих понудио наду за решење израелско-палестинског сукоба.

Одлука да се награда додели Јасеру Арафату, некоме ко је у прошлости учествовао у паравојним активностима, довела је до оштрих критика у Израелу и шире.

Штавише, Арафатова номинација изазвала је бурну реакцију у самом Нобеловом комитету.

Један од чланова комитета, Каре Кристиансен, норвешки политичар, поднео је оставку из протеста.

Аунг Сан Су Ћи

Бурманска политичарка славно је добила Нобелову награду за мир 1991. године за ненасилну борбу против војне власти у Мјанмару.

Али више од 20 година касније, Аунг Сан Су Ћи се нашла на мети оштрих критика зато што се није огласила поводом масовних убистава и кршења људских права муслиманског народа Рохинџа у Мјанмару,

Уједињене нације су злочине над Рохинџа народом назвале „геноцидом".

Било је чак и позива да се јој се одузме награда, али правила која регулишу доделу шест Нобелових награда не предвиђају такав потез.

Абиј Ахмед

У децембру 2020. године, етиопски премијер добио је Нобелову награду за мир за напоре да реши дугогодишњи гранични сукоб са суседном Еритрејом.

Али после нешто више од годину дана, почело је да се доводи у питање је ли то била права одлука.

Међународна заједница критиковала је Абија Ахмеда због слања трупа у северни регион Тиграј.

У тамошњим борбама страдало је хиљаде људи, а Уједињене нације су их описале као „срцепарајуће разарање".

Вангари Матаи

Покојна кенијска активисткиња 2004. године постала је прва Африканка која је добила Нобелову награду.

Али њен тријумф је био оспораван пошто су на видело изашли њени коментари који су се тицали вируса ХИВ-а и сиде.

Вангари Матаи је сугерисала да је вирус ХИВ-а вештачки направљен као биолошко оружје за истребљење црнаца.

Не постоје научни докази који би поткрепили њене тврдње.

Хенри Кисинџер

Тадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер је Нобелову награду за мир добио 1973. године.

Додељивање награде човеку који је учествовао у неким од најконтроверзнијих епизода америчке спољне политике, као што су тајна бомбардовања у Камбоџи и подршка диктаторским војним режимима у Јужној Америци, изненадило је поприличан број људи.

Кисинџер је награду добио заједно са северновијетнамским лидером Ле Дук Тоом за њихову улогу у преговорима за примирје током Вијетнамског рата.

Двојица чланова Нобеловог комитета из протеста су поднели оставке, а Њујорк тајмс је на ову вест реаговао назвавши награду „Нобелова награда за рат".

Ганди остао празних руку

Нобелова награда славна је и по људима који нису били награђени.

У категорији Награде за мир, можда је најупадљивије одсуство Махатме Гандија.

Упркос томе што је био номинован неколико пута, индијски политичар који је постао симбол пацифистичког покрета у 20. веку, никад није био овенчан овом наградом.

Норвешки историчар Геир Лундестад, тадашњи председник комитета који одлучује од добитнику, 2006. године изјавио је како је одсуство признања за Гандијева достигнућа највећи пропуст у историји тог комитета.

Погледајте видео о насељу Шек Џара у Јерусалиму

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]