Хандке, Анџелина Џоли, Боно: (Не)пожељни на Балкану

Аутор фотографије, Frazer Harrison/Francisco Leong
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Персона нон грата - овај израз се свако мало употребљава на Балкану.
Из дипломатије је прешао у дневну политику, а одатле се преселио у уметност.
Непожељнима су на Балкану незванично проглашавани познати светски музичари, глумци и књижевници.
Разлог је, готово увек, њихово мишљење о ратовима у бившим републикама Југославије током 1990-тих.
Последња особа на листи непожељних је аустријски писац и овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност Петер Хандке. Проглашен је персоном нон грата у Сарајеву јер је „негирао геноцид у Сребреници".
Предлог Странке демократске акције (СДА) једногласно је усвојен на седници скупштине кантона Сарајево.
Сличне петиције и захтеви покретани су и против глумице Анђелине Џоли, певача групе U2 Боноа Вокса, као и глумца Жерара Депардјеа.

Шта је персона нон грата
- Дословно значи „непожељна особа"
- Ово је израз који се користи у дипломатији и значи да су власти неке земље некој особи забраниле улаз или останак у тој држави
- Непожељна особа се тиме проглашава за неприхватљиву, и обично бива опозвана у своју матичну земљу, ако се ради о дипломати
- Користи се и за избацивање дипломата осумњичених за шпијунажу или као симболични показатељ незадовољства (на пример, италијанско протеривање двојице египатских дипломата који су покушали да илегално прошверцују једног мароканског младића у гепеку аутомобила 1964. године)
- Узајамна протеривања су забележена посебно током Хладног рата, а у скорије доба између Сједињених Држава и Венецуеле

Аутор фотографије, AFP

Хандке - поређења са Андрићем и „понижавање жртава"
Амбасадори Албаније, Босне и Херцеговине (БиХ), Косова и Хрватске бојкотовали су доделу Нобелових награда због награде Хандкеу и његове „подршке великосрпској политици Слободана Милошевића".
Из клуба заступника Странке демократске акције из Сарајева навели су да је добитник Нобела „у јавним иступима за време агресије на БиХ јавно подржавао великосрпски режим на челу с ратним злочинцем Слободаном Милошевићем".
„Хандке је упркос свим пресудама Међународног суда у Хагу и сведочењима преживелих жртава геноцида у неколико наврата негирао геноцид у Сребреници.
„Посебно забрињавајућим сматрамо чињеницу да Хандке ни данас не мења своје ставове.
„Већ иде корак даље па најављује свој долазак у нашу земљу и посету мајкама из Кравице и околине Сребренице", кажу из ове странке.
Додају да је додела Нобелове награде „оваквом (не)човеку нова увреда за жртве".
Из Србије, међутим, председник Александар Вучић је послао честитку аустријском писцу у којој је истакао је да Србија сматра Хандкеа за истинског пријатеља.
„Србија Вас сматра за истинског пријатеља и, бићу слободан да кажем, Вашу Нобелову награду доживљавамо као да је добио неко од нас.
„Сада, уз Иву Андрића, славимо још једног нашег Нобеловца", навео је Вучић.
Он је изразио наду да ће Хандке ускоро посетити Србију.
Почетком деведесетих, Хандке је објавио роман Растанак сањара од изгубљене земље, где жали због распада Југославије.
По завршетку рата у Босни, Хандке је 1996. објавио есеј Зимско путовање на Дунав, Саву, Мораву и Дрину: Правда за Србију, у којем критикује западне медије.
Неколико година касније, критиковао је НАТО бомбардовање Југославије, а 2006. је говорио на Милошевићевој сахрани.
Анџелина Џоли: Земље крви и меда и различитих мишљења
Један филм је Анџелину Џоли у Србији од омиљене глумице са постера Ларе Крофт винуо међу непожељне.
Био је то њен редитељски првенац „У земљи крви и меда" из 2012. године у ком је приказала однос Србина Данијела и муслиманке Ајле за време рата у Босни.
Ајла је у филму одведена у злогласни логор за који се прича да га води њен бивши дечко Данијел.
Убрзо су се онлајн појавиле петиције за проглашавање глумице персоном нон грата у Србији и БиХ.
Председница Савеза логораша Кантона Сарајево Ениса Салчиновић рекла је да је Џоли веродостојно приказала ратне догађаје у БиХ, „посебно сексуална злостављања жена у логорима Војске Републике Српске".
Џоли је у Сарајеву, током промоције филма, на питање да ли ће посетити и Београд, рекла да сматра „да није најбољи тренутак за то".
„Не плашим се за моју безбедност, али сматрам да тренутак није најбољи.
„Осећа се агресивност и нетрпељивост у српским медијима.
„Мислим да људи у Србији неће моћи јасно да виде поруку филма. Не осећам се добродошлом у овом тренутку", рекла је Џоли.

Аутор фотографије, Anna Gordon/Today
Боно: Од Алије Изетбеговића до лажна три прста
Певач групе U2 Боно Вокс добио је босански пасош 1995. године од Алије Изетбеговића, када је проглашен и почасним грађанином Босне и Херцеговине.
Боно се и преко сателита јавио у опкољено Сарајево са стадиона у Вемблију у августу 1993. године. Граду и БиХ је посвећена и песма Miss Sarajevo.
Група 1997. године одржава и спектакуларан концерт у Сарајеву, који је био у потпуности непрофитан.
Са друге стране, таблоиди у Србији писали су да је Боно Вокс мрзитељ Србије, а босански Срби тврдили су да закони те земље не дозвољавају доделу почасног држављанства.
Велику помпу у јавности изазвала је и фотографија Вука Јеремића 2013. године када је био генерални секретар Уједињених нација.
Он је на Твитеру објавио фотографију из Њујорка са фронтменом групе, на којој обојица држе подигнута три прста.
Испоставило се да на фотографији није Боно Вокс, већ само мушкарац који личи на њега.
„Човек је толико савршен двојник да смо сви у бару били уверени да је то заиста он.
„А што се тиче три прста - тако бих се сликао и са правим", написао је Јеремић тада на Твитеру.
Жерар Депардје - Срби, Албанци и Руси
Депардје је последњи пут боравио у Србији у септембру 2014. године, упознао се са председником Александром Вучићем, а осим Владе, стигао је да обиђе и Скадарлију, Кинотеку и Београдску филхармонију.
У Југословенској кинотеци уручена му је награда „Печат".
Пет година касније, сусрео се да албанским премијером Едијем Рамом и победником недавних избора на Косову, лидером покрета Самоопредељење Аљбином Куртијем у Албанији.
„Усред дугог разговора са Аљбином, где смо разговарали о многим темама сарадње и координације између двеју влада, имали смо посебну паузу са косовским ауторима и великим глумцем Жераром Депардјеом, који у Албанији снима филм Милошевић и ја", написао је Рама на друштвеним мрежама.
Тај филм ће се бавити догађајима из 2003. године, који се поклапају са послератним периодом на Косову, а више детаља није познато.
Почетком 2013. године глумац је од Владимира Путина затражио, а убрзо и добио руско држављанство.
Свака његова одлука изазвала је одушевљење или гнев на Балкану - у зависности од политичара са којим би се сусрео.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










