Тенис и злочин: Како је вицешампион Вимбдона постао убица

Илустрација финала Вимблдона из 1879. године

Аутор фотографије, Hulton Archive

Потпис испод фотографије, Илустрација финала Вимблдона из 1879. године
    • Аутор, Шејн Херисон
    • Функција, Дописник ББЦ Њуза из Даблина

Тенис на Вимблдону је врло често симбол отмене прошлости овог спорта са играчима у белом и гледаоцима који уживају у јагодама са шлагом.

Да, увек је било лоших момака у тенису, али њихови несташлуци су мали у поређењу са финалистом Вимблдона из 1879.

Дозволите да вам представим Вереа Томаса Сент Леџера Гулда, другорођеног сина једног ирског барона.

Веома талентовани тенисер, који је наводно имао „убитачан" бекхенд, успео је да се пласира у финале турнира 1879, где је изгубио од свештеника Џона Торникрофта Хартлија.

Било је очекивано да Гулд победи, али је платио данак превеликој количини алкохола коју је попио ноћ пред финале, кажу историчари.

Од тог тренутка све је кренуло низбрдо за њега.

Био је коцкар, много је пио и користио је опијум.

Оженио се 1891. године Маријом Жирудин, Францускињом која је два пута остајала удовица, а имала је и проблема са зависношћу, попут њега.

Пар, који је себи пришио титуле сера и лејди, на крају се преселио на југ Француске, где је много времена проводио у коцкарницама Монте Карла.

Како су прокоцкали сав новац на рулету, помислили су 1907. године да су нашли златну коку у Еми Левин, данској удовици.

Левин им је позајмила 40 фунти, што је у то време био огроман новац, али су га они изгубили.

Гулд и његова супруга су је жестоко посвађали у јавности са госпођом Кастелаци, још једном блиском пријатељицом данске удовице, која је тражила од њих да врате новац.

Свештеник Џон Торникрофт Хартли

Аутор фотографије, Hulton Archive/Getty

Потпис испод фотографије, Свештеник Џон Торникрофт Хартли (на слици) победио је Гулда у финалу Вимблдона 1879.

Левин је, осрамоћена тим скандалом, решила да напусти Монте Карло, али је позвала брачни пар Гулд да их обавести пре одласка.

Изгледа да је дошло до велике свађе, пошто је полиција затекла мрље од крви на зидовима, плафону и намештају у дому породице Гулд, када је дошла да потражи Левин у њиховој кући.

Претходно је нестанак данске удовице пријавила госпођа Кастелаци.

Полицајци су пронашли и бодеж и месарски нож прекривен крвљу.

У међувремену је пар отишао у Марсељ, а оставили су за собом велики кофер и ручну торбу на станици са инструкцијама које је требало проследити у Лондон.

Али носач је осетио страшан смрад и кроз мали отвор на коферу приметио је нешто налик крви.

Није поверовао у објашњење Гулда да су у коферу мртви пилићи, па је позвао полицију и они су пронашли остатке удовице Левин.

Вере Томас Сент Леџер Гулд убрзо је заменио тениски терен судницом.

'Презриво сажаљење'

Супруга и он су се суочили са суђењем за убиство Левин.

Тужиоци су сматрали да је госпођа Гулд осмислила злочин, попут Шекспирове лејди Магбет, и да је лако изманипулисала супруга, „раскалашну пијаницу" према којем је осећала „презриво сажаљење".

Правда је задовољена и обоје су проглашени кривим.

Она је осуђена на смртну казну на гиљотини, али како у Монаку није било такве направе, казна је преиначена у доживотни затвор.

Умрла од тифусне грознице у затвору 1914.

Гулду је одређена доживотна казна затвора, а служио ју је на злогласном Ђавољем острву у Француској Гвајани.

Тамо је имао честе кошмаре због тегоба услед одвикавања од алкохола и опијума.

Убио се 1909. у 55. години.

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]