Србија, Ратко Младић и мурал: Мурал осуђеног ратног злочинца у Београду најпре уништен, па га поново направили

На једној страни активисти и представници невладних организација и грађани, са друге група десничара која брани мурал посвећен осуђеном ратном злочинцу Ратку Младићу у центру Београда, а између кордони полиције у пуној опреми.

Атмосфера у центру главног града Србије у уторак увече била је напета, није било већих инцидената и физичких сукоба, али јесте бурних вербалних окршаја и вређања.

Дан касније - слика је била нешто другачија, а на мурал је бачена кофа креча.

Током поподнева група младића је дошла да скине креч и поново направи мурал Младићу.

„Сигурна сам да ће у наредним данима да буде још тога, да ће грађани да се осмеле и да ћемо сигурно правити још протеста", каже за ББЦ Аида Ћоровић, која је у уторак гађала мурал јајима, због чега је приведена.

Полиција је саопштила да је у уторак ухапшено шесторо људи због ремећења јавног реда и мира.

„Сачуван је јавни ред и мир, слободно се крећите градом", кратко је рекао Александар Вулин, министар полиције, који се у уторак увече појавио на лицу места, пренела је телевизија Н1.

У среду се огласио и Александар Вучић, председник Србије, рекавши да је бацање креча на мурал „доказ да га полиција није бранила".

Он тврди да је полиција штитила грађане од међусобног сукоба.

У среду поподне, група младића је преправљала мурал Младићу на који је претходно била бачена кофа креча.

Предвече се окупило још присталица осуђеног ратног злочинца, који су испред мурала узвикивали име Ратка Младића.

Представници невладиних организација желели су да уклоне мурал посвећен Младићу, за шта постоји и дозвола комуналне полиције, али је Министарство унутрашњих послова оценило да би таква акција могло да доведе до нарушавања јавног реда и мира.

Младић, војни командант снага босанских Срба у рату против војски босанских Хрвата и Бошњака од 1992. до 1995, осуђен је на доживотну казну затвора пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) за геноцид у Сребреници и ратне злочине.

Шта се догодило?

У уторак поподне, активисткиње Аида Ћоровић и Јелена Јаћимовић приведене су пошто су јајима гађале мурал у београдском насељу Врачар, а пуштене су после неколико сати.

Група активиста и грађана окупила се потом у центру Београда, на Тргу Николе Пашића на скупу подршке одакле су се сви упутили на Врачар.

Ћоровић је тада рекла да ти дешавања око мурала указују „право лице режима Александра Вучића".

Реакција Јелене Јаћимовић и ње била је, каже, потпуно спонтана и нису много размишљале.

„То је био симболички чин, знамо да мурал неће бити оштећен (јајима)", изјавила је за Н1.

Ћоровић за ББЦ на српском дан касније каже да јој се полицајци нису представили, већ су само почели да је вуку и да је мислила да се ради о навијачима који ће је одвући негде и претући.

„Размишљала сам само како да заштитим зубе - имам све своје зубе, плашила сам се да их не поломе", наводи.

Невладина организација Иницијатива младих за људска права заказала је за претходно за уторак уклањање графита Ратку Младићу на Врачару, али је полиција тај скуп забранила.

Министарство унутрашњих послова (МУП) тада је саопштило да полиција не штити мурал, већ јавни ред и мир и контролише спровођење забране окупљања.

Међутим, поред активиста, који су желели да униште мурал, тамо се појавило и двадесетак десничара, који су желели да мурал одбране.

Већих инцидената и физичких сукоба није било, али јесте вербалних окршаја и вређања.

Београдска полиција је у уторак касно увече саопштила да је укупно приведено, шесторо људи због „нарушавања јавног реда и мира у зони недозвољеног јавног окупљања."

„Поред Ћоровић и Јаћимовић, приведена је још једна особа која је дала подршку активистима за људска права, затим двојица навијача Партизана, Д.K. и Л.М, код којих су претресом пронађени нож и два бибер спреја, и Ђ.П.", наводи се у саопштењу полиције, а преноси агенција Бета.

Испред мурала у центру Београда остала су разлупана јаја, али и букет цвећа.

Ћоровић каже да ће у наредним данима сигурно бити још протеста због мурала, али да ће власт покушати да „смири тензију и спусти лопту".

„Вероватно ће пустити да мурал неко време буде уништен - док не прође фрка - после ће га очистити и наставити по старом", наводи.

О привођењу

„Држала сам се за бандеру, покушавала да се одупрем, да ме не одвуку", каже Ћоровић.

„Била сам убеђена да је реч о навијачима и стварно сам мислила да ће ме увући у хаустор и пребити", додаје.

Како каже, потом је код ње, да је смири, дошла Јелена Јаћимовић, коју су такође привели.

„'Пусти', рекла је, полицајци су.

„Пустила сам се, одвели су нас до неколико полицајаца у униформама и онда нас одгурали до седећег ћошка, на угао са Крунском улицом.

„Нико ни у једном тренутку није рекао 'ја сам инспектор тај и тај, ја сам полицајац тај и тај'", додаје.

У полицијском комбију су, наводи, њих две биле саме и уопште нису знале где их воде.

Убрзо су стигли у полицијску станицу на Врачару, где се, како каже, све „променило за 180 степени".

„Дошао је млади инспектор који се извињавао.

„'Ја сам хтео да пођем колима да вас довезем, не да идете марицом, ви то нисте заслужили, ви сте бивша посланица, не приличи полицији да вас овако приводи', рекао је".

„'Апсолутно не приличи, то је ваша брука, моја није', одговорила сам".

Ћоровић каже да је у полицијску станицу на Врачару ушао и један момак, који је викнуо: „Ратко Младић, српски јунак!"

Сви ти догађаји су, како каже, показали „право лице режима Александра Вучића" и „стања у полицији Александра Вулина".

Невладине организације: Хапшење активисткиња је сврставање на страну ратних злочинаца

Група невладиних организација окупљених око Платформе Три слободе осудила је привођење активисткиња за људска права.

НВО су у саопштењу оцениле да хапшење активисткиња и „сврставање на страну осуђених ратних злочинаца показује право опредељење власти у Србији".

Међу потписницима су Центар за културну деконтаминацију, Фондација Славко Ћурувија, Хелсиншки одбор за људска права и Београдски центар за људска права.

Привођење активисткиња осудили су и бројне друге НВО - међу њима и Kомитет правника за људска права Јуком, Жене у црном, Аутономни женски центар, ЦРТА и Транспарентност Србија.

Ко је Ратко Младић и за шта је осуђен?

Младић је био војни командант снага босанских Срба у рату против војски босанских Хрвата и Бошњака.

Суђење пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) почело је 2012. године, а осуђен је 2017.

Првостепена пресуда је потврђена 2021, а Младић је добио доживотну казну затвора.

Суд је утврдио да је „значајно допринео" геноциду у Сребреници.

Младић је проглашен кривим и за прогон Бошњака и Хрвата на територији Босне, терорисање становника Сарајева током опсаде тог града и држање припадника мировних снага УН као таоце.

Ослобођен је по тачки оптужнице која га је теретила за геноцид у шест других општина у Босни током 1992. године.

Младић је био је један од последњих осумњичених коме је суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Погледајте видео о годишњици хапшења Младића

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk