Климатске промене и глечери: Џинови вредни више милијарди долара који се отапају

Средства за живот, енергија и храна за милијарде људи широм света зависе од воде заточене у глечерима. Али климатске промене их отапају.

Шта бисмо све могли да изгубимо ако они нестану?

Нема много сумње да су глечери, светлуцаве реке леда које се спуштају низ падине, док гребу и буше стене под собом, естетски прелепи.

Али они такође играју кључну улогу у нашим животима.

Важни су за индустрију, средства за живот, природу и климу на сваком континенту на Земљи.

И од основне су важности за подршку животу на неким од најгушће насељених и најбрже нарастајућих области.

Служећи као џиновски резервоари, глечери заточе воду која пада као снег на великим надморским висинама у влажним годишњим добима, да би је отпустили као отопљену воду у сувим годишњим добима.

Радећи то, глечери се старају да реке у својим басенима имају стални прилив воде током читаве године.

Људи зависе од воде коју опскрбљују глечери ради хидроенергије, наводњавања, стоке, фабричке производње и саобраћаја.

Чињеница да нека од највећих речних корита које испуњавају глечери теку у неке од земаља са најбржим развојем само доприноси њиховој важности.

Али фино подешена равнотежа глечера већ је неко време нарушена.

Они нестају, а брзина којом то чине у већини случајева је све већа.

То ће наудити привредама које се налазе низводно од њих и ослањају се на њихов учинак.

Кад бисмо разумели колико брзо свет губи своје глечере, то би помогло да заштитимо људе који зависе од њих - а можемо и да израчунамо колико све то тачно вреди.

Уз помоћ података о падавинама, дебљини глечера, снежном покривачу и потражњама пољопривреде, индустрије, становништва и природе, Артур Лец, физички географ са Универзитета Утрехт у Холандији, и његови коаутори, направили су индекс рањивости глечера за 78 „водених торњева".

(Ови водени торњеви могу да садрже неколико глечера, планинских масива и река, али се уопштено сматрају групом и названи су по једној реци).

Чинећи то, истраживачи су успели да демонстрирају важност сваког воденог торња за њихов регион и уз помоћ предвиђања броја људи и индустрије у будућности израчунају колико су они рањиви на промене.

„На пример, Инд и Ганг, и у Централној Азији Аму Дарија и Сир Дарија - котирају се веома високо", каже Луц.

„То је зато што у глечерима имају похрањене огромне количине воде, баш као и много снежног покривача.

„Њихова потражња низводно веома је велика и они веома зависе од планинске воде."

Милијарде људи зависе од речног корита Инда за храну, а становништво и привреде тих земаља пројектоване су да ће рапидно расти у будућности.

Инд у Пакистану и северозападној Индији, на пример, опслужује највећи систем наводњавања на свету.

Милијарде људи зависе од тог речног корита за храну, а становништво и привреде тих земаља пројектоване су да ће рапидно расти у будућности.

„И због тога, већим популацијама треба више воде и више хране, наравно, али и просперитетнија становништва обично користе више воде", каже Луц.

„Богатије земље једу више меса, што захтева више воде."

БДП који се производи у басенима Ганга-Брамапутре и Инда, који зависе од отопљене воде глечера, 2000. године износио је око 418 милијарди долара и 296 милијарди долара - четврти и осми највиши од 78 проучених речних система заснованих на глечерима.

Али до 2050. године, кад се очекује да ће становништво Пакистана, Индије и Бангладеша значајно порасти а привреде тих земаља се убрзати као последица тога, БДП створен у тим басенима порашће на 4.947 милијарду долара и 2.574 милијарду долара, што је повећање од 11,8 и 8,7 пута, сместивши их на прво и треће место на листи Луца и његових колега.

Оно што тај индекс рањивости глечера показује јесте важност разумевања колико брзо губимо те ресурсе.

Глечери се нашироко сматрају добрим показатељима промена које се дешавају на нашој планети.

Неки глечери реагују брзо на промене у падавинама и температури, док они у сувим долинама Антарктика и високог Арктика имају споро време реакције.

„Глечери у високим областима високе пропустљивости - где има много снега и много топљења - имају кратко време реакције", каже Бетан Дејвис, глечеролошкиња са лондонског Краљевског Холовеј Универзитета.

Глечери су увек у покрету - спуштају се низ своје долине по неколико центиметара или чак неколико метара - али њихова укупна величина зависи од тога колико снега се изгуби топљењем и стекне путем свежег снега који падне на врх.

Кад су снежне падавине једнаке количини отопљене воде током године, глечер је у равнотежи - надопуњујући се на врху а губећи воду са дна, он не мења своју величину.

Али било каква промена у количини снежних падавина или пораст температуре могу брзо за последицу да имају раст топљења, што чини да се глечер повуче у својој долини.

Али њихова огромна величина значи да глечери обично могу да изједначе аномалије једног топлог лета или влажне зиме.

За разлику од тога, плима и осека глечера може да пружи јасну слику о климатским променама током дугих периода.

Оно што виђамо је кохерентна рецесија, каже Дејвис, у огромној мери подстакнута климатским променама које је изазвао човек.

Између 2000. и 2019. године, глечери су глобално губили 267 гигатона воде сваке године, а та цифра расте брже од губитка леденог покривача Гренланда или Антарктика гледано засебно.

Ледени покривач Антарктика прекрива 8,3 а Гренланда 1,2 одсто Земљине површине, у поређењу са 0,5 одсто земље коју прекривају глечери.

Они можда представљају тек мали део леденог покривача Земље, али зато убрзано нестају.

Шта ћемо изгубити ако глечери наставе да се повлаче овом брзином?

Научница за климу Тамсин Едвардс са Краљевог колеџа у Лондону и њене колеге урадили су модел утицаја топљења глечера на раст нивоа мора.

Ограничивши отопљавање на 1,5 степени Целзијуса до 2100. године за последицу ће имати укупно 13 центиметра раста нивоа мора, за разлику од 25 центиметара ако планета настави да се загрева тренутном брзином и 42 центиметра према најпесимистичнијим сценаријима.

То можда звучи као мала количина, али може да има велики утицај зато што раст мора није уједначен.

Постоје региони у којима ће океани порасти много више и региони у којима ће расти мање.

У топлијим регионима, на пример, на нивое мора ће утицати термална експанзија - како се вода загрева, она се шири, а у размерама великим као што су океани, то чини велику разлику.

Од свих фактора који утичу на раст нивоа мора, највећи је термална експанзија.

Други највећи допринос долази од отапања планинских глечера, ледених покривача и неглечерске воде која се излива из наших река.

Од ових потоњих фактора, у последњих 20 година, отапање планинских глечера заслужно је за додатних 21 одсто раста нивоа мора.

Глечери нису само корисни као складишта слатке воде, они доприносе и путем ретких екосистема.

Сам глечер могао би да изгледа лишено живота, али на његовој површини и испод ње можете наћи јединствене организме.

И док низак атмосферски притисак и висока радијација ултраљубичастих зрака чине глечере негостољубивим окружењем, на површини могу да расту специјалне глечерске алге.

Површина глечера може такође да буде издубљена или перфорирана рупама које садрже живот.

Те рупе, зване криоконитске рупе, настају кад се прашина и прљавштина са врха глечера загреје на сунцу и отапа кроз површину.

Криоконитске рупе постају мали екосистеми, благо заштићени и топлији од леда који их окружује, са мало отопљене воде и неких хранљивих материја из прљавштине - оне подржавају гљиве, бактерије, тардиграде и љускаре.

Дубље под ледом, где не допире сунчева светлост, живи организми морају да се ослоне на енергију из стеновитог тла испод.

У појединачним језерима испод глечера, пронађено је хиљаде јединствених микроба, мада немамо представу који је потпуни распон биодиверзитета који живи на овим неприступачним местима.

Како се, међутим, глечери повлаче, предвиђа се да ће се биодиверзитет повећати, кад планинска станишта постану приступачна ширем распону организама док се буду загревала.

До овога, међутим, долази по цену губљења глечерских специјалних организама у корист општих организама који ће моћи брзо да се настане са низводних области.

Изгубити наше глечере могло би значити губљење приступа хиљадама јединствених врста која могу да цветају у тешким климама.

Са друге стране ивице леда, глечери су од суштинске важности за одржавање окружења са високим биодиверзитетом.

„Постоје области у којима је топљење глечера кључно", каже Инес Диселан, глечеролошкиња из Светске службе за праћење глечера са Универзитета у Цириху.

Северно од Анда, у Чилеу, Еквадору, Боливији, Аргентини и Перуу, постоје мочваре на великим надморским висинама које, на пример, зависе од отопљене воде из глечера.

Ове мочваре, зване бофедалеси, варирају на од 3.000 до 6.000 метара надморске висине и „веома су еколошки разнолики и од друштвене важности", каже Дејвис.

Од Претколумбовске ере, људи у Високим Андима користили су бофедалесе као извор воде за наводњавање усева и гајење стоке.

Мочваре су такође важан резервоар угљеника будући да је земља богата тресетом.

До данас већина ове земље богате угљеником остаје нетакнута, будући да извлачење тресета још није широко распрострањено.

„Али глечери који их опслужују веома су мали, а прошли су свој водени врхунац, тако да се вода повлачи", каже Дејвис.

„Врхунац воде" описује тренутак кад су отапање глечера и маса још веома високи, пре него што глечери постану сувише мали да би дали свој допринос у иоле значајнијој мери.

„Кишне падавине овде су веома сезонске, тако да се они веома ослањају на воду од отапања глечера."

У безводним окружењима високе надморске висине као што су Анди, једини начин да се ове мочваре одрже су уз отицање глечера.

На Луцовој ранг листи рањивости, глечери пацифичке обале Перуа налазе се на четвртом месту по очекиваном БДП-у произведеном у том региону до 2050. године, са 380 милијарди долара - 6,8 пута више него што је произведено 2000. године.

„Тамо где не постоје падавине лети, реке се углавном ослањају на отапање глечера", каже Диселан.

„У деловима Хималаја и северних Анда, најсувљих месеци водени допринос глечера је око 70-80 одсто.

„Ако у будућности ови региони не буду имали глечере, готово да неће бити воде у рекама."

То би могло да представља катастрофу за 129 милиона фармера низводно од Хималаја који зависе од ове воде да би наводњавала њихову земљу.

Пре него што реке пресуше, оне би заправо могле да нарасту као последица отапања глечера.

Неки глечери, као што су они у деловима Анда, већ су прошли свој водени врхунац, каже Даселан, али за друге овај тренутак ће доћи касније у овом веку, према актуелним прорачунима.

То би могло да значи да ће продуктивност река у њиховим басенима да се повећа пре него што се смањи, можда стварајући погрешну слику о здрављу тих река.

Према једној пројекцији, постигли смо водени врхунац у 45 одсто планинских глечера 2017. године.

Али за 22 одсто планинских глечера, отицање ће наставити да расте до отприлике 2050. године, под претпоставком да ће се клима загревати по средњој процени.

Генерално гледано, што је већи глечер, дуже ће му требати да постигне свој водени врхунац.

У западној Канади, централној Европи и Јужној Америци, где су глечери обично мањи, водени врхунац је прошао или се очекује да ће проћи за неколико година, према истој тој пројекцији.

Европа је такође зависна од воде из глечера, али ће можда морати да надокнађује губитак неке од те енергије.

Вода у басену Дунава и Рајне допринела је првом и другом највећем БДП-у 2000. године, према Луцовом истраживању, захваљујући пољопривредној, фабричкој, хидроенергетској и туристичкој индустрији које зависе од њих.

У басенима које опскрбљују глечери азијских високих планина, отицање ће расти до око средине века. Али глечери у овом региону значајно варирају.

Глечери који воду шаљу у Инд постићи ће водени врхунац касније него на другим местима, око 2070. године, док су они који опскрбљују басен Брамапутре у источној Индији и Бангладешу већ прошли водени врхунац.

Велика варијабилност у овом региону делом може да се захвали променама у кишним падавинама.

„Они нам дају сигнале да долазе промене", каже Даселан, говорећи о разним упозорењима која стижу од мањих глечера.

„Уколико Земља не почне да се хлади, ти глечери ће бити изгубљени."

Али и Даселан и Дејвис истичу да је и даље могуће избећи највећу штету.

Испуњавање Париског споразума који је поставио ИПЦЦ ограничивши глобално загревање на 1,5 степени Целзијуса била би „разлика између губитка свог леда и задржавања већине леда", каже Дејвис.

„Испод 1,5 степени Целзијуса избегавамо планетарне тачке прекретнице. Не мислим да је прекасно."

Вилијам Парк је виши новинар ББЦ Будућности и твитује са @williamhpark

Можда ће вас занимати и видео: Пивом против климатских промена

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]