Лига шампиона и Аталанта: Фудбалска богиња која је залечила ране Бергама

General view inside the stadium ahead of the UEFA Champions League Group D stage match between Atalanta BC and Ajax Amsterdam at Gewiss Stadium on October 27, 2020 in Bergamo

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Стадион Аталанте Атлети Азури д'Италиа"- познат и као Гевис стадион, из спонзорских разлога
    • Аутор, Александрос Котис
    • Функција, ББЦ Спорт

Са првим јесењим данима у италијанском граду Бергаму, започели су и завршни радови на Аталантином Гевис стадиону.

Нови рефлектори, нове трибине, нови изглед.

Овај скромни стадион са 21.000 места се спремао да угости тимове у највећем европском клупском такмичењу, само неколико месеци после сјајног лета којем је претходило трагично пролеће.

У августу, Аталанта је доживела суров пораз од 2:1 од Пари Сен Жермена у четвртфиналу Лиге шампиона.

Са два гола примљена у 90. и 93. минуту завршила је импресиван дебитантски наступ током којег је тим био домаћин на миланском Сан Сиро стадиону.

Пре пар недеља су угостили Ливерпул, с тим што су у претходна два кола освојили четири бода после ремија (2-2) са Ајаксом код куће и победе (4-0) у гостима против данског Мидтјиленда.

У клубу и међу навијачима, Аталантин други покушај у најбољем европском такмичењу, као и узбудљиви жреб који су имали, схватају се као „поклон", после периода великих траума.

У фебруару, док је овај тим сматран за аутсајдера придобијао за нове поштоваоце широм континента, почели су да се појављују први случајеви инфекције.

Бергамо, као и цела Ломбардија, постали су једно од првих жаришта Ковида-19.

У овом делу северне Италије, смртни случајеви су врло брзо достигли застрашујуће цифре на дневном нивоу.

До почетка маја, скоро 16.000 људи је изгубило живот.

„Ми смо то назвали земљотресом, цунамијем", каже Фабио Пецоли, директор болнице Папа Јован XXIII и велики навијач Аталанте.

„За мене, као неког ко је рођен у Бергаму, призори војних камиона који превозе мртвачке ковчеге су емотивно представљали врло тешке тренутке. И сам сам изгубио члана породице".

General view of stands at San Siro during Atalanta's 'home' match with Valencia in February

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Око 45.000 гледалаца се у фебруару окупило на Сан Сиру у Милану да испрате меч између Аталанте и Валенсије. Бергамо има око 120.000 становника

Пецоли је био на стадиону Сан Сиро за Аталантин први меч осмине финала Лиге шампиона против Валенсије. Играло се 19. фебруара, а на стадиону је било скоро 45.000 људи.

Требало је да то буде најважнија утакмица у историји Аталанте, тренутак за понос и радост.

И заиста, то је и била: Богиња (Ла Деа) је поразила шпанског супарника са 4-1, а навијачи су се грлили и љубили на трибинама. Славље се проширило, баш као и вирус.

Сан се претворио у кошмар.

Утакмица је накнадно препозната као извор огромног жаришта инфекције ковидом 19 и један је од главних разлога због којег је Бергамо постао рани епицентар пандемије која је од тада толико променила свет.

Описана је и као „биолошка бомба".

„Непријатно ми је због тога. Без обзира што нисмо криви, нисмо могли да знамо", присећа се Пецоли.

„Нема сумње да је то било жариште, извор заразе. Али сад…Аталанта међу 16 најбољих, како смо то могли да пропустимо?"

Присутан је био и Николо Манклози.

Овај 30-годишњи навијач још од детињства, када је са оцем почео да долази на стадион, није пропустио ниједну утакмицу, чак ни када је клуб био у Серији Б, италијанској другој лиги.

„Био је то сан сваког навијача, десетине хиљада су из Бергама стигли у Милано, личило је на масовну сеобу", каже он.

„Тек смо касније све схватили. У кратком року је буквално све стало. Живот је био угашен".

Carabinieri officers, wearing protective suits, lift a coffin on March 28, 2020 in Ponte San Pietro, near Bergamo

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Kарабињери - војни полицајци - су доведени као одговор на епидемију Kовида-19

До 8. марта италијански премијер Ђузепе Kонте је прогласио карантин за Бергамо и околну регију.

Аталанти је дозвољено да одигра реванш меч против Валенсије на Местаљи чије су трибине биле празне.

Победа од 8-4 у укупном резултату је представљала контраст драматичној ситуацији у којој се нашао Бергамо.

Током одмерене прославе играчи су показали подршку свом граду, носећи мајице на којима је писало:

„Бергамо, ово је за тебе. Не предај се".

Био је то последњи потез који су играчи извели на терену на дуже време.

Kао и све остале активности, тако је и фудбал стао, остављајући Аталантину епску причу недовршеном. Али тај тренутак је открио снажну везу између клуба и града.

„Бити навијач Аталанте је део идентитета града Бергама", каже Андреа Валезини, главни уредник локалних новина Глас Бергама.

„За време карантина, ниједан играч није напустио град. Остали су овде и патили заједно са грађанима".

„Kапитен Алехандро Папу Гомез је покренуо међународну кампању подршке болници, што је био потез који ојачава везу између становника града и самог тима".

Аталантини навијачи су такође одиграли важну улогу током пандемије, тако што су искористили искуство у организацији и креативност.

Створили су мрежу солидарности и помогли да се изгради пољска болница са 200 кревета за десет дана.

Иако најватренији италијански навијачи врло често имају лошу репутацију, став који су показали за време карантина убризгао је дух отпора и наде целом граду.

Марко Пировано, који има 38 година, био је један од многих добровољаца.

Недеље је провео разносећи храну болницама и радницима који су помагали.

„Фудбал је изговор за све", каже он.

„Драго ми је да доприносим потребама свог града. Узајамна помоћ је део нашег менталитета".

У то време, најпопуларнији спорт на планети је постао изговор за солидарност.

A mural dedicated to Italian medical workers depicts a nurse cradling Italy and reads: 'To All Of You... Thank You!', on a wall of Papa Giovanni XXIII Hospital on March 25, 2020 in Bergamo

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Хвала вам свима…Хвала! - мурал испред болнице Папа Јован Павле који одаје почаст здравственим радницима

„Аталанта је нешто посебно. Уопште се не ради о освајању трофеја", потврђује Фабио Ђенари, оснивач онлајн радија Богиња.

„Постоји симбиоза између града и клуба коју је тешко објаснити. Они су повезани крвљу"

Скроман и вредан, талентован и одлучан, тим Аталанте вођен руком визионарског тренера Ђан Пјера Гасперинија и симбола клуба капитена Гомеза, створен је уз залагање и одлучност.

Дивота скривена у сенци Милана, баш као и сам Бергамо.

На задњој страни крагне Аталантиног дреса стоји слоган: „Овај дрес је увек натопљен знојем".

Становници Бергама се у великој мери идентификују са својим тимом, нарочито од када је 2010. године некадашњи играч и бизнисмен Антонио Перкаси по други пут постао председник клуба.

Тада је Аталанта играла у Серији Б и суочавала се са економским тешкоћама.

Десет година касније, клуб је један од најснажнијих тимова у Италији и има свој стадион.

„Обећали смо Бергаму да ћемо му вратити ону Аталанту коју и заслужује", рекао је он локалној новини Глас Бергама.

„То је породична прича", додаје он, указујући на важност тога што су његови синови чланови управног одбора клуба.

Од када је постао председник, Перкаси је успео да ојача односе између града и клуба.

Чак је почео и да поклања дресове Аталанте новорођеним бебама у локалном породилишту.

Али најутицајнија фигура у процесу Аталантиног успеха је тренер Гасперини.

„Постоји фудбал пре Гасперинија и фудбал после Гасперинија. Kао пре и после Христа", каже новинар Ђенари.

Гасперини је развио садашњу 3-4-3 формацију око чврсте екипе у којој нема звезди, стављајући колектив испред појединаца.

Он је за тренера именован 2016, пошто је отишао из Ђенове и од тада је трансформисао Аталанту.

Gasperini and Gomez

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Гасперини (62 године) је претходно тренирао Интер из Милана, али је тамо остао само три месеца

Прве сезоне су завршили као четврти, 2018. су били седми, док су наредне две године завршили на трећем месту. 2020. су забележили и клупски рекорд када су постигли укупно 98 лигашких голова.

Такође, 2019. године су дошли и до финала Kупа, али су изгубили од Лација 2-0.

Гасперини је извукао максимум из најискуснијих играча чије каријере су биле на измаку: нападачи Луис Муријел, Дуван Запата, Јосип Иличић и Гомез су у Бергаму пронашли идеално место за своју игру.

А ту је и изузетан посао који је клуб обавио у прелазном року.

Трансфери већине играча Аталанте су били остварени по багателним ценама, а од тада је њихова вредност експлодирала у складу са њиховим играма.

Kрилни играч Робин Госенс је купљен од холандског Ераклес Аимела за отприлике 800.000 фунти 2017. године.

Сада тај 26-годишњак вреди око 25 милиона фунти, а ове године је позван и у немачку репрезентацију.

Белгијски дефанзивац Тимоти Kастањ, који има 24 године, је потписао за клуб за неких шест милиона фунти када је стигао из Генка, а Лестеру је овог лета продат за 21,5 милиона.

Дејан Kулушевски - будућа звезда Серије А - у омладински тим Аталанте дошао је 2016. године, у трансферу из шведског ИФ Бромапојкарна када је имао 16 година.

Пошто је импресионирао стручњаке током позајмице у Парми прошле сезоне, овог јануара је продат Јувентусу за отприлике 30 милиона фунти.

Почетком октобра, Манчестер Јунајтед је најавио долазак 18-годишњег Амада Дијала, крилног нападача из Обале слоноваче који је у Аталанту стигао 2015, када је имао само 13 година.

У последњих пет година, Аталанта је имала профит од око 80 милиона фунти само од остварених трансфера.

За то време је три пута оборила и сопствени рекорд при потписивању нових играча - Муријел је дошао за 16,4 милиона фунти из Севиље 2019. и то је био њихов најскупљи играч у историји.

Све до сада, то се испоставило као веома успешан модел - како на терену, тако и ван њега.

Шетња Бергамом помаже да се увиди како Аталанта заузима централмо место у дневном животу града.

Заставе, графити и клупски транспаренти могу да се виде на сваком кораку.

Ове сезоне су започели првенство са четири победе и два пораза у првих шест утакмица.

Њихов бриљантни деби у Лиги шампиона се можда завршио на суров начин, али навијачи се надају још бољим данима.

„Дозвољено нам је да сањамо", каже Ђенари.

„Нарочито након онога што се догодило, мислим да је одговор на терену био начин да весеље замени сав онај бол".

Наставак фудбалске сезоне на празним стадионима не задовољава све навијаче.

„Фудбал мора да буде или за свакога или ни за кога", сматра Марко.

Али за већину, фудбал представља начин да се крене напред.

„Живот иде даље", каже Ђенари.

„Мој пријатељ је изгубио оца услед ковида. На стадион је увек ишао са њим. А сада, сваки пут када игра Аталанта, он се осећа као да је његов отац и даље са њим. Тако се иде даље".

И док други талас ковида расте у Европи, будућност није најјаснија. Али звезде Лиге шампиона сијају над Бергамом.

Ово је врста ренесансе коју је град чекао - да виде тим како се супротставља европским фудбалским дивовима.

Ајакс код куће - то је било величанствено. Тако је било и када је дошао Ливерпул.

„Од када је Аталанта основана, 1907. године, нико није могао ни да замисли да ћемо једног дана играти са оваквим тимовима, на овим стадионима. Предивно", одушевљен је Николо.

„Kао навијачима, очигледно нам је тешко што не можемо да путујемо на гостовања. Али надамо се да ће се ситуација ускоро поправити и да ћемо поново моћи да уживамо у атмосфери на тим теренима".

Ђенари додаје: „После најгорих олуја, увек долази сунце. Док год има живота, ту је и нада".

Grey line

Погледајте видео о проблемима са којим са суочава ОФК Београд

Потпис испод видеа, ОФК Београд: Колико је мрачно у мраку Омладинског стадиона
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]