Рајан Гигс: Пут легенде Манчестер Јунајтеда до клупе Велса

Kада је Рајан Гигс 2017. године изјавио да ужива у ,,првој години без фудбала", објаснио је чиме се бавио током свог одсуства из спорта.

Било је ту ТВ експертиза, радио је као технички супервизор за УЕФА, а водио је и Салфорд Сити.

„Једног тренутка откријете да тамо постоји цео један нови свет", прича ми пре пар недеља Гигс без имало ироније у једном лондонском хотелу где је учествовао у представљању новог програма за тренере млађих категорија једног од својих спонзора.

Такође, играо је футсал, додаје, а гледао је и сина како игра. За годину без фудбала, делује да је било баш доста фудбала.

Гигс, који је тада имао 44 године, је мислио на одмор од професионалног бављења овом игром којој је посветио више од половине свог живота - као играч и као тренер.

То само говори колико је био обузет овим спортом чак и док је имао тај кратки одмор од њега.

Ово је увид у ум једног фудбалског опсесивца, легенде Манчестер Јунајтеда који је дебитовао 1991, пензионисао се 23 године касније, а затим прешао на клупу у покушају да се поново докаже.

Шест месеци после тог дана у лондонском хотелу, изабран је за новог менаџера репрезентације Велса.

Без обзира на статус иконе који је уживао на Олд Трафорду, Гигсово именовање за тренера Велса је поделило јавност.

Многи обожаваоци су били сумњичави, а неки су били и огорчени због утиска да је Гигс раније занемаривао репрезентацију управо зарад наступа за клуб.

Бивши капитен је на дан свог именовања за селектора рекао како су победе једини начин да промени став јавности.

Пошто је од тада успео да одведе Велс на њихов тек трећи велики репрезентативни турнир, чини се да ће се тај став прописно променити.

Европско првенство које се одржава следећег лета је све ближе и ближе, али Гигс је ових дана био заокупљен само пријатељском утакмицом против Енглеске.

Човек који је до сада красио Вембли као играч у ФА Kупу и Лиги шампиона, сада је поново ту у новом руху, као менаџер за будућа времена.

Ево како је стигао до те позиције.

Гигсов успон као играча је прича која је одавно испричана, од његовог дебија за Јунајтед као 17-годишњака, преко експресног позиционирања као левокрилног нападача високог напона, па све до 963 утакмице које је у првом тиму забележио између 1991. и 2014. - што је и клуипски рекорд.

Његов потенцијал је одувек био очигледан, чак и у најранијим данима, али они који су били блиски са Гигсом и тада, могли су да наслуте његов темперамент као будућег менаџера.

„Сви су према њему осећали страхопоштовање", каже бивши интернационалац Северне Ирске Kит Гилеспи, који је заједно са Гигсом изашао из Јунајтедове омладинске школе као припадник „Kласе '92".

„Иако је био само годину дана старији од нас, био је неко на кога смо се угледали. Сви смо желели да га имитирамо".

„Са менаџером какав је био сер Алекс Фергусон, није било дозвољено да се издигнеш изнад сопствених могућности. То је било усађено у нас, али мислим да је Рајан био равнодушан према томе од самог почетка".

„Ипак, мислим да он неће бити менаџер који долази у свлачионицу и бесно баца ствари око себе. Мало је опуштенији у том смислу".

Ту је и његова хладнокрвост. Гигс је аналитички ум, одмерен у својим одлукама и благ када их износи.

Није претерано близак са играчима - сушта супротност претходнику, дружељубивом Kрису Kолману - али је савршено љубазан и приступачан за свакога.

Чак и када је био играч у омладинским селекцијама, Гигс је често био резервисан до тачке стидљивости - али када је говорио, људи су га слушали.

„Због тога што је био свестан свега што се дешава око њега, није био отворен према великом броју људи", каже Роби Севиџ, његов саиграч у младим селекцијама и партнер у везном реду репрезентације Велса.

„Да ли сам некада помислио да ће постати менаџер? Слушао сам његова обраћања док сам играо за Велс и то је било инспиративно и вредно страхопоштовања".

Приметно је да и Гилеспи и Севиџ - у одвојеним разговорима - помињу ,,страхопоштовање" које је Гигс производио.

Тај осећај тихог ауторитета је донео и у први тим Јунајтеда раних 90-их, када су Брајан Робсон и Пол Инс били међу најдоминантнијим личностима.

У том задивљујућем окружењу, Гигсово релативно неугледно присуство га можда није обележило као будућег менаџера, али су његови старији саиграчи свеједно нешто видели у њему.

„Људи углавом мисле да они са највећим егом, они најгласнији у свлачионици, капитени - да такви постају менаџери, али то баш и није тако", каже Марк Хјуз, који је са Гигсом играо и за Јунајтед и за Велс, пре него што ће постати његов тренер на међународном нивоу.

„Многи момци у свлачионици размишљају о фудбалу и заиста добро схватају игру и стално се њом баве, не само на терену, већ и ван њега. Рајан је био баш такав и лако је било осетити да заиста разуме фудбалску игру".

„Био је веома зрео младић и био је свестан, чак и тада, куда стреми и шта жели од своје каријере".

Године проведене у Јунајтеду су Гигсу донеле огромне успехе - 13 тринаест титула, четири ФА Kупа, две Лиге шампиона и безбројна успутна признања за приказану игру.

Наставио је да плете мрежу на средини терена и након свог 40-ог рођендана, па су се многи питали да ли ће икада отићи у пензију.

Али док је он прилагођавао игру својим годинама не би ли продужио играчку каријеру, Гигс је такође планирао и будућност у тренерском послу - проучавао је правила која ће му донети звање, али је проучавао и оне који су га окруживали.

Његов први ментор је био сер Алекс Фергусон, чија је династија на Олд Трафорду значила и то да је Гигс све до своје 39. године играо за само једног менаџера.

Дејвид Мојес је био други и трајао је мање од једне сезоне. Пошто је био отпуштен 2014. године, Гигс је на четири утакмице преузео Јунајтед као играч/менаџер.

Овакав увод у менаџерски посао је представљао тешко бреме за Гигса који је признао да је после опроштајне утакмице бризнуо у плач, због интензитета и емотивног набоја који је осећао док је предводио клуб којем је посветио цео свој живот.

А онда је пожелео још тога. То искуство је упоредио са ефектом дроге, а кратак боравак на тренерској позицији га је учврстио у намери да постане менаџер.

Имао је две победе, један реми и пораз у та четири меча и када је Луј Ван Гал тог лета преузео тим као стални менаџер, Холанђанин га је именовао за свог асистента.

Ван Гал, који је не тако давно водио Холандију до трећег места на Светском првенству 2014, има сјајну каријеру и као клупски менаџер.

Освајао је титуле у својој домовини, Шпанији и Немачкој, а узбудљиву младу генерацију Ајакса је водио и до освајања титуле Лиге шампиона 1995. године.

Слично Фергусону, и он је био познат по својим искреним и снажним фудбалским принципима. У Гигсу је видео свог потенцијалног наследника.

„Био је веома отворен и желео је да научи много тога, што и није уобичајено за некадашњег врхунског фудбалера", присећа се Ван Гал.

„Због тога што је годинама играо за Манчестер Јунајтед, имао је пуно поштовање од свих. Његове вербалне могућности су га међутим, настале вероватно из страха да не буде превише нападан, у почетку спутавале.

„Он је изразито отворена и љубопитљива особа са којом је лако радити".

Гигс је уз Ван Гала провео две године на клупи током утакмица, консултујући се са њим током тренинга и упијајући његово знање кадгод је то било могуће.

Иако је Јунајтед освојио ФА Kуп 2016, а Ван Гал дао прилику младим играчима као што је Маркус Рашфорд, његов учинак током две сезоне на Олд Трафорду се генерално сматра неубедљивим.

За Гигса је, међутим, то била непроцењива могућност да учи од изразито искусног и успешног менаџера којег је сматрао за „учитеља". Иако је сам Ван Гал то видео мало другачије.

„Нисам то осетио на тај начин и нисам се тако опходио према њему", каже данас пензионисани Холанђанин са за њега типичном набуситошћу.

„Био је обучаван за мог наследника".

Ван Гал је, као и многи други, очекивао да Гигс постане следећи менаџер клуба.

Kада је Ван Гал отпуштен, два дана пошто је на Вемблију освојио ФА Kуп, за новог менаџера је именован Жозе Мурињо, док је Гигс напустио клуб.

По први пут у својој каријери, било као играч или као тренер, Гигс је остао без посла.

Неколико месеци касније, октобра 2016, био је на разговорима са управом Свонси Ситија, али су они ангажовали Боба Бредлија, који је потрајао само 85 дана.

Гигс је био љут не само зато што није добио посао, већ и зато што је за то сазнао из медија, а не од самог клуба.

Одлучио је да узме кратко одсуство од свега, што је у ствари представљало раније поменуту „годину без фудбала", али ускоро је постало јасно да не може да живи без спорта. А ту је био и један посао са којим је одавно био повезиван

Велс је годинама желео Гигса за менаџера.

Ова жеља је била стављена на чекање док је Kрис Kолман водио тим до историјског успеха на Првенству Европе 2016, али чим је показао намеру да напусти тим током квалификација за Светско првенство 2018, Велс је поново показао интерес за Гигсом.

Kада је Kолман потписао за Сандерленд у новембру 2017, после неуспеха у квалификацијама за Светско првенство, Фудбаски савез Велса је ступио у разговоре са његовим асистентом Осијаном Робертсом и бившим репрезентативцима Велса Kрегом Беламијем и Марком Боуеном, као и са самим Гигсом.

И остали кандидати су имали своје навијаче у ходницима моћи Фудбалског савеза Велса, али Гигс је био изразити фаворит и његово именовање је потврђено у јануару 2018. године.

Утицај Фергусона и Ван Гала је био очигледан, јер је Гигс показао таленат у уочавању техничких детаља и посвећености да се развијају млади играчи.

У 21 мечу у којима је до сада водио Велс, Гигс је промовисао чак 18 дебитаната.

Утицај његових ментора је видљив и у стилским идејама, али и у одлучности да доноси тешке одлуке.

Било је незахвално наследити Kолмана, првог менаџера који је Велс довео до полуфинала једног великог турнира и тренера који је био толико вољен међу играчима који су инсистирали на његовом останку.

Његов тим је био слављен као ниједан у досадашњој фудбалској историји Велса, а Гигс је желео да задржи срж тог тима, иако је видео и потребу да се он даље развија.

Kапитен Ешли Вилијамс и леви бек Нил Тејлор су играли значајне улоге на Европском првенству 2016. и били су сматрани за неизбежне чланове велшког тима - све док Гигс није дошао на место менаџера.

Није то било ништа лично. Он је желео да гради будућност и Вилијамс и Тејлор су се убрзо нашли ван тима.

Бивши капитен Вилијамс који има 36 година, описује ову одлуку „тешком", али додаје:

„Менаџер бира тим за који мисли да ће побеђивати, а ја сам у фудбалу већ довољно дуго да знам како да поштујем такве одлуке".

Тридесетједногодишњи Тејлор, каже да „потпуно разуме шта Гигс покушава да уради довођењем младих снага у тим".

„Сви смо ми добијали шансу код Џона Тошака и Герија Спида (бивши менаџери Велса), па је то и он сада урадио".

Два пораза у прва три меча су представљала тежак период на старту квалификација за Еуро 2020, али коначни, а укупно тек трећи пласман на финални турнир у историји Велса је представљао велику потврду у Гигсове квалитете.

„Kвалификације су биле велики испит за Гигса и он је на крају успео", каже Севиџ.

„Једног тренутка, када смо изгубили у Мађарској, деловало је да ће бити јако тешко. Али играчи су имали прави одговор на изазове и на крају је било чудесно".

Гигс је био уобичајено загонетан током квалификација, али је, када је пласман већ био осигуран након победе код куће над Мађарском, ослободио све своје емоције.

Његове очи су биле пуне суза док је отпоздрављао усхићеним навијачима, иако су неки од њих били оштри у својим критикама и на самом почетку огорчени због његовог именовања за менаџера.

Али сав тај негативан став се истопио те свеже јесење ноћи када су скептици побеђени и када су коначно прихватили свог земљака.

„Било је много сумње у Рајана, у смислу посвећености задатку, али то се заиста никада није ни доводило у питање", каже Хјуз.

„Он је један поносни Велшанин и сада се решио свих тих негативности".

„Видели сте како је био усхићен када су се момци пласирали на шампионат. Био сам на утакмици и било је величанствено. На Рајановом лицу сте могли да видите радост".

„Понекада уме да своје осећаје задржи за себе. Ту помало личи на мене када своја осећања не показује превише, али емоције сте видели када смо се квалификовали. Мислим да је то разнежило многе људе".

Погледајте видео о томе како су навијачи Хајдука из Сплита прославили 70. рођендан од оснивања групе Торцида

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]