Корона вирус: Десет земаља које немају ниједан случај Ковида-19

Ковид-19 је заразио скоро сваку земљу на свету - сем њих десет. И шта ће оне да раде сада?

Хотел Палау отворен је 1982. године, пре него што је Палау постао популарно одредиште. Од тада је ова мала земља, окружена небескоплавим Пацифичким океаном, доживела процват туризма.

Године 2019, у Палау је допутовало 90.000 туриста, пет пута више него што има становника. Подаци ММФ-а из 2017. године показали су да је туризам чинио 40 одсто БДП-а ове земље.

Али то је било пре Ковида-19.

Границе Палауа су практично затворене од краја марта. То је једна од само десет земаља на свету без иједног потврђеног случаја корона вируса, не рачунајући Северну Кореју и Туркменистан.

Међутим, иако није заразио никога, вирус је похарао читаву земљу.

Хотел Палау је затворен још од марта и није једини. Ресторани су празни, продавнице сувенира не раде, а једини хотелски гости су локални становници који су се вратили из иностранства и морају да остану у карантину.

Земље без забележених случајева Ковида-19

„Океан је овде много лепши него на било ком другом месту на свету", каже Брајан Ли, менаџер и сувласник хотела Палау.

Тај океан дао је Брајану посао. Пре пандемије, његове 54 собе имале су попуњеност капацитета од 70 до 80 одсто. Али кад су се границе затвориле, изгубили су извор прихода.

„То је мала земља, тако да мештани не одседају у Палауу", каже Брајан.

Он има особље од двадесетак људи и све их је задржао у радном односу, мада им је скратио радно време.

„Покушавам да им нађем шта да раде - одржавање, реновирање, и тако даље", говори.

Али празни хотели не могу довека бити одржавани и реновирани.

„Могу да останем овако још пола године, после ћу вероватно морати да затворим", каже Брајан.

Брајан за то не криви владу, која је понудила финансијску помоћ држављанима и, на крају крајева, успела да сачува земљу од вируса.

„Мислим да су урадили добар посао", каже он. Али уколико први хотел у Палау жели да преживи, нешто ускоро мора да се промени.

Председник је недавно најавио да би авионска путовања од „суштинске важности" могла да се наставе 1. септембра.

У међувремену су почеле да колају гласине о отварању „ваздушног коридора" са Тајваном, што би омогућило посете туриста.

Можда ће вас занимати и видео о томе како се људи проводе у Вухану, док се остатак света и даље бори с вирусом

Брајан то једва чека.

„Мислим да ће морати да почну поново да се отварају - можда да организују путничке коридоре са Новим Зеландом и сличним земљама", каже он.

„Иначе нико овде неће преживети."

Неких 4.000 километара источно, у бескрајном Пацифичком океану, Маршалова острва такође немају забележене случајеве Ковида-19.

Али као у случају Палауа, то што нема заразе не значи да се не осећају њене последице.

Хотел Роберт Рајмерс налази се на копненом појасу на главном атолу, Мајуру, са лагуном на једној страни и океаном на другој.

Пре епидемије, 37 соба имало је попуњеност капацитета од 75 до 88 одсто, а гости су углавном долазили из Азије, земаља Пацифика или Сједињених Америчких Држава.

Будући да су се границе затвориле почетком марта, капацитети су од тада попуњени три до пет одсто.

„Имали смо неколико гостију са спољних острва", каже Софија Фаулер, која ради за ову хотелску групу. „Али не много".

Очекује се да ће земља изгубити више од 700 радних места током рецесије изазване Ковидом, што је највећи економски пад који је она доживела од 1997. године. Од тога ће 258 бити у хотелском и ресторанском сектору.

Али самоизолација не утиче само на туризам - а Маршалска Острва много мање зависе од туриста него Палау. Много већи проблем је рибарска индустрија.

Да би земља остала безбедна од Ковида, бродовима који су се налазили у погођеним државама забрањен је улазак у луке ове земље.

Други бродови, укључујући танкере са горивом и теретњаке, морају да проведу 14 дана на мору пре него што се укотве. Дозволе за рибарење остају непродате, а теретни летови су укинути.

Последице су очигледне. Маршалска Острва нарочито извозе рибе за акваријуме - најпопуларнија је пламена анђеоска риба - али извоз је опао за 50 одсто, према једном америчком извештају.

Обалска испорука туњевине сашими опала је за исто толико. У другим деловима рибарске индустрије очекује се пад од 30 одсто током године.

Укратко, можете да спречите да вирус уђе у земљу, али не можете да га победите. Ковид-19 ће вас погодити на овај или онај начин.

Софија се „нада" да ће се ствари вратити у нормалу за ову земљу и за хотел Роберт Рајмерс следеће године. Али шта ако се то не догоди?

„Онда то није одрживо за нас", каже она.

Али иако је затварање граница учинило земље без корона вируса сиромашнијим, не жели баш свако да се оне поново отворе.

Доктор Лен Таривонда је директор јавног здравља у Вануатуу, који броји 300.000 становника.

Иако ради у главном граду Порт Вили, он је са Амбаеа, острва са 10.000 хиљада становника око триста километара северно.

„Ако разговарате са људима са Амбаеа, већина ће вам рећи да границе треба да остану затворене што је дуже могуће", говори он.

„Они кажу: 'Ми не желимо ту болест - иначе смо практично осуђени на пропаст".

Око 80 одсто људи у Вануатуу живи ван градова и „званичне привреде", каже доктор Таривонда.

Можда ће вас занимати и како вирус корона утиче на наше џепове

„Моје запажање је да они нужно још не осећају притисак. Они су узгајивачи основних животних намирница, узгајају властиту храну - зависе од локалне, традиционалне привреде".

Ипак, земља ће осетити ударац. Азијска банка за развој очекује да БДП опадне за скоро 10 одсто - што је највећи пад у Вануатуу од стицања независности 1980. године.

За тај пад нису заслужне само затворене границе због Ковида. У априлу је тропски циклон Харолд похарао већи део земље, убивши троје људи и погодивши животе више од половине становништва.

„Имали смо дневне конференције за штампу кризног штаба", присећа се доктор Таривонда.

„Прво бисмо говорило о Ковиду, потом о тропском циклону Харолду. Две катастрофе које се дешавају у исто време".

А опет ће Ковид оставити дугорочније последице.

У јулу је влада најавила планове да отвори границе за друге безбедне државе 1. септембра. Потом је број случајева скочио у Аустралији и на Новом Зеланду и тај план је одложен.

Доктор Таривонда, који је у радној групи са званичницима из владе, области туризма и авиокомпанија, признаје да су се „скоро вратили на почетак" и да немају нови датум за отварање.

Мања, конкретна прекогранична путовања могла би да помогну Вануатуу. Влада је недавно дозволила да 172 радника отпутује на Северну територију у Аустралији на шест месеци да би тамо брали манго.

Иако ће дознаке помоћи, оне нису довољне у земљи у којој 35 одсто БДП-а потиче од туризма.

Али, упркос потреби за отвореним границама, Вануату неће журити са отварањем. Доктор Таривонда са забринутошћу гледа на Папуу Нову Гвинеју, која је била скоро без Ковида све до наглог скока броја случајева крајем јула.

„Уколико вирус стигне, вероватно ће се раширити попут шумског пожара - и оно што видимо у Папуи Новој Гвинеји одраз је онога због чега смо забринути", каже он.

„Имајући у виду наша здравствена ограничења, контекст који имамо на Пацифику, за нас је најбезбедније да спречимо да вирус уђе што дуже можемо".

Шта онда могу да учине земље без корона вируса?

Постоје краткорочне мере, као што је исплаћивање радника и фирми. И постоји једна дугорочна мера: чекање да се направи вакцина.

Све до тад, путнички коридори остају њихова највећа нада. Ипак, како истиче Ромел Рабанал из Азијске банке за развој, они звуче једноставнији него што заправо јесу.

„Ти аранжмани имају предуслове", каже он.

„Заједнички сет стандарда тестирања, проналажење контаката и карантинске установе, у случају избијања заразе. Расправља се о свему томе, али напредак је спор - или се можда ради о опрезном напретку".

И као што се види на примеру Вануатуовог „септембарског плана", такве идеје могу врло брзо да пропадну.

„Аустралија и Нови Зеланд су јасно ставили до знања ће то тестирати најпре једни са другима", каже Џонатан Прајк, директор Програма пацифичких острва при Институту Лоуви.

„А пре него што се то деси, морате да елиминишете ширење заразе у оквиру заједнице. Тако да мислим да је могућност путничких коридора мало вероватна ове године".

Прајк каже да је, како месеци пролазе, очај све већи у изолованим пацифичким државама.

Он је, међутим, сигуран да је једина опција за ове земље била изолација од других држава.

„Чак и да су оставили границе отворене, њихова највећа тржишта туризма Аустралија и Нови Зеланд се не би отворила, будући да су ове земље и саме затвориле границе", каже он.

„И тако бисте добили најгоре од оба света - и здравствену и економску кризу. Имаћемо године и године пред собом да анализирамо које су биле праве одлуке.

„Али кад се будемо освртали, нико неће доводити у сумњу да је изолација била прави потез ових пацифичких државица".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]