Корона вирус и анксиозност: Како пандемија Ковида-19 утиче на и концентрацију и меморију

Сви знамо тај осећај: уђете у собу са намером и онда застанете, збуњени и помало дезоријентисани, схвативши да сте потпуно заборавили шта сте хтели да урадите.

Истраживачи са Универзитета у Ротердаму су 2011. године покушали да открију зашто - и установили да је тренутну амнезију изазвао сам чин проласка кроз врата.

Мозак, показала је њихова студија, може да задржи одређену количину информација одједном, а промена локације функционише као окидач за одбацивање неких података како би се направило места за нове.

Откако је кренуло ширење корона вируса, на десетине пута дневно заборавим зашто сам у кухињи.

Такође примећујем да ми је готово немогуће да се концентришем на било шта.

Не могу да запамтим телефонски број довољно дуго да га окренем, а треба ми читава вечност да напишем најпростији мејл.

Почнем да радим нешто и једва прође неколико минута пре него што ми нешто друго одвуче пажњу. Моја продуктивност је у драстичном паду.

Али, исто се дешава и другима. Скоро свака особа којој поменем свој нови проблем има сличну муку: одједном је потребан огроман напор да би се урадило било шта конкретно.

„Страшно сам заузет, а не радим ништа сем прања судова и одлажења у шетњу", један колега ми је рекао недавно.

Крхка концентрација

Оно што се дешава заправо је отказивање радне меморије: способности да се прихвати долазећа информација, формира у кохерентну мисао и задржи довољно дуго како би се урадило с њом оно што је неопходно.

„Замислите то као менталну платформу за наше когнитивине операције, за оно о чему размишљамо у овом тренутку", каже Мати Лајне, професор психологије са Универзитета Або Академи у Финској.

„Радна меморија је блиско повезана са пажњом. Ви радите неки задатак, остварујете неки циљ, неку директиву или понашање које желите да завршите", додаје он.

Другим речима, радна меморија је способност да се резонује у реалном времену и она је велики део онога што чини људски мозак толико моћним.

Али истраживање је показало да рапидно променљиве околности, брига и анксиозност могу да имају значајан утицај на нашу способност концентрације.

„Много пре пандемије, завршили смо онлајн студију са великом групом одраслих Американаца који су попуњавали упитнике о процени самих себе", каже Лајне.

„Запазили смо тренд негативног односа између анксиозности и радне меморије. Што је виша била анксиозност, то је нижи био учинак радне меморије".

Кад имате акутно анксиозно искуство - на пример, неко претећи хода иза вас на вашем путу до куће по мраку - то значи да можете да имате проблема да се присетите детаља његовог лица.

Продужена стресна ситуација такође може лоше да утиче на радну меморију, због чега чак и најпростији задаци делују теже него што су некад били.

„Говоримо о анксиозности и стресу који нису акутни", каже Лајне.

„Она има везе са крајње неизвесном будућношћу. Ви просто ништа не знате - хоће ли се све наставити овог лета, ове јесени? Нико то не зна. Уводи нас у све више хроничну анксиозну ситуацију."

Док су сакупљали податке за још необјављену студију о обуци радне меморије овог пролећа, Лејн каже да су он и његов тим питали двестотинак људи у Великој Британији и Северној Америци да ли осећају анксиозност конкретно везану за пандемију.

„Додали смо то питање о анксиозности везаној за пандемију зато што је у то време само то било у вестима", каже Лајне.

„Замолили смо људе да оцене ниво своје анксиозности на скали од нула до десет, где је десет била 'стална брига која омета дневне активности'. Средња вредност, за коју мислим да је прилично висока, била је око 5,6."

Уз то, Лајне каже да су те цифре показале јасну корелацију између анксиозности повезане са пандемијом и смањеног учинка радне меморије, мада би могло да постоји неколико различитих механизама како анксиозност, било изазвана пандемијом или нечим другим, омета когнитивне функције.

„Постоји идеја да то некако троши сав ваш капацитет", каже он. „Кад сте анксиозни, ваша глава је пуна тих мисли, ваш мозак је на неки начин пристрасан и обраћа више пажње на негативне ствари."

Дуг период анксиозности може да изазове и несаницу, објашњава Оливер Робинсон са Института за когнитивну неуронауку на Универзитетском колеџу у Лондону.

„Недостатак сна стварно је добар начин да се омете радна меморија", каже он. „Ако не спавате добро, то је добар начин да је скроз уништите."

Чак и ако нисте експлицитно свесни да сте више на ивици него пре, „то је нешто што ви константно обрађујете у себи", додаје Робинсон.

Проблеми са радном меморијом могу делом да настану и од когнитивног терета који преоптерећује капацитет вашег мозга.

Робинсон објашњава да чак и прости когнитивни процеси као што је прављење списка за куповину сада захтевају више енергије мозга.

„Сада, уместо да помислите: 'Скокнућу само до продавнице', ви мислите о томе шта вам је све потребно, које продавнице су отворене и да ли ће бити безбедно отићи тамо. Рецимо да ваш мозак може да обавља четири задатка одједном. Сад их одједном има 10 и ви не можете да урадите ниједан", каже Робинсон.

Корист по мозак?

Добра вест је да можете да вежбате радну меморију.

Постоји много „игара за мозак", али играње већине, слажу се експерти, не чини ништа друго сем што постајете бољи у самој тој игри.

„Когнитивне игре за тренинг ме не чине бољим у памћењу списка за куповину", каже Робинсон. „То је као да учите људе да играју тенис тако што их терате да трче."

Међутим, једна конкретна врста вежбе учења, по имену Н-назад, показује потенцијал у неким студијама.

Задатак Н-назад је помало попут класичне игре „Концентрације", у којој играчи морају да нађу пар карата који се поклапају.

Али, уместо парова, ту је само један предмет који се креће по табли налик координатној мрежи. Играчи морају да запамте положај предмета кроз одређени број окрета - 1-назад, 2-назад, и тако даље.

Да ли играње ове игре има утицаја на радну меморију у стварном свету помало је контроверзно питање у неуронаучној заједници, али неколико рунди игре могло би да вам помогне да се решите мало напетости.

На крају крајева, анксиозност је та која изазива проблем од самог старта, а ослобађање од ње могло би да вам помогне да решите неке проблеме са концентрацијом.

У терапеутском лечењу анксиозности, „обично се ослањамо на показивање људима да ствари нису толико лоше као што они мисле да јесу", каже Робинсон.

„У овом конкретном случају, ви заправо то не можете да користите. Али можете да ограничите ствари које вас терају да размишљате о томе."

Другим речима, „ребутовање" ваше радне меморије може да представља просто смањење ваше дневне дозе излагања вестима и размишљање о одмору од друштвених мрежа."

Али можда најефикаснија ствар коју можете да урадите јесте да просто убедите себе да је у реду патити се.

„Дати себи дозволу да је у реду не осећати се у реду, парадоксално, може да учини да се више осећате у реду. Уколико сте само опседнути тиме, нећете ништа постићи", каже Робинсон.

„Просто нећете бити толико продуктивни а нема ничег лошег уколико не успевате да радите са 100 одсто капацитета: на крају крајева, и даље се налазимо усред пандемије."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]