Корона вирус и ментално здравље: Како да не сагорите током пандемије

Сагорети: израз за немилосрдну преоптерећеност послом убрзано је постао свеприсутан, нарочито кад треба да опише миленијалце који тезгаре до граница изнемоглости. И пошто се милиони људи тренутно налазе у изолацији док Ковид-19 захвата читаву планету, сагоревање је и те како присутно - само што сада оно изгледа малко другачије.

Многи су изгубили посао, док они који су имали среће да га задрже морају да га обављају затворени код куће, неки од њих истовремено балансирајући хитне породичне потребе, као што је старање о деци. Свакодневни живот ишчупан је из корена и сада жонглирамо константну навалу дилема са којима никад пре нисмо имали посла: Да ли да дезинфикујем поврће? Како да останем у форми у затвореном? Јесу ли картонске површине безбедне за додиривање? Смем ли да загрлим децу?

Уз све то, друштвене мреже нас обасипају добронамерним позивима да „завршимо тај пројекат": напишемо тај сценарио, склопимо тај креденац, научимо малтешки! На крају крајева, према друштвеним мрежама, Њутн је открио гравитацију а Шекспир написао Краља Лира док су обојица били изоловани да би избегли кугу. Постарајте са да ваш карантин не буде улудо протраћен.

Укратко: исцрпљујемо се на сасвим нове начине док се значење речи сагорети мења током пандемије, истрајавајући чак и у најнеобичнија времена. Али да ли је могуће схватити зашто осећамо ову нову врсту сагорелости - и истовремено је избећи.

Исцрпљеност изборима

Обично кад помислимо на сагоревање, помислимо на 12-часовни радни дан, одговарање на пословне поруке дуго након што смо се одјавили с посла и завршавање нашег регуларног посла да бисмо се одмах после бацили на неку тезгу са стране. Али у кризи као што је ова, сагоревање може да настане због нечег другог - нечега што експерти зову 'изнемоглост од избора'.

Док се вести све време мењају, „информација је константна: било да је о самој пандемији, било да је о стварима које би требало да радите, распореду активности ваше деце, о томе како најбоље радити од куће - ради се просто о мноштву информација", каже Јана Корец, бостонска психолошкиња која помаже клијентима са захтевним пословима да избегну сагоревање.

Другим речима, пандемија Ковида-19 тера нас да се рапидно хватамо у коштац са тешким одлукама у непријатном новом контексту.

„Обично не размишљамо о етичким импликацијама наручивања доставе хране или да ли да понудимо старијем комшији да му одемо у набавку", каже Елизабет Јуко, њујоршка новинарка и хонорарна професорка Универзитета Фордам из биоетике, области која проучава етичке импликације здравства, медицине и других области животних наука. „То је тај психолошки стрес на који већина нас није навикнута. Никад нисмо доживели ништа слично у модерна времена."

У кризи као што је ова, сагоревање може да настане због нечег другог - нечег што експерти зову 'изнемоглост од избора'.

Из сата у сат, наше главне бриге могу да варирају од тога како да наше породице остану безбедне до тога шта ће деца вечерати. „Имате распон одлука које иду од граничних ситуација на живот или смрт на једном крају спектра - и ужине на другом", каже Јуко.

„Људи и даље покушавају да прокљуве како да егзистирају у овом новом свету", додаје Корец. Схватити како организовати дан и одредити приоритете делује као да захтева огроман напор, нарочито кад ваш дом, некад ваше уточиште, сада има потенцијалну троструку улогу као канцеларија, школа и квази-затвор.

Ова исцрпљеност од одлука, у комбинацији са притиском који намећемо сами себи да бисмо доносили паметне, безбедне одлуке за себе, наше породице и заједнице, може довести до сагоревања веома специфичног за пандемију.

Стрес од опуштања

За очекивати је да се доживи нека врста емотивне исцрпљености и анксиозности, слажу се експерти. Проблем је што су многи од наших механизама за излажење на крај с овим нестали - сетите се само теретане или одласка на час сликања - а покушај да се на силу убаци неки нови може само да погорша сагорелост.

Они твитови који позивају људе да започну или заврше неки лични пројекат могу да буду извор стреса за неке, који се већ осећају махнито због тога што не користе време на прави начин. То може да доведе до додатног стреса код људи који се нервирају што не користе сваки тренутак да би били продуктивни - као што је довршавање неког пројекта или учење неке нове вештине - нарочито кад сви покушавамо да нађемо најбољи начин да се изборимо са нашом новом стварношћу

Лоте Дирбај, докторка са Клинике Мејо, једне од највећих медицинских истраживачких установа у САД, проучава сагоревање и добробит лекара. Она каже да људи морају да пронађу ствари које функционишу код њих, било да је то медитација, дуге шетње или бинџовање на Нетфликсу. „То мора да буде нешто изузетно индивидуализовано и не постоји нужно право или погрешно решење." Не нагомилавајте ствари на вашу већ постојећу анксиозност: ослоните се на хобије које већ имате; оне за које поуздано знате да вас усрећују и одагнавају стрес. Највећи део успеха у одстрањивању сагоревања изазваног пандемијом лежи у активности која не би смела на вас да делује исцрпљујуће.

За очекивати је да се доживи нека врста емотивне исцрпљености и анксиозности, слажу се експерти. Проблем је што су многи од наших механизама за излажење на крај с овим нестали

„Људи који осећају анксиозност због писања следећег романа или како да науче да свирају гитару или науче француски - често ми постављају питања у вези с овим; ти људи кажу: 'Осећам се као промашај, коначно имам све време овог света'", каже Јуко. Нереално је очекивати да се нешто ради вансеријски у овом тренутку, чак и ако имате превише времена код куће. „Ово је вероватно највећа промена коју ћемо доживети у читавом животу кад су у питању наше свакодневне навике", каже она.

Постарајте се да прво останете здравог разума пре него што почнете да паничите око напретка вашег ремек-дела у настанку - или његовог изостанка.

Ово неће трајати заувек

Корец каже да су клијенти изразили мноштво нових брига у вези са пандемијом: финансијске страхове, губитак посла, бојазан за старије родитеље, разочарање због отказаних путовања. Она каже да постоје велики притисци да се и даље буде добар у послу (уколико га још имате) и да се испуне сви нови захтеви одједном, што свакако може да доведе до сагорелости.

Њен савет? Имајте све време на уму ширу слику. „Ово је све сезонски. Ово ће проћи. Можда је тешко… много је застрашујућих ствари успут између тачке A и тачке Б", каже она. „Али тачка Б постоји. И сваког дана који проведемо у карантину, ближи смо том тренутку."

Постоји чак и потенцијална срећа у несрећи - можда ћете сада усавршити неке кључне животне вештине.

Корец каже да сагоревање обично настаје због нереалних очекивања, или од наших послодаваца или од нас самих. Али излазак из пандемије могао би да измени нашу перспективу, након недеља и недеља учења да се прилагодимо новим околностима као што је широко распрострањени рад од куће. „Ово ће учинити свачију способност да истрпи, изађе на крај и буде флексибилан много бољом. Тако да када се вратимо нашим старим свакодневним обавезама, ствари ће бити лакше зато што смо прегрмели нешто што је било веома захтевно", каже она.

Кад год нисте сигурни, држите се основа. За сваку одлуку током овог периода која у вама изазива анксиозност, направите прост списак „за" и „против". Који ризици су везани за сваку од опција? Али можда најбоља ствар коју можете да урадите у овом тренутку - у доба социјалног дистанцирања - управо је супротна жудњи која потпирује понашање које доводи до сагоревања. Не радите ништа."

„Остајањем у нашим кућама, становима, и тако даље - само по себи чинимо нешто позитивно и то је заиста најбоље што можемо да учинимо у овом тренутку", каже Јуко. „Не радећи ништа, ви заправо радите нешто."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]