Корона вирус и политика: Да ли се пандемија користи за учвршћивање власти у Европи

Неки европски лидери оптужени су да користе кризу јавног здравља да угуше отпор и учврсте власт.

И док Турска хапси стотине људи због постова на друштвеним мрежама, а Русима је запрећено затвором за све што се сматра ширењем лажних вести, влада бојазан да је угрожена демократија у Пољској, а да је потпуно укинута у Мађарској.

ББЦ-јеви дописници процењују да ли се вирус корона користи као параван за учвршћивање власти.

Мађарска: „Самоубиство" парламента Орбану даје изузетну моћ

Анализа Ника Торпа ББЦ дописника из Будимпеште

Моћни председник мађарске владе Виктор Орбан оптужен је код куће и у иностранству да је искористио кризу изазвану вирусом корона да уграби још више власти, уместо да уједини земљу.

Прво је влада његове странке Фидес 11. марта прогласила стање опасности, освојивши драгоцено време да се припреми за пандемију.

Али онда је она искористила већину у парламенту да стање продужи на неодређено, тако да влада сада има моћ да управља путем уредби докле год је то неопходно и сама да донесе одлуку када је опасност прошла.

Критичари говоре о крају демократије у Мађарској, али министар правде инсистира да ће „Закон о овлашћењу" истећи на крају ванредног стања и да је био једнако нужан колико и сразмеран.

Да ли је ово крај демократије? Стручњак за уставно право професор Золтан Сенте упозорава да пандемија лако може да се искористи за накнадно задржавање ванредних овлашћења владе.

Будући да влада има ексклузивно право да одлучи када је прошло стање опасности, он каже да је парламент практично „извршио самоубиство" одрекавши се права да контролише владу.

У теорији и даље постоји контрола над моћи Виктора Орбана:

Али Орбанов Фидес има убедљиву већину у парламенту а сви локални избори и референдуми одложени су до краја ванредног стања.

Уставни суд је већ пун Орбанових фаворита, али једну једину преосталу препреку за премијера представља углавном независно судство.

Владајућа странка мора да задржи двотрећинску већину у парламенту да би наименовала председника Врховног суда на крају 2020. године. Тада ће Орбанова моћ практично бити непорецива.

Турска: „Права прилика" за Ердогана

Анализа Орле Герин, ББЦ Њуз Истанбул

Турски борбени лидер Реџеп Тајип Ердоган не мора да користи вирус корона да би узурпирао власт зато што је већ има у изобиљу. Тако гласи став тамошњих активиста за људска права.

„Систем је толико централизован да нема потребе за новим отимањем власти", каже Ема Синклер-Веб, турска директорка Хјуман рајтс воча.

Међутим, она каже да је постојао опортунистички покушај да се „тестира расположење" предлозима за повећање контроле над друштвеним мрежама. Они су били „дубоко закопани" у предлогу закона који се углавном тицао економских мера за ублажавање последица вируса.

Циљ је био, каже она, да се „притисну друштвене мреже док се не потчине владиној контроли и цензури". Напрасно се одустало од допуна закона, али Синклер-Веб очекује да ће се оне у будућности вратити.

Турска влада чврсто је решена да током кризе контролише званичну верзију приче. Стотине људи ухапшено је због „провокативних постова" о Ковиду-19 на друштвеним мрежама.

Неколико лекара усудило се да дигне глас.

„Скривање чињеница и стварање монопола на информације постао је, нажалост, начин на који се води ова земља", каже Али Церкезоглу из Турског медицинског удружења. „Лекари, сестре и здравствени радници навикли су на то у последњих 20 година."

Правница Хурем Сонмез забринута је да епидемија представља праву прилику за председника Ердрогана. „Друштво и опозиција су слабији због пандемије", каже Сонмез, која је заступала оптужене у случајевима кршења слободе говора.

„Свима је на памети само једно - вирус. Приоритет је преживети. Постоји озбиљна забринутост да ова влада може да злоупотреби ситуацију."

Русија: Пандемија ремети Путинове амбиције

Анализа Стива Розенберга, ББЦ дописника из Москве

У јануару, Кремљ је мислио да му све савршено иде по плану.

Преправиће руски Устав, превасходно да би омогућио Владимиру Путину да остане на власти још два мандата. Потом ће 22. априла одржати тријумфално „национално гласање" како би Руси одобрили те промене. Председникови критичари су то назвали „уставним пучем", али је деловало као да је ствар решена.

Ковид-19 је, међутим, све ставио на чекање. Председник Путин је морао да одложи гласање: на крају крајева, како може да позове народ да гласа усред пандемије?

Проблем Кремља сада је то што би, ако и кад се одржи гласање, подршка новом Уставу могла да буде последња ствар на памети Руса.

Блокада због корона вируса десетковаће домаћу привреду, са предвиђањима двогодишње рецесије и милиона изгубљених радних места.

Руси за свакодневне проблеме обично криве локалне званичнике и бирократе, а не централну власт. Али историја нам показује да кад овдашњи људи искусе акутне економске проблеме на својој кожи, они незадовољство преусмеравају ка лидеру земље. Такви проблеми сада делују неизбежно.

То би могло да објасни зашто је лидер Кремља недавно делегирао власт регионалним гувернерима у борби против вируса корона: они сада деле одговорност.

Присталице председника Путина, укључујући државне медије, тврдиће да је у време националне кризе Русији више него икад неопходно јако, стабилно вођство - другим речима: да би Путинову еру требало продужити.

Што се тиче критичара Кремља, они су већ оптужили власт за коришћење пандемије да би појачала контролу.

Нови закон изгласан у парламенту по хитном поступку предвиђа оштре казне особама оптуженим за ширење лажних информација о вирусу корона: новчане казне у вредности од 25.000 долара или до пет година затвора.

Изражена је забринутост због система надзора који се користи за спровођење карантина.

Блокада значи и да не могу да се одрже протести опозиције: масовна окупљања тренутно су забрањена да би се спречило ширење вируса.

Земље бивше Југославије: Ванредно стање као начин живота

Србија: Иако је на располагању имала и мере попут ванредне ситуације или проглашење епидемије од већег епидемиолошког значаја, заједничком одлуком председника, премијерке и председнице Скупштине, власт у Србији определила се за увођење ванредног стања које је пратило увођење забране кретања.

Опозиција је оспоравала чињеницу да је то учињено без одлуке Скупштине, док су владајући тврдили да није било могуће организовати безбедно окупљање посланика.

Ванредно стање уведено је 15. марта, а укинула га је Скупштина Србије 6. маја.

У околностима ванредног стања, Влада је донела уредбу којом је прописала да информације о епидемији вируса корона може давати само централни кризни штаб, али не и локални органи, што је довело до проблема у добијању информација у различитим деловима земље.

Након привођења новинарке портала Нова.рс Ане Лалић, које је уследило после њеног текста о несташици медицинске опреме у Клиничком центру Војводине, Влада је, како је рекла премијерка Брнабић „на молбу председника Србије", повукла уредбу о централизацији информација, а новинарка је пуштена на слободу.

Парламентарни, покрајински и локални избори померени су због пандемије са 26. априла на 21. јун.

Власт је одлуку образложила потребом да се поштују уставни и законски рокови, док је део опозиције веома забринут за утицај избора на здравље становништва јер је неизвесно како ће се даље развијати епидемија, па позива на њихово одлагање.

Косово: Иако је председник Косова Хашим Тачи захтевао увођење ванредног стања, Влада на челу са Аљбином Куртијем на то није пристала.

Био је то један у низу разлога за изгласавање неповерења Куртијевом кабинету после мање од два месеца на власти.

Северна Македонија: Земља је у кризу ушла са распуштеним парламентом и привременом, техничком владом - избори заказани за 12. април су одложени и још није познат датум њиховог одржавања.

Ванредно стање због тога је прогласио, па продужавао председник Стево Пендаровски, иако је нагласио да је свестан да тиме може доћи у сукоб са правним прописима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]