Жена која прати 450 „мрачних“ Инстаграм налога

Упозорење: Следи експлицитан садржај

Скролујући кроз Инстаграм фид на телефону, двадесетдвогодишња Ингеборг Блајндхајм објашњава зашто је добила надимак „спаситељка".

„Виђам много људи који желе да умру", објашњава ова млада Норвежанка.

„Нећу само гледати скрштених руку како неко најављује да ће се убити, игнорисати то и надати се најбољем."

Интервенисати како би се помогло суицидалним корисницима Инстаграма није улога коју је Ингеборг желела за себе. Она не ради за ову друштвену мрежу и није плаћена за то што ради. Нити је званично квалификована да пружи помоћ, будући да није прошла обуку из старања о менталном здрављу.

Али она осећа да мора нешто да учини, свесна да је често последња шанса за помоћ онима који властито очајање обзнањују на интернету.

„Кад нисам на телефону и мотрим, осећам се као да би људи могли да науде себи и да нико то неће видети", каже она.

То значи непрестано надгледање Инстаграма, препознавање оних који су се нашли близу ивице и обавештавање полиције и хитне помоћи. Она признаје да често има бесане ноћи. Она зна да толико времена проведено на телефону може да наљути њену породицу и пријатеље, али се брине да би без њене будности неко могао да умре.

„Ствари умеју да пође по злу, зато што у прошлости већ јесу", каже она.

Ингеборг тренутно надгледа око 450 приватних Инстаграм налога - оних за које је прво потребна дозвола њихових власника да бисте могли да их пратите. Већина припада девојкама које пишу о властитим најмрачнијим осећањима, мада има и неколико младића. То је тајновити свет интимних мисли, слика и поверавања, којим влада неписано правило да „нема тужакања".

Када позове полицију, Ингеборг пази да не открива превише детаља о заједници из страха да не отуђи њене чланове. Често се осећа као детектив, који копа да пронађе што више информација о анонимном кориснику и да их проследи даље.

Реакције које добија од професионалаца су разне. Понекад јој се захвале на томе што је реаговала, у другим случајевима јој не верују. Почетком године, Ингеборг каже да је покушала да наведе полицију да реагује у случају у ком је девојка тврдила да ће одузети себи живот. Она каже да су јој полицајци рекли да је та девојка претила да ће то урадити већ 16 пута до тада и да јој не верују. Али она каже да су је наредног дана позвали да јој саопште како је девојка остварила претњу.

„Преклињала сам их да је обиђу и само се увере да је с њом све у реду, али они то нису схватили озбиљно", каже Ингеборг.

Ова Норвежанка зна из властитог искуства колика је моћ поверавања на интернету. Као млада тинејџерка, док се борила с поремећајем у исхрани, почела је да прати Твитер налоге на којим су други писали отворено о својој анорексији или самоповређивању.

„Видела сам да су добили много пажње од људи који су их разумели и који су бринули за њих, а ја сам желела исто, јер нисам имала осећај припадности међу својим пријатељима", каже она.

Та подршка је оно што корисници сматрају позитивном страном интернет заједница. Ингеборг каже да те заједнице могу да буду места на којима осећате да вас је неко саслушао и разумео у тренуцима кад други, посебно одрасли и здравствени радници, можда делују као да вас не схватају озбиљно или вас осуђују.

Али те Инстаграм мреже су све само не безбедни простори. Колико год доброг да неки људи извуку из њих, увек их засене лоше ствари, каже Ингеборг.

Постављање екстремних мисли и слика се награђује - што је мисао мрачнија или посекотина дубља, добија више лајкова и пажње, каже она. Оне могу да потпире такмичарски дух и послуже као приручник за упутства како најбоље повредити себе, па чак се и убити.

„Мислим да је у тим заједницама људима само још горе зато што вам усађују идеје како да се убијете, како да се изгладните или како да се отарасите хране коју једете, и како да скривате ту своју болест од других", каже Ингеборг.

Након што је поставила слике властитог изгладнелог тела на Твитер, Ингеборг је контактирао терапеут који ју је упозорио да њене слике подстичу друге људе.

Она каже да су се самоповређивачи које је познавала преселили са Твитера на Инстаграм јер је тамо било лакше сакрити оно што постављају од људи за које не желе да виде тај садржај.

Пре четири године, Ингеборг и њена петнаестогодишња најбоља пријатељица лечене су институционално од проблема са менталним здрављем.

Обе су пуштене у отприлике исто време. Ингеборг је била уверена да ће јој бити боље, али је њена пријатељица претила да ће одузети себи живот ако је пошаљу кући. Девојка је поставила слику железничких шина, што је Ингеборг навело да је позове, молећи је да не науди себи. Њена пријатељица ју је уверавала да неће, али је свега неколико сати касније Ингеборг примила вест о њеној смрти.

„Због тога радим ово што радим", каже Ингеборг.

„Обећала сам себи након што сам изгубила најбољу пријатељицу да ћу урадити све што могу да спречим људе да прођу кроз оно кроз што сам ја пролазила кад се то десило", каже она.

Истражитељка

И док Ингеборг надгледа ову Инстаграм мрежу из дома у Бергену, на другом крају Норвешке, у главном граду Ослу, једна истраживачка новинарка такође прати тај затворени, узнемирујући свет.

Анемарте Моланд ради за државни електронски медиј НРК. Први пут је наишла на ову интернет заједницу пре годину дана, кад је путовала у мало норвешко место да истражи причу о три тинејџерке које су извршиле самоубиство. Једна од девојака имала је приватни Инстаграм налог на ком је делила мисли о самоубиству и самоповређивању.

„Полиција ми је рекла да је имала 100 пратилаца из читаве земље, али они нису урадили ништа више по том питању", каже Анемарте.

„Помислила сам: Ово је чудно. Сто пратилаца. Ко су ти људи?"

Након што је прича објављена, једна млада жена је контактирала Анемарте да јој каже како је најмање 10 других девојака с исте Инстаграм мреже такође одузело себи живот.

Схвативши да је набасала на много већу причу, новинарка је покушала да ступи у контакт с овом тајновитом мрежом. Испрва је отворила лажни налог користећи мрачне, суморне али ненасилне слике како би ступила у контакт са другим девојкама.

Анемарте је била изненађена колико јој је брзо Инстаграм препоручио десетине других профила за праћење, од којих су сви делили материјал о самоповређивању и самоубиству.

„Изгубила сам ћерку"

Новинарка је кренула да копа даље, покушавши да потврди самоубиства за која јој је испричано, пронашавши и позвавши чланове породица. То ју је довело до Хајди, чија се ћерка, Андрина, убила две године раније, пред свој 18. рођендан. Кад јој је Хајди рекла да још увек чува ћеркин мобилни телефон, али га од њене смрти није ни пипнула, Анемарте је схватила да је можда пронашла начин како да продре у мрежу.

„Хајди је рекла: 'Одувек сам знала да на телефону има нечег што не желим да видим'", каже Анемарте, док препричава шта се дешавало.

У то време, Анемарте се налазила у редакцији у Ослу, а Хајди у свом дому у граду Тромсо, на крајњем северу Норвешке. Анемарте ју је саветовала да не завирује у телефон сама, али Хајди је осећала да мора то да уради. Она је знала да је њена ћерка водила тајни живот на Инстаграму зато што су неки од њених интернет пријатеља покушали да ступе у контакт с њом после њене смрти. Али није била припремљена за експлицитне слике које је Андрина постављала на ову друштвену мрежу.

„Хајди ме је поново позвала и рекла ми да је Андрина практично извршила самоубиство преко интернета", каже Анемарте.

„Документовала је то - оно, сваку секунду свог самоубиства."

Убрзо после тога, Хајди је отпутовала у Осло да би прошла кроз Андринин Инстаграм налог заједно са Анамарте.

„Пронашла сам слике, видео снимке, текстове. Неки су били веома смешни. У некима је било јако добро видети је живу, зато што је била тако радосна и показивала је и ту своју страну, баш као и ону тужну", каже Хајди.

Али друге постове било је тешко гледати, попут оног на ком се не види ништа сем црног екрана и чује се само како Андрина плаче. Хајди је пронашла слике озбиљног самоповређивања и видео снимке на којима Андрина говори да не може више да издржи и да жели да умре. Најтежи постови за гледање били су они на којима су документовани последњи сати пре Андрининог самоубиства.

„Било је то скоро као да је покушавала да вришти читавом свету да ће умрети", каже Хајди.

Са Андрининог телефона, Анемарте је почела да гради слику о томе колико младих људи се налазило унутар њене мрачне Инстаграм мреже.

Самоубилачка мрежа

Андрина је имала око 130 пратилаца, а Анемарте каже да је то типичан норвешки налог. Гледајући пратиоце Андрининих пратилаца, новинарка је успела да преброји укупно 26.000 налога. Од њих је елиминисала све који су јавни, што је тај број свело на око 5.000. Даље је сузила потрагу усредсредивши се само на налоге који користе депресивне слике, речи и емоџије.

Она каже да је пронашла више од 1.000 сличних мрачних налога, све на два корака од Андрининог профила. Међу њима су биле младе жене и тинејџерке из најмање 20 различитих земаља, укључујући Данску, Велику Британију, Немачку, Аустралију и САД.

Анализирајући их, Анемарте и њене колеге успели су да препознају обрасце. Већину налога држале су девојке у просеку старе 19 година. Већина је имала неку врсту проблема са менталним здрављем, који су варирали од нерасположења до тешке депресије и анксиозности. Многе су често боравиле по болницама.

Графикон који је саставио НРК приказује мрежу која се шири преко читавог света као мрачна паукова мрежа, са Андрином у њеном средишту.

Као и Ингеборг, Анемарте је разумела привлачност свега тога. Помешано са постовима о самоповређивању и смрти, девојке су се понашале као обичне тинејџерке, делећи слике нове одеће или снимке себе како плешу уз музику.

„Има много подршке и пажње", каже Анемарте.

„Свима је било заједничко да не верују да могу да добију помоћ негде другде. И зато се састају како би покушале да помогну једна другој и пруже подршку једна другој током најмрачнијих дана."

Али новинарка је могла и да препозна колико је опасна ова мрежа. Приметила је како најмрачнији или најсуицидалнији материјал добија највећу пажњу. Пратиоци би на њих постављали срца или изразе као што су „буди јака" или „издржи".

„Зовем то обрнутом верзијом правог пружања подршке зато што су ово биле прилично болесне девојке које су покушавале да помогну другим болесним девојкама. Била је то потпуно наопака ситуација", каже Анемарте.

Зато што је мрежа толико затворена, није било спољних гласова који би модерисали садржај или пружали користан или професионалан савет. Након што је провела неко време у њој, новинарка је почела да стиче утисак да су девојке несвесно охрабривале једна другу да иду корак даље.

„Осећала сам да су гурале једна другу све ближе и ближе провалији. Али кад би се стигло до ивице, сви би говорили: 'Oх не, не ради то. Остани жива'", каже она.

Хајди сматра да је ова врста групног понашања извршила велики утицај на Андрину.

„Мислим да јој је та заједница представљала све у животу. Све се завршило толико лоше зато што су други веома лако утицали на њу, будући да је била толико млада", каже она.

Током једногодишње истраге, Анемарте је успела да потврди да је самоубиство извршило најмање 15 младих Норвежанки из мреже коју је исцртао НРК.

„Играју се с њиховим животима", каже она говорећи о заједници у целости.

„Ако се неко посече, добије гомилу срца и лајкова. Како можете да лајкујете нечију слику на којој је засекао себе дубоко по руци?"

Инстаграмов одговор

Од фебруара ове године, Инстаграм је забранио све експлицитне слике самоповређивања и ограничио видео снимке и слике са суицидалним темама. Одлука је уследила после смрти британске тинејџерке Моли Расел, која је одузела себи живот 2017. године, након што је постављала експлицитан садржај на овој платформи.

Прошлог месеца, ова америчка компанија проширила је ту забрану и на мимове, цртеже и цртане филмове који промовишу самоубиство или приказују методе самоубиства или самоповређивања.

Али Анермарте сматра да ови заштитни механизми не одлазе довољно далеко. Иако на Инстаграму има мање експлицитног садржаја откако је ова забрана ступила на снагу, она каже да су чланови мреже пронашли начин да заобиђу ограничења које је поставила платформа.

„То се и даље налази на Инстаграму, само се завукло дубље под земљу. Као да је успело да буде мање експлицитно али више самоубилачки", каже она.

„Кад девојке сада постављају своје покушаје самоубиства, поставиће илустративну слику свог свакодневног живота, можда слику како леже на кревету, а текст ће гласити: 'Ово је мој последњи дан, не желим више да живим'."

Новинарку брине и то што ова друштвена мрежа наставља другим корисницима да препоручује кориснике који постављају штетан садржај - што је Инстаграм у фебруару обећао да ће престати да ради.

„Виђали смо девојке које покушавају да се убију и како се истог дана препоручују другим суицидалним девојкама. На тај начин, дакле, мрежа наставља да расте", каже Анемарте.

Инстаграм је одговорио рекавши да су свесни да је ментално здравље сложен проблем и да морају да имају уравнотежен приступ.

„Ми суштински верујемо да постоји место на Инстаграму на које људи могу да дођу и изразе се, чак и ако пролазе кроз веома тежак период", каже Тара Хопкинс, Инстаграмова шефица за јавну политику за Европу, Блиски Исток и Африку.

„Али морамо да пронађемо праву равнотежу између гаранције постојања тог простора за изражавање и гаранције заштите људи од потенцијалног сусрета са нечим што може да буде истински штетно или узнемирујуће", каже она.

Хопкинс каже да је Инстаграм у сталном контакту са експертима за здравље и НВО-има као што су Самарићани, који су компанију саветовали да би уклањање сваког помињања самоубиства и самоповређивања могло додатно да стигматизује ментално здравље.

Истовремено, она каже да сајт користи комбинацију људских модератора и машинског учења за препознавање и уклањање штетног материјала још пре него што он буде пријављен. Хопкинс каже да је од кључне важности да корисници ипак и даље пријављују узнемирујући садржај како би компанија могла да учи на основу добијених притужби.

Као одговор на Анемартину забринутост да Инстаграм наставља да препоручује опасне налоге, Хопкинс каже да једном кад је налог обележен, он више неће бити препоручиван другим корисницима.

„Искрено, наш посао никад неће бити завршен до краја зато што смо одабрали суптилан и, рекла бих, веома избалансиран приступ овој проблематици", каже Хопкинс.

„Дубоко смо посвећени у Инстаграму од врха према доле да урадимо ово како треба и да се постарамо да је та равнотежа успостављена."

Али Хајди и неки други родитељи сматрају да њихове ћерке не би биле мртве да нису користиле Инстаграм.

„Кад видим шта је постављано и колико је активна Андрина била у тој Инстаграм заједници, и кад чујем шта су остале девојке говориле, схватам да је мојој ћерки Инстаграм практично одузео живот. Тако се осећам", каже она.

„Зато што су све друге девојке на Инстаграму биле попут њене публике. Имала је неког коме је све могла да покаже. И зато верујем, да није имала Инстаграм, потражила би више помоћи у стварном животу."

Ингеборг каже да морамо да се позабавимо ширим проблемом. Брисање налога на Инстаграму, каже она, само би преселило проблем на друге друштвене мреже.

„Они ће само наћи нове заједнице, нове интернет странице или већ нешто треће. Мислим да здравствени систем мора да буде бољи како људи не би осећали потребу да каче те ствари. Могли би да причају са терапеутом или чланом породице, уместо да постују."

НРК је објавио своје истраживање откривши постојање мреже и у том процесу изложио Ингеборгин рад пажњи шире јавности.

Норвешки министар здравља изјавио је за НРК да није знао за постојање самоубилачке мреже и да ће стратегија за спречавање самоубистава морати и њу да уврсти. Рекао је и да је од психијатријских јединица за децу и адолесценте затражио да у склопу своје службе саветују младе о томе како да пораде на свом самопоуздању.

Ингеборг жели да буде у прилици да спусти терет који је преузела на себе. Волела би да може да настави са својим животом и оствари амбицију да доврши обуку за медицинску сестру за рак.

Што се Хајди тиче, она се нада да ће публицитет који је добила истрага помоћи да се спасу други животи.

„Нисам разговарала о Инстаграму са Андрином зато што сам се плашила да ће бити љута и да ће се само још више повређивати. Али сада жалим што то нисам урадила. Другу мајку бих, дакле, саветовала да не прави исту грешку."

„Разговарајте са својим ћеркама, разговарајте о томе."

Првобитно истраживање за НРК обавили Анемарте Моланд, Рубен Солванг и Стале Хансен.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]