Аустралија и медији: Новине затамниле насловне стране протестујући против „тајности"

Ривалске новине у Аустралији у ретком акту солидарности су на насловним странама објавиле „цензурисане" текстове у знак протеста против ограничења које је увела Влада.

Новине Њуз корп Аустралија (News Corp Australia) и Најн (Nine) у понедељак су изашле са ознаком „поверљиво" на насловним странама и текстовима који су били зацрњени.

Новинари кажу да су закони о државној безбедности ограничили слободу медија и створили „културу тајности" у Аустралији.

Влада је саопштила да подржава слободу штампе, али да „нико није изнад закона".

Многи су критиковали улазак полиције у у Аустралијску радиодифузну корпорацију (АБЦ), као и у кућу новинара Њуз корпа Аустралије у јуну.

Медијске организације саопштиле су тада да су претреси извршени због чланака који су засновани на информацијама добијеним од узбуњивача. У једном тексту детаљно је писано о ратним злочинима, док је тема другог чланка био наводни покушају владине агенције да шпијунира аустралијске држављане.

Кампању коалиције Право да знамо (Right to Know Coalition) подржало је и неколико ТВ и радио станица и сајтова.

Мајкл Милер, извршни председник Њуз корп Аустралије, објавио је на Твитеру фотографију насловних страна новина Аустралијан (The Australian) и Дејли Телеграф (The Daily Telegraph). Он је позвао грађане да питају чланове Владе „шта покушавају да сакрију."

Највећи ривал ове корпорације, компанија Најн која објављује новине Сандеј морнинг хералд (Sydney Morning Herald) и Ејџ(The Age), објавила је сличне насловне стране.

Генерални директор АБЦ-а Дејвид Андерсон рекао је да „Аустралији прети опасност да постане најтајнија демократска држава на свету."

У недељу, аустралијска Влада је саопштила да постоји могућност да буду подигнуте оптужнице против троје новинара чији рад је истраживан током претреса раније ове године.

Премијер Скот Морисон рекао је да је слобода штампе важна за аустралијску демократију, али је додао и да се морају „придржавати владавине закона".

„То важи за мене, за било ког новинара или било кога другог", рекао је у недељу.

Резултати истраге о слободе штампе биће представљени у парламенту следеће године.

Шта медијске организације желе?

Учесници кампање тврде да су закони о безбедности усвајани у последње две деценије угрозили истраживачко новинарство и право грађана на информације.

Откако је прошле године усвојен нови закон против шпијунаже, медији су лобирали да новинари и узбуњивачи буду изузети како би могли да извештавају о осетљивим информацијама.

То је један од седам захтева који су постављени влади у понедељак. Новинари захтевају и реформе закона о слободи информисања и клевети.

Неочекивани савезници

Џеј Севиџ, уредник у Аустралији, ББЦ Њуз

Углавном не очекујете да ће шефови медија у Аустралији сузбити ривалске инстинкте - ако не и повремено непријатељство - како би објавили идентичне поруке на најважнијим странама.

Али полицијски претреси имали су тренутан ефекат на медије у земљи који су ујединили и објавили заједнички одговор. Неки су овај акт јединства описали као догађај без преседана.

Из ових компанија су покушали да одговоре на могући аргумент критичара да бране сопствени интерес, тврдећи да је отворенији надзор најбољи начин да се служи аустралијским грађанима.

Они кажу да је Аустралија слабија од упоредивих демократија у заштити узбуњивача, као и да има неправедно јаке законе о клевети који ограничавају извештавање.

Заједно ове компаније имају значајну снагу, али остаје да се види да ли ће њихови захтеви бити испуњени.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]