Медијске слободе: Кад се сретну новинари и власти Западног Балкана
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Хладно плава светла осветлила су округли сто у једној лондонској хали за којим су се нашли представници медија, власти, међународних и невладиних организација са Западног Балкана.
„Ово је, иначе, дискотека - можемо остати на журци вечерас", покушао је британски државни секретар за Европу и Америке Алан Данкан да са осмехом отвори дискусију о теми медијских слобода на Балкану.
Испоставиће се да је то био једини осмех до краја дебате у којој су се нашли они који много очекују једни од других.
Панел о Западном Балкану један је од оних којим је отворена прва „Глобална конференција о медијским слободама", заједнички пројекат британске и канадске владе којим теже да покажу да бране медијске слободе и поправљају безбедност новинара широм света.
Овај панел уједно је и једина дебата у дводневном програму на којој се разговара о југоистоку Европе.
„Забрињавајући пад медијских слобода"
Позивајући се на извештаје Репортера без граница, али и закључке Европске комисије, британски домаћин устврдио је да је на Западном Балкану приметан пад медијских слобода, те да се ове земље налазе на дну европске листе у овој категорији.
„То је веома забрињавајуће јер се ствари крећу у супротном правцу од онога како би требало у земљама које иду ка чланству у Европској унији", рекао је Данкан.
Осликало се то и у чињеници да су три минута, колико је за уводну реч имала представница медија са Западног Балкана Маја Васић-Николић из Независног удружења новинара Србије, протекла у - набрајању.
Тачно 180 секунди било јој је потребно само да таксативно наброји проблеме новинара - од нерешених злочина и покушаја убистава до проблема са притисцима државе, политизацијом јавних сервиса и власништвом приватних медија.
„Ефектније је смањити плату и узети хлеб са стола, него директно пуцати на новинаре", закључила је Васић-Николић.
Медијски представници Србије, Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине, Косова и Северне Македоније редом су износили националне „специфичности" медијске ситуације.
Констатовано је да је Србија пала из категорије слободних у категорију делимично слободних земаља по Репортерима без граница, док је на овој листи у региону најлошије пласирана Црна Гора.
„Немам шта да додам овој црној слици Балкана, сем да је Босна и Херцеговина најгора - јер све проблеме треба помножити са три, због три нивоа највише власти", поручила је Леила Бичакчић из Центра за истраживачко новинарство.
Одлазећи министар спољних послова БиХ Игор Црнадак, некада и сам новинар, био је још оштрији.
„Нисмо уопште напредовали у медијским слободама у последњих 25 година", рекао је Црнадак уз констатацију да је свестан да звучи као опозициони политичар, а не министар са четворогодишњим стажом.
Савету министара БиХ, чији је Црнадак члан, мандат је истекао пре више од пола године, али због блокаде институција, нови није изабран.
Црнаткова Партија демократског прогреса (ПДП) у опозицији је након последњих избора у БиХ.
У дебату са представницима медија, пре свега око стања у црногорском Јавном сервису, државном издвајању за оглашавање и медијским стратегијама упустио се министар културе Црне Горе Александар Богдановић.
Он каже да Подгорица активно ради на побољшању стања у медијима и да се ствари поправљају - што није дочекано са одобравањем међу црногорским новинарима и представницима невладиног сектора.
Шеф дипломатије Северне Македоније Никола Димитров каже да је његова земља о медијским слободама учила на тежи начин.
„Вероватно највећи део одговорности је на владама, али је део одговорности и на медијима, од којих очекујемо да се понашају у оквиру сопствених етичких правила.
Нећемо успети као регион, без слободе медија - то смо научили у кризи приликом промене власти у Македонији 2015. и 2016. године", сматра Димитров.
На панелу није било представника власти Србије.
Три иницијативе
Када је саслушао све примедбе новинара, али и аргументацију министара са Западног Балкана, британски дипломата Алан Данкан навео је три иницијативе за које тврди да ће помоћи новинарима.
- Оснивање Глобалног фонда за одбрану медија: „Радићемо са Уједињеним нацијама на покретању глобалног фонда којим ће бити подржане медијске слободе - обучаваћемо новинаре да се старају о својој безбедности, постараћемо се да им правна помоћ буде доступна, развијаћемо истраживачко новинарство", каже Данкан.
- Формираће се панел правних експерата за медијске слободе који ће давати савете како да се спречи злоупотреба медијских слобода.
- На Конференцији ће више од 70 министара имати прилике да потпишу „заклетву" да ће се њихове земље старати о медијским слободама, али и да дају јасан план за напредак у њиховим земљама. Према речима Алана Данкана, Северна Македонија пристала је да потпише ову Декларацију, на чему се Данкан захвалио министру Николи Димитрову.
Британски шеф дипломатије Џереми Хант најавио је недавно да ће његова земља издвојити 18 милиона фунти у наредне три године којима ће покушати да се супротстави дезинформацијама и лажним вестима у Источној Европи, као и да се ради на јачању независних медија на Западном Балкану.
Поруку британским и канадским домаћинима у једној реченици послала је Милица Пешић, извршна директорка Института за медије и различитост.
„Не напуштајте Балкан поново - учинили сте то одмах после конфликта деведесетих и ствари су се до сада погоршале", закључила је Милица Пешић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
