Паркинсонова болест: Радикална терапија тестирана на људима

Група лекара тестирала је на људима радикални третман за Паркинсонову болест, током ког се лек убризгава директно у мозак.

Кроз отвор на глави једна група пацијената примала је лек, а друга плацебо, односно лажни лек.

Симптоми побољшања забележени су код обе групе, па лекари нису били сигурни какве ефекте је имао сам лек.

Међутим, снимци скенером показали су да код пацијената који су примили лек постоје видљива побољшања на деловима мозга који су погођени болешћу.

Аутори студије кажу да резултати тестирања указују на то да постоји могућност „поновног буђења" оштећених можданих ћелија.

Други стручњаци, међутим, сматрају да је прерано за доношење закључака о томе да ли би третман могао да доведе до побољшања код пацијената оболелих од Паркинсонове болести.

Аутори истраживања кажу и да би сличан поступак убризгавања лека кроз мали отвор у лобањи могао да се користи и за хемиотерапију код пацијената са тумором мозга или за тестирање нових лекова за особе које болују од Алцхајмера или су преживеле мождани удар.

Паркинсонова болест постепено захвата и оштећује делове мозга оболелих. Неки од симптома су дрхтавица и укочени, нефлексибилни мишићи.

У Великој Британији сваке године око 145.000 људи оболи од Паркинсонове болести .

Током тестирања научници су пацијентима давали експерименталну терапију названу неуротрофни фактор из глијалних ћелија (ГДНФ). Надали су се да ће лек регенерисати умируће мождане ћелије или их чак и потпуно излечити.

Пацијентима су уз помоћ робота у главе уградили по четири епрувете које су им омогућиле да ГДНФ убризгавају директно у оштећене делове мозга са великом прецизношћу.

Након што је терапију безбедно примило првих шест пацијената, лекари су одлучили да деветомесечно тестирање ураде на 35 особа. Половини насумично одабраних су давали месечне инфузије ГДНФ-а, а друга половина је добијала плацебо.

Доктор Алан Воун, који је водио истраживање, рекао је да је пацијентима који су учествовали у тестирању болест, у просеку, дијагностикована пре осам година.

Након тестирања, скенови главе оних који су примали лек показали су стање које је код оболелих од Паркинсонове болести уобичајено видети две године након дијагнозе.

„Уз помоћ пет скена [позитронске емисионе томографије] смо видела да лек стиже до свог циља, нервних завршетака. Изгледа да помаже оштећеним ћелијама да се регенеришу или да имају биолошку реакцију", рекао је Воун.

„Имам осећај да сам купио неко време"

Том Фипс, 63-годишњак из Бристола, један је од пацијената који је учествовао у тестирању. Каже да му је боље и да је могао да смањи узимање других лекова.

Након што се терапија завршила, он је полако поново повећавао дозе својих лекова, али је наставио да вози бицикл, обрађује земљу и води локални огранак организације Parkinson's UK.

„Могао сам само да пожелим ове резултате", рекао је он.

„Имам осећај да сам купио неко време и да сам одгодио напредовање болести.

„Најбољи део је то што сам био део групе која има сличан циљ - не само тима консултаната и медицинских сестара, већ и учесника.

„Не можете да имате очекивања - можете да имате само наду."

Након првих девет месеци током којих је само половина учесника примала лек, наредних девет месеци ГДНФ су примали сви.

Код обе групе забележено је умерено до велико побољшање симптома у поређењу са стањем пре терапије.

Међутим, аутори кажу да је неопходно да се резултатима приступа опрезно због могућности плацебо ефекта - када се пацијент осећа боље упркос томе што не прима лек.

Истраживачи се надају да ће током наредних тестирања моћи да виде какве ефекте би имало повећање дозе лека или продужавање терапије.

„Нови хоризонт"

Професор К Реј Чоудри са Института за психијатрију, психологију и неурологију Краљевског колеџа у Лондону, који није био укључен у студију, рекао је да је „разочаравајуће" што разлика у симптомима није значајнија.

Он је ипак додао да је студија „од великог значаја и да отвара нове хоризонте и смер у ком иду третмани који су засновани на регенерацији".

Налази испитивања су објављени у медицинским часописима Brain и Journal of Parkinson's Disease.

Пратите Алекса на Твитеру.