Матис поднео оставку, усред најава о повлачењу војника из Сирије и Авганистана

Буран период је пред Сједињеним Државама - Трамп је најавио повлачење из Сирије, због чега је министар одбране Џејмс Матис поднео оставку, а већ је стигла нова најава о повлачењу војника из Авганистана, што би могло да има велике последице.

Матис је објавио да подноси оставку само дан након што је Трамп саопштио да повлачи војнике из Сирије.

Као разлог оставке, 68-годишњи Матис истиче велике разлике у ставовима Трампа и њега.

Како наводи, председник САД због тога има право да постави некога „чији су ставови више у складу са његовим".

Матис ће функцију напустити у фебруару.

Трамп није одмах објавио ко ће наследити Матиса, али је рекао да ће кандидат бити брзо представљен јавности.

Амерички медији су потом објавили да је у плану и повлачење војника из Авганистана, али та информација још није потврђена.

Ипак, сматра се да би Матисова оставка могла да убрза ту одлуку, јер је он један од ретких високих функционера који је заговарао останак америчких војника у тој земљи.

Шта пише у оставци?

Матис је у више наврата алудирао на неслагање са председником.

У писму упућеном Трампу, Матис пише да сматра да „савезнике треба поштовати" и користити „сва средства за обезбеђивање заједничке одбране".

„Због тога што је ваше право да имате министра одбране чији су ставови више у складу са вашим, верујем да је права одлука да поднесем оставку", написао је.

Иако није директно помињао Сирију, Матис је раније упозорио да би одлазак војника из те земље била „стратешка пропаст".

Истакао је и разлике у низу других кључних питања, попут односа са Русијом и НАТО.

Потврдио је и да ће бити министар до краја фебруара, како би оставио довољно времена да његов наследник буде именован.

Једноставно, оставка из протеста

Анализа Ентонија Зукера, ББЦ Вашингтон

Доналд Трамп је можда покушао да спинује да Матис, након дугогодишње службе, само одлази у пензију. Није тачно. Једноставно, ово је оставка из протеста.

Писмо министра одбране председнику - у којем јасно нуди подршку америчким савезницима и позива на ограничавање ауторитарних ривала - чини то потпуно јасним.

Време ове објаве, само дан након што је Трамп наредио повлачење трупа из Сирије и усред гласина о повлачењу из Авганистана, требало би да уклони сваку сумњу да нема различитих ставови између њега и Матиса.

Матис се током Трамповог мандата поставио као један од „мирнијих" званичника - и демократе и републиканци су га сматрали за „зрелу" особу у кабинету.

Из канцеларије коју од Беле куће раздваја само река Потомак, Матис је често смиривао забринутост америчких савезника, након бројних неодмерених изјава председника Трампа.

Одлазак једног од последњих званичника који су били уз Трампа наговештава турбулентна времена.

Одакле се све војска повлачи?

Трамп је недавно објавио план о повлачењу 2.000 војника из Сирије, истичући да је Исламска држава побеђена.

Том потезу се противе неки чланови његовог кабинета и најближи сарадници, а критикују је и бројни амерички савезници.

Након тога, амерички медији су објавили да Трампова администрација планира да и из Авганистана повуче више хиљада војника.

Како наводе, око 7.000 војника могло би ускоро да се врати кући.

Ту информацију званичници још нису потврдили.

Пре председничких избора, Трамп се виша пута јавно залагао да амерички војници напусте Авганистан, али је прошле године изјавио да трупе САД ипак треба да остану да би спречиле распад земље.

Матисова оставка ће доста утицати на одлуку Трампа о Авганистану, сматра Мајкл Кугелман, заменик директора Азијског програма у Вилсон центру.

„Он је био један од ретких високих званичника који је подржавао присуство америчке војске у Авганистану", каже Кугелман.

„Сад кад Матис више није у игри, Трамп још лакше донети одлуку да повуче војнике.

„Ипак, Сирија је била главни окидач за оставку, не Авганистан".

Американци и Авганистан

Америчка војска је у Авганистану од 2001. године, након напада у Њујорку 11. септембра, што значи да је то најдужи рат у историји САД.

Када су талибани, који су контролисали Авганистан, одбили да предају лидера Ал Каиде Осаму бин Ладена - који преузео одговорност за напад - председник САД Џорџ Буш млађи покренуо је операцију да се Бин Ладен пронађе и талибани униште.

Специјалне снаге САД 2011. пронашле и убиле Бин Ладена, а америчке војне операције у земљи обустављене су 2014. године.

Међутим, од тада су се талибани ојачали и америчке трупе су остале у Авганистану, у покушају да стабилизују стање у земљи.

У септембру 2017. године Трамп је објавио да ће САД послати 3.000 додатних војника у Авганистан, што је била велика промена у односу на његове раније изјаве.

Усред свега тога - зид (и можда блокада)

Представнички дом америчког Конгреса донео је Закон о буџету, у којем се налази и пет милијарди за Трампов зид на граници САД и Мексика.

Закон о буџету сада иде пред Сенат, али очекује се да тамо неће проћи, што би лако могло да доведе до блокаде америчке Владе.

Трамп је раније изјавио да ће одбити да потпише Закон о буџету у којем не буде новац за зид, који је био један од главних тема његове предизборне кампање.

Закон о буџету је донет у четвртак увече, након гласања 217-185.

Уколико Конгрес не успе да до петка у поноћ постигне договор буџету, више неће бити новца за низ савезних агенција.

У међувремену су они који подржавају Трампа одлучили да све узму у своје руке и покренули петицију прикупљања милијарду долара за зид.

Прикупили су девет милиона долара за три дана.

Какво је стање у Авганистану?

Проценат земље коју талибани контролишу повећао се последњих месеци, а стручњаци сматрају да влада контролише само 55 одсто територије Авганистана.

Кугелман истиче да је насиље у Авганистану достигло „забрињавајући ниво".

Сукоб у Авганистану траје од седамдесетих - бивши Совјетски Савез је 1979. окупирао Авганистан, а када су совјетске трупе напустиле ову територију, земља је остала у рушевинама. Убијено је више од милион цивила.

Након тога су талибани преузели земљу, и у последње време су њихови сукоби са авганистанском војском готово свакодневне.

Шта ако Американци заиста оду?

Оваква одлука би могла да буде катастрофална по земљу, те и да доведе до „повећаног степена насиља и велике предности за талибане", сматра Кугелман.

„То би била и велика пропагандна победа за талибане, који могу да кажу да су успели да истерају америчке војнике из земље, и то без мировног споразума.

„Био би то и велики психилошки ударац за авганистанску војску која се храбро борила и која ће сада бити деморалисана".

Међутим, многи који подржавају одлазак истичу да је би то био крај рату који је до сада однео животе више од 2.300 америчких војника.