Пчеле и осе: Између љубави и мржње

Људи не воле осе, док су пчеле високо цењене, показује нова студија.

Истраживачи тврде да оваква подела јавности између љубави и мржње према ове две врсте инсеката није фер, јер су осе подједнако корисне за екологију као и пчеле.

Научници позивају на организовање јавне кампање којом би се имиџ оса побољшао.

Они би волели да у јавности виде подједнаку борбу за очување популације оса као што их имају пчеле.

У анкети објављеној у часопису Ecological Entomology, учествовало је 750 људи из 46 земаља.

Осе су, према овој студији међу најомрженијим инсектима.

Учесници у истраживања оцењивали су инсекте на скали од минус пет до пет.

Већина оцена за пчеле била је плус три и више, док је већина оцена које су осе добиле била минус три или чак ниже.

Када је требало да наведу речи које имају везе са пчелама, најчешћи одговори били су „мед", „цвеће" и „опрашивање".

С друге стране, најчешће наведене речи за осе су „ујед", „досада" и „опасност".

Међутим и осе опрашују цвеће и убијају штеточине, а једнако су значајне за животну средину као пчеле.

Проблем је, према речима докторке Сејран Самнер са УСЛ-а, која је водила истраживање, у томе што осе имају лошу репутацију.

Јавност није свесна свих добробити оса, па се оне сматрају неугоднима, а не важним за екологију.

„Људи не схватају колика је њихова невероватна вредност", рекла је она за ББЦ.

„Иако можда мислите да желе пиво или сендвич - оне су, заправо, много заинтересованије да пронађу плен, односно инсекте и да се врате у осињак да нахране ларве."

Она такође наводи да постоји мањак истраживања о позитивним ефектима оса на животну средину.

Анализирала је научне радове и конференцијске презентације о пчелама и осама током последњих 37 година, 16 година заредом.

На узорку од 908 докумената, откривено је само 2,4 одсто публикација о осама објављених од 1980. године, у поређењу са 97,6 одсто - 886 радова о пчелама. Од 2.543 конференцијска излагања о пчелама и осама, 81,3 одсто био је о пчелама.

Тај недостатак истраживања зауставља напоре за развој стратегија о очувању оса, чија популација опада због губитка станишта и климатских промена, тврди доктор Алесандро Кини са Универзитета у Фиренци, који је сарађивао на студији.