Истраживање: Колике су последице ударања лопте главом код фудбалера
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Хју Пом
- Функција, ББЦ здравље
Нападач Србије Александар Митровић главом је постигао водећи гол на мечу Светског првенства у Русији против Швајцарске.
Међутим, може ли стално ударање лопте главом да направи штету на мозгу и доведе до дугорочних здравствених проблема?
Циљ новог истираживање у којем ће учествовати 300 бивших професионалних фудбалера је да одговори на то питање.
Идеја је да бивши играчи, који имају између 50 и 80 година, прођу низ тестова на којима ће бити испитане њихове физичке и когнитивне способности.
То укључује клиничка испитивања и прикупљање свих података о њиховим животима и каријерама.
У оквиру истраживања биће могуће направити поређења између одбрамбених играча, нападача и осталих фудбалера који нешто ређе ударају лопту главом.
Истраживање ће бити обављено на Лондонској школи хигијене и тропске медицине (LSHTM) на Универзитету краљице Мери у Лондону и у Институту за медицину рада.
Прикупљени резултати на крају ће бити упоређени са резултатима осталих „обичних" грађана.
Ново истраживање биће слично оном које је британска рагби федерација урадила 2016. како би проценила дуготрајне последице на свест код бивших играча у Енглеској.
Аутор фотографије, PA
Обе финансира Дрејк фондација, непрофитна организација која се бави истраживањима о повредама главе у спорту.
Главни истраживач, профеосор Нил Пирс, каже: „Знамо да постоји повећан ризик од неуролошких поремећаја од повреда главе у спортовима као што је бокс. Међутим, не знамо ништа о ризицима од потреса мозга у фудбалу, као што не знамо готово ништа о дуготрајним последицама ударања лопте главом.
„Ово истраживање ће омогућити први пут доказе о друготрајним последицама на конгнитивну функцију код професионалних фудбалера".
У последње време честе су дебате о повезаностима између ударања лопте главом, потреса мозга и болести мозга попут деменције и Паркинсонове болести.
У фебруару 2017. истраживачи са Универзитета у Лондону и Универзитета у Кардифу објавили су рад заснован на испитивањима мозга после смрти шест бивших фудбалера.
Резултати су показали знаке повреде мозга у четири случаја.
Прошле године бивши фудбалер Енглеске Алан Ширер учествовао је у ББЦ документарцу о том питању.
Ширер је тада нагласио случај Џефа Естла, бившег енглеског фудбалера који је играо за ВБА, а који је добио деменцију пре него што је 2012. умро са 59 година.
Мртвозорник је тада навео да је Астлов мозак био оштећен годинама играња фудбала.
„Врло мало тога је урађено да се истраже ефекти ударања лопте главом. То ми је шокантно", наводи Ширер.
Аутор фотографије, Getty Images
У новембру 2017. Удружење професионалних фудбалера најавило је финансирање истраживање које ће радити Универзитет у Глазгову и Хампден спортска клиника, а која ће се бавити физичким и менталним стањем бивших играча, на основу анализе њихових медисинских картона.
Тим који је водио неуропатолог Вили Стјуарт у том истраживању би требало да постави питање: Да ли је појава дегенеретивних неурокогнитивних болести чешћа код бивших фудбалера него код обичних грађана?
Ново истраживање се види као прво у Великој Британији, а у оквиру којег ће бити интервјуа и тестова на бившим фудбалерима.
Џејмс Дрејк, председник Дрејк фондације, каже: „Многи су годинама чекали на истраживање попут овог - Дрејк фондација је поносна што финансира ово и што је део овако важног корака напред у разумевању повреда мозга у спорту и дугорочних ефеката тога".
Гордон Тејлор из Удружења професионалних фудбалера, поздравља истраживање: „У последње две деценије проблем повреда главе, потреса мозга и неуродегенеретивних болести код бивших играча је била велика брига за све нас и наша је дужност да бринемо о својим члановима".
