Трошкови живота: Шта су топлотне пумпе и јесу ли будућност грејања у Србији

Већ две грејне сезоне Раде Миленовић не силази у мемљиви подрум и не гута прашину ложећи чађави котао угљем или дрвима.

Његов дом у Зајечару сада загрева топлотна пумпа, један од уређаја који је годинама први пик становника више земаља на северу и западу Европе, док је у Србији тек у повоју.

„На прву лопту смо презадовољни, учинак је стопостотан", каже Миленовић, грађевински инжењер из овог града на истоку Србије, за ББЦ на српском.

Топлотна пумпа је уређај на електрични погон који топлотну енергију из спољне средине преноси у унутрашњост објекта коме треба грејање - или хлађење.

„Удео утрошене електричне енергије износи од једне трећине до једне петине добијене топлотне енергије", објашњава професорка Марина Карић за ББЦ на српском.

У овом процесу се користи енергија из нашег окружења - ваздуха, воде или земље.

„Топлотне пумпе су велики енергетски скок напред у погледу енергетске ефикасности и смањења емисије гасова стаклене баште", додаје Карић, професорка на Академији струковних студија Шумадија - одсек Трстеник.

Ефекат стаклене баште је процес који доводи до прекомерног загревања Земљине површине, а поред угљен-диоксида, групи ових гасова припадају и водена пара, метан, азот-субоксид и хлорофлуорокарбонати.

Примена топлотних пумпи постаје све популарнија јер се оне сматрају „најпродуктивнијим уређајима за добијање топлотне енергије", каже професорка Карић.

Из Министарства рударства и енергетике за ББЦ на српском наводе да је, према подацима Управе царине, увоз топлотних пумпи од 2018. у сталном порасту и да на годишњем нивоу износи 20 одсто.

„Очекује се да ће се наставити тај тренд пораста потражње за топлотним пумпама, које се све више уграђују као примарни системи за грејање просторија у стамбеним и комерцијалним објектима", додају.

Према подацима из априла 2023, у Европи је уведено више од 19 милиона топлотних пумпи, а на 100.000 људи, највише их има у Норвешкој, Финској, Шведској, Естонији и Данској.

Шта су топлотне пумпе и како функционишу?

Топлотна пумпа користи топлотну енергију ваздуха, воде или земље из наше околине и преноси је у станове, куће и друге објекте које треба загрејати.

Комплетна инсталација састоји се од топлотног извора (подсистем за сакупљање енергије), пумпе (подсистем за подизање енергије) и понора (подсистем за дистрибуцију топлотне енергије), односно система централног грејања, попут подног или радијатора.

Постоји више врста топлотних пумпи: ваздух-ваздух, ваздух-вода, вода-вода и земља-вода.

И све функционишу на истом принципу.

„У Србији су тренутно највише у примени топлотне пумпе типа ваздух-ваздух, такозвани инвертер клима уређаји", наводи професорка Карић.

Ова пумпа функционише по сличном принципу као клима уређај, али у супротном смеру - спољашњи ваздух, где је нижа температура, преноси се кроз цеви са расхладним флуидом (фреоном - назив за више врста гасова) како би се извукла топлота, која потом доспева у собу или друге просторије које се греју.

Слично ради и топлотна пумпа ваздух-вода, само што се топлотна енергија преноси путем радијатора или подног грејања, а неретко се користи и за обезбеђивање топле воде у домаћинству.

Ефикасније, али скупље варијанте су топлотне пумпе вода-вода и земља-вода.

Оне захтевају више простора и припремних радова, на пример, копање бушотина и до 100 метара дубине, уградњу сонди и постављање хоризонталног система укопаног у земљу на великој површини.

Постоје и топлотне пумпе које користе геотермалну енергију, обновљиви извор енергије, акумулиран, пре свега у подземним водама.

Професорка Карић каже да се Србија према овом, недовољно искоришћеном ресурсу, сврстава међу богатије земље Европе.

Она очекује већу примену система грејања са геотермалним топлотним пумпама јер, између осталог, расте цена примарне енергије, пада цена опреме, а држава нуди подстицаје попут субвенција и повољних кредита за набавку опреме.

У Србији је до сада инсталирано хиљаду система са топлотним пумпама које користе подземне воде, од којих је око 400 на подручју Београда.

Топлотне пумпе као извор користе и отпадну топлоту из разних процеса, а могу да учествују и у даљинском грејању.

Инвестиција која се исплати

Раде Миленовић је на идеју о увођењу топлотне пумпе дошао пре пар година, када се његов пријатељ одважио на тај корак.

Пошто му је дојадило да поново организује набавку, куповину и допремање огрева, али и свакодневно ложење, решио је да уместо замене дотрајалог котла новим, у домаћинство уведе топлотну пумпу.

„Велике су то обавезе и није добро за здравље, та чађ и чишћење котла је не дај боже", објашњава овај 37-годишњак.

Целокупна инвестиција која обухвата сам уређај, радове и друге трошкове, коштала га је око 10.000 евра.

Међутим, Миленовић тврди да се овај потез и те како исплати.

То се, каже, види и по математици за претходне две грејне сезоне - где је струју плаћао двоструко, па чак и троструко мање, него што су га коштала чврста горива на која се раније грејао.

За дрва и угаљ, у сезонама пре пандемије корона вируса и скока цена, давао је око 1.000 евра, док је цена струје за период од октобра 2022. до маја 2023. била 367 евра.

У сезони када је увео топлотну пумпу, струју је платио нешто више - око 500 евра за неколико месеци и кућу од 180 квадрата, одржавајући сталну температуру од око 24 степена Целзијуса.

Да је наставио да се греје на чврста горива, каже да би га данас тоне угља и метри дрва коштале више од 1.500 евра, а пелет и до 3.000 за читаву грејну сезону.

Очекује да ће са најављеним поскупљењем трошкови струје бити 600-700 евра, што је и даље двапут мање.

„Кад се претвори разлика у цени струје и огрева на неколико година, направи се велика уштеда, а благодет је много већа - нема напора, припреме, рада", истиче Миленовић.

У домаћинство је увео тип топлотне пумпе ваздух-вода, што њему као асматичару додатно погодује јер се греје преко радијатора.

А предност је и што се њоме лако рукује - укључује се преко апликације, а може и директно.

Предности и мане

Професорка Карић сматра да топлотне пумпе постају све популарније како трошкови енергије и одржавања опреме расту.

Оне су и енергетски ефикасне и економичне - за утрошени један киловат час електричне енергије може добити три до пет киловат часа топлотне енергије.

„И посебно су ефикасне у нискотемпературним системима грејања - подно, зидно и плафонско", додаје Карић.

Међутим, топлотне пумпе имају и мане, попут високих почетних улагања и трошкова који су, ипак, на дуже стазе надокнадиви.

Из Министарства рударства и енергетике кажу да су топлотне пумпе „тренутно економски најисплативије".

„Период отплате инвестиције и количина уштеде зависе од претходног начина грејања, односно од тога са којим видом грејања их поредимо.

„Цене енергената су подложне променама у складу са условима на тржишту, стога је за процену исплативости потребна дубља анализа", истичу.

Ипак нема дилеме, додају из ресорног министарства, да се инвестирање у топлотне пумпе дугорочно исплати и да доноси значајне уштеде.

Уградња и погрешне процене

Поступак увођења топлотне пумпе је релативно лак, каже Синиша Павловић који се бави уградњом ових уређаја.

„Мали проблем је наћи адекватно место за спољну јединицу у стамбеним зградама па су то најчешће терасе.

„За унутрашње јединице се нађе адекватно место како би се повезале за, на пример, постојећу водену инсталацију за радијаторе, а после бакарне цеви за фреон са изолацијом, до спољне јединице", говори овај мајстор из Чачка за ББЦ на српском.

Каже да је из године у годину све веће интересовање људи за топлотним пумпама.

Међутим, доста је и недоумица код потенцијалних купаца, а понегде и погрешних, самосталних процена, посебно код избора уређаја, где се „разлика може одразити у потрошњи струје".

„Један корисник је имао електро-котао од 28 киловата и кућу од 170 метара квадратних, а чуо је да код топлотне пумпе од једног киловата уложене електричне енергије добијеш четири киловата топлотне.

„И онда је дошао до закључка да му је довољна топлотна пумпа снаге седам киловата, а реално је горња граница од 12 киловата", препричава Павловић.

Цене уређаја варирају, од неколико стотина хиљада, до више од милион динара.

Услуга монтаже и сви други трошкови који прате инсталацију уређаја су око 150.000 динара, процењује Павловић.

„Тренутно јефтинији вид грејање није измишљен, а да троши електричну енергију, и из године у годину ти односи уложене и добијене енергије се повећавају", закључује.

У Европи се трошкови куповине и инсталације ових уређаја крећу од 10.000 до 30.000 евра, док нови гасни котао кошта око 7.000 евра.

Србија и Европа

Многа домаћинства у Србији се данас углавном греју на чврста горива.

Раде Миленовић каже да познаје свега још неколико људи у његовом родном граду који су увели топлотне пумпе.

„Мали је то број људи, а добро је за животну средину, посебно код нас у Зајечару где када зими заложи цела улица - нема живота", оцењује он.

Зајечар није међу 10 градова који ће, према најавама од септембра, бити део пројекта Министарства рударства и енергетике око увођења обновљивих извора енергије у сектор даљинског грејања.

Пројекат унапређења система даљинског грејања у Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Панчеву, Параћину, Бечеју, Богатићу и Вршцу подразумева и финансирање зелене технологије, међу којима су топлотне пумпе.

„Циљ нам је да уведемо топлотне пумпе у топлане и искористимо потенцијале солар-термалне и геотермалне технологије" рекла је раније ресорна министарка Дубравка Ђедовић.

За разлику од Србије где је овај систем грејања визија за будућност, у Европи, посебно на хладном северу, у Скандинавији, топлотне пумпе су и те како садашњост и њихова продаја увелико расте.

Чак 60 одсто зграда у Норвешкој има уграђене топлотне пумпе, а следе Шведска са 43 и Финска са 41 одсто, показују подаци Међународне агенције за енергију.

„Скандинавија је много напреднија јер имају више стандарде изолације и рано су прешли са директног електричног грејања на топлотне пумпе", рекао је Томас Новак, генерални секретар Европске асоцијације топлотних пумпи.

Норвешка има 29.745 топлотних пумпи на 100.000 људи, што је, између осталог, постигла и државним субвенцијама.

Ова земља на крајњем северу Европе, где живи око 5,5 милиона људи, готово у потпуности производи електричну енергију из обновљивих извора, првенствено хидроелектрана, па је око 1,61 милиона топлотних пумпи у Норвешкој потпуно зелено.

Шведска има инсталираних више од два милиона топлотних пумпи, док је у Финској само у 2022. уведено скоро 200.000 ових уређаја.

У европском врху су и Француска и Италија са више од три милиона ових уређаја.

Многе државе субвенционишу увођење топлотних пумпи, попут Немачке, која од јануара 2023. нуди 40 одсто рефундирања трошкова за куповину и инсталирање ових уређаја.

Подстицаје нуди и Велика Британија, па је тако донедавни износ од 5.000 фунти (скоро 5.800 евра), повећан на 7.500 фунти за уградњу топлотних пумпи у домаћинства у Енглеској и Велсу.

Исти износ нуди и шкотска влада.

Влада Велике Британије је поставила циљ од 600.000 инсталација топлотних пумпи годишње до 2028. и обећала да ће продаја гасних котлова бити забрањена од 2035.

Међутим, на острву је прошле године уграђено тек 60.000 топлотних пумпи, а један од узрока спорог напредовања је што у земљи има само 4.000 обучених инсталатера.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]