Партизан и Евролига: Кад три поена вреде много више, легендарни кошеви црно-белих

Шут за три поена за победу, онај у који стане цела сезона, мења каријере и рађа велике играче - то су тренуци које љубитељи кошарке највише воле и чине овај спорт изузетним.

Управо такав шут обележио је дуел Партизана и мадридског Реала у првој утакмици плеј-офа Евролиге, најбољег клупског континенталног такмичења.

Кевин Пантер, капитен црно-белих, погодио је „тројку" за победу и вођство Партизана од 1:0 у серији која се игра на три победе.

„Тражио сам да он одлучује, није први пут, надам се да није ни последњи.

„Захваљујући томе што ради на том шуту бесконачно и то му је прешло у аутоматизам. Кључ је у посвећености", објаснио је Жељко Обрадовић, тренер Партизана.

Пантерова тројка је обележила меч у Мадриду, али су црно-бели кроз историју имали и много важније „тројке" које се памте и данас.

Ђорђевић за титулу првака Европе

Тог 16. априла 1992. године у истанбулској хали Абди Ипекчи било је прилично напето.

„Још 25, 24 секунде", одбројавао је Драган Никитовић, коментатор Радио-телевизије Београд, до краја меча.

Семафор показује 68:68, а лопта је у рукама играча Хувентуда.

На десетак секунди до краја играч у зеленом дресу, са бројем шест на леђима, залеће се ка кошу и некако у гужви успева да шутне.

После неколико контаката са обручом, лопта се ушуњала у кош - шпански тим има победу у рукама.

„Још само осам секунди", каже Никитовић, у тренутку када лопта стиже у руке Ђорђевића, који се стуштио ка противничком кошу.

„Два поена предности за Шпанце... Ђорђевић", најавио га је чувени коментатор, а чувени Сале у том тренутку већ лебди изнад линије за три поена.

У ваздуху се окреће ка кошу, намешта нишанске справе и - кош.

„Три поена, три поена, време је истакло, време је истакло... опростите ми што сам заћутао за тренутак", виче Никитовић, урезујући те речи у памћења навијача црно-белих.

Тренутак лебдења Салета Ђорђевића у ваздуху, док се окреће ка кошу и спрема се да шутне, записан је у историји, али није Ђорђевић ту био једини, иако је постигао 23 поена.

„Мој циљ је био да дођем до праве позиције. Моја опсесија је била до дођем до места са ког рука аутоматски реагује.

„Нисам морао да гледам на кош, знао сам све гледајући линије на терену", рекао је Ђорђевић пре три године о тој тројци.

Кецман преко целог терена против Цибоне

У финалу регионалне Јадранске лиге у априлу, гледаоци у Арени у Загребу присуствовали су драми која је доспела на насловне стране чак и највећих светских спортских медија.

Када је Бојан Богдановић погодио „тројку" за вођство Цибоне од 74:72 на 0,6 секунди до краја продужетка, деловало је да су Загрепчани са обе руке чврсто пригрлили трофеј.

Александра Рашића који је изводио лопту испод Партизановог коша, међутим, видео је шансу.

„Размишљао сам се да ли да је дам (Душану) Кецману, који је ближе нашем кошу, или (Лоренсу) Робертсу негде на пола терена", присетио се Рашић за ББЦ на српском.

„Искрено, Робертс ми је био логичније решење, јер је ближи кошу, али је Кецман толико желео лопту… Дај ми, дај ми, дај да је само опалим. И ја му дам", додаје.

Десно од њих, код Партизанове клупе, помоћни тренер црно-белих Владе Јовановић уопште не гледа шта њих двојица раде.

„После те Богдановићеве тројке био сам у потпуном нокдауну", причао је 2020. Јовановић за ББЦ.

„Окренуо сам се на другу страну, пажњу су ми одвукли играчи и тренери Цибоне који су се радовали, тако да нисам видео да је лопта поново у терену…

„Нисам имао снаге ни да протестујем због њиховог улетања у терен. Једноставно, мислио сам да шансе нема. Сви смо били нокаутирани… Сви осим Рашића и Кецмана".

Остатак те сцене знате - Кецман шутира, лопта после добрих 15 минута лета удара у таблу и пролази кроз обруч.

А онда су и кошаркаши Партизана улетели у терен.

Дробњак из „аута"

У лето 2007. у финалу плеј-офа Суперлига Србије састали су се Партизан и Црвена звезда.

Био је то веома занимљив и напет меч, пун преокрета и неизвесности, а славили су црно-бели 91:89.

У јеку јунске врућине и загушљивости хале Пионир, у којој је тада није радио расхладни систем, Звезда је у последњих 15 секунди ушла са предношћу 89:88.

Последњи ударац задао је Партизан, који је „тројком" Предраг Дробњак из ћошка, у последњој секунди донео тријумф екипи Душка Вујошевића.

После утакмице из табора Црвене звезде тврдили су да је Дробњак тројку постигао уласком у терен из аута, односно да је у тренутку пријема лопте газио линију.

„Та тројка није била пресудна, а нисам је ни шутнуо из аута. Питање је да ли сам са обе ноге био на паркету пре него што је лопта дошла до мене", објаснио је Дробњак за Спорт клуб.

„Покушавао сам људима да објасним у чему је разлика. У кошарци кад улазиш из аута мораш са обе ноге да будеш на терену, то су делићи секунде који не могу ни да се виде".

Величковићево испуњено обећање да „следећи пут неће промашити"

Атински Панатинаикос предвођен Жељком Обрадовићем стигао је у новембру 2007. године у Халу „Пионир" на мегдан Партизану као шампион Европе, а из њега је изашао са тесном победом над црно-белима (94:90).

Београђани су у том трећем колу Евролиге имали шансу да направе изненађење, али је Новица Величковић, тада 21-годишњи крилни центар Партизана и један од најталентованијих кошаркаша Европе, промашио шут за три поена у самом финишу.

„Имао сам тај шут, следећи пут нећу промашити", рекао је после меча разочарани Величковић.

Навијачи Партизана на испуњење овог обећања нису морали дуго да чекају.

Већ у марту наредне године, два тима су се састала у марту у последњем колу Топ 16 фазе такмичења.

Атињани су поново стигли у Београд, а улог је био велики - победник је ишао у четвртфинале, а губитника је чекала елиминација.

На нешто више од два минута пре краја утакмице црно-бели су имали три поена предности, лопта је стигла у руке Новице Величковића, а после неколико дриблинга подигао се на шут за три поена преко Мајка Батиста, једног од најбољих играча Панатинаикоса.

Лопта је обишла два круга око обруча, многи од 7.000 навијача су се на моменат „заледили", али је исход био другачији него четири месеца раније и славље у хали Пионир могло је да почне.

„Онај мој промашај био је велико искуство. Ово је велика победа за српску кошарку", изјавио је после меча Величковић.

Један од милион Пантерових шутева

Чекао је Партизан 13 година, од 2010, на пласман у плеј-оф Евролиге, где игра осам најбољих тимова из регуларног дела

Под вођством Жељка Обрадовића, повратника на клупу црно-белих, Партизан је заузео шесто место и заказао четвртфиналне окршаје са Реалом из Мадрида, најтрофејнијим европским клубом.

А тамо - опет једна „тројка" за памћење.

Реал је због традиције и положаја у врху табеле био фаворит у првој утакмици, али Партизан је одиграо храбро и био у игри до краја.

На 21 секунду пре краја утакмице, Реал је водио 87:86, а у последњем нападу Партизана лопта је била у рукама Кевина Пантера, капитена црно-белих.

Његов шут за три поена „поцепао" је мрежицу, оставио у шоку пуне трибине навијача Реала и домаћину 0,4 секунде да проба да направи чудо.

Али чудо се није десило и Партизан је уписао важну победу, а љубитељима кошарке подарио нову причу за памћење.

„Милион шутева! Не знам ни сам колико сам пута испалио лопту. Покушавам разне варијације тих шутева, из дриблинга, из наскока...

„То су понављања која трају годинама, годинама. Дефинитивно је то велики број понављања, и данас радим исто како бих задржао оштрину", рекао је Пантер после утакмице у Мадриду.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]