Русија, Америка и љубав: Како је Београд одиграо судбоносну улогу у животу Американке и Руса

Главни град Србије, једне од ретких држава у коју и руски и амерички држављани могу да путују без визе, одиграо је важну улогу у несвакидашњој љубавној причи Руса и Американке.

Тридесеттрогодишњи Игор Љехтин из Москве и његова тридесетчетворогодишња супруга Тејлор Љехтин из Сан Антонија у Тексасу упознали су се на интернету у јеку пандемије ковида.

Јула 2021. године венчали су се у Београду, а нешто мање од годину дана касније, овај град постао је од ретких тачака планете где могу да се састану без перипетија.

„Девојачко презиме ми је Страпковић, а далеки преци са очеве стране су пореклом из Србије, али никада нисам могла да замислим да ће Београд имати тако важно место у мом животу", каже Тејлор за ББЦ на српском.

Почетак руске инвазије на Украјину у фебруару довео је до раста тензија између Вашингтона и Москве, чији односи нису били гори још од Хладног рата.

У априлу, америчка амбасада у Русији обуставила је издавање виза руским држављанима, а политичка неизвесност и страх од мобилизације натерали су Игора да се придружи таласу емиграције у којем се више од 100.000 Руса преселило у Србију.

Тако је балканска земља постала место редовних састанака за брачни пар, који се недавно уселио под исти кров у Америци, по завршетку дуготрајне процедуре спајања породице.

На пола пута између Москве и Тексаса

На пролеће 2021. године, Игор и Тејлор планирали су венчање са раздаљине од 10.000 километара, а делило их је и девет сати временске разлике.

Визни режим није био једина ствар о којој су морали да мисле, јер су у то време границе многих држава биле затворене како би се спречило ширење ковида.

„Буквално смо отворили карту света и почели да трагамо за земљом где бисмо могли да се венчамо", каже Игор.

Испоставило се да је Србија „идеално решење" - ниједно од њих двоје није морало да вади визу, а границе су биле отворене.

Тејлор се посебно обрадовала идеји да се уда у српској престоници.

„Породица мог оца је у Америку дошла тако давно, да се у нашој кући више не зна ни како су се звали преци са Балкана", прича.

Додаје да је „одувек маштала да посети Београд".

„Али ни у најлуђим сновима ми не би пало на памет да ћу се тамо венчати", каже Тејлор.

Средином јула прошле године, два авиона са супротних крајева света слетела су у главни град Србије, у размаку од двадесетак минута.

Са медицинским маскама на лицима, Тејлор и Игор чекали су пртљаг, када га је угледала.

„Стајао је окренут леђима.

„Пришла сам на прстима и додирнула га по леђима, а он се окренуо, повукао маске надоле и пољубио ме", присећа се.

Био је то њихов први сусрет уживо - везу су до тада градили уз помоћ интернета.

Не губећи време, кренули су у потрагу за матичарем, али се слажу да нису најбоље испланирали баш сваки корак.

„Понели смо документа, али нисмо рачунали на то да на многим шалтерима у Србији службеници не говоре енглески", каже Игор.

Испоставило се и да је владало повећано интересовање - многи парови, који су венчање одложили годину дана раније, покушавали су да добију термин.

У 2021. години, у Србији је склопљено око 32.800 бракова - скоро 40 одсто више него у 2020. години, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Закључено је више од 1.500 бракова где су оба супружника били странци, наводе из РЗС у писаном одговору за ББЦ на српском.

Оженило се 15 младожења из Русије, а удало 30 невести из Америке, али је бракова између држављана ове две земље је било мало - „само на нивоу појединачних случајева".

Како додају, у званичну статистику не улазе бракови склопљени између људи који у Србији не живе, али ни ако у земљи бораве краће од годину дана.

Уз мало руског, мало среће и помоћ добрих људи, Игор и Тејлор успели су да закажу венчање у Општини Звездара, и то само два дана пред церемонију, која се одржала 16. јула прошле године.

Два сведока пронашли су уз помоћ познаника и објава на друштвеним мрежама.

„Заиста смо имали много среће", сматра Тејлор.

Судбоносни онлајн сусрет

Игор и Тејлор пронашли су се на сајту за упознавање септембра 2020. године.

Почињао је други талас пандемије ковида, а многе земље су уводиле нову рунду ограничења, као што су карантин и отказивање догађаја.

Власти су позивале, а понегде и издавале наредбе грађанима, да остану код куће.

Обоје кажу да су у том периоду мало излазили и ретко виђали пријатеље.

Тејлор се добро сећа тренутка када је први пут угледала Игоров профил.

„Можда ће звучати шашаво, али још као девојчица сам маштала да ћу се удати за човека тамне коврџаве косе и смеђих очију.

„Када сам видела његову фотографију, истог секунда сам помислила да би било дивно када бих се и ја њему допала".

Послала је поруку, за коју Игор каже да му је „променила живот".

Познанство га је тргло из рутине.

„Дуго нисам био у вези и навикао сам се на самоћу - после посла сам гледао телевизор и ишао на спавање.

„А када сам упознао Тејлор, осетио сам да сам коначно пронашао жену која ме разуме", прича Рус за ББЦ на српском.

Месеци су пролазили, а пар се све више зближавао.

Тејлор каже да је била дирнута „напором који је Игор улагао да буде присутан" у њеном животу, упркос физичкој дистанци.

„Увек је знао колико је сати у Тексасу, био је ту да ме ујутро пробуди, а увече да пожели лаку ноћ", додаје.

Планирали су сусрет, али их чињеница да се претходно нису срели није спречила да испланирају и венчање.

„Састанак уживо је био само још један, неопходан корак, али већ смо знали да желимо да проведемо живот заједно", каже Игор.

Због тога, додаје Тејлор, просидбе није ни било.

„Само ме је питао коју величину прстена носим", с осмехом се присећа фебруарског дана 2021. године.

Превазилажење страха

Игор и Тејлор кажу да ниједно од њих није олако схватило упознавање на интернету.

Обоје су раније чули за преваре и лоша искуства других људи.

Опрез су им саветовали и чланови породице и пријатељи.

„Моја мајка је у почетку била веома скептична", каже Тејлор.

„Када сам јој испричала за Игора, рекла је да се или ради о преваранту, или да само хоће да ме искористи да се пресели у Америку", додаје.

Ни Игор није био равнодушан, па је замолио старију сестру, која већ шест година живи у Тексасу, да се сретне са Тејлор.

„Тако смо пробили лед, а њих две су одмах кликнуле", додаје.

Како је време одмицало, несигурности и страхови су полако нестајали.

Овај пар није усамљен пример упознавања у виртуелном свету - захваљујући сајтовима и апликацијама за упознавање, многи су се заљубили, па и венчали.

Међутим, и примери лоших искустава су бројни - од финансијских превара до сексуалног злостављања, а ББЦ је већ писао о мерама предострожности приликом упознавања на интернету.

Тејлор сматра да нема универзалног рецепта.

„Наравно да смо преузели велики ризик када смо одлучили да се сретнемо у Србији, и то да би се венчали, али обоје смо осећали да је то једино исправно", каже Тејлор.

Љубав и стрпљење

Пре доласка у Београд, Тејлор никада пре није путовала источно од Лондона, а Игор није напуштао Русију.

Ни путовања га нису нарочито занимала, па у тренутку када су се упознали, није имао важећи пасош.

„А о животу у другим земљама тек нисам помишљао", каже Рус, који од пролећа живи у Србији, где чека визу за Америку.

Игор је још живео у Русији када се пријавио за спајање породице - процедуру визирања, која може да траје од неколико месеци до више од годину дана.

Међутим, почетак руске инвазије на Украјину пореметио је план да процедуру оконча у Москви.

„У почетку нисмо били сигурни како ће се то одразити на визирање", каже Тејлор.

Међутим, већ у априлу је постало јасно да америчка амбасада у Москви до даљњег неће издавати визе.

Игор се преселио у Србију, где је до недавно живео, а пар је у Београду успео да настави већ започету процедуру спајања породице.

Почетак рата у Украјини није унео само неизвесност, већ и осећај нелагоде.

„Приметила сам да сам раније свима говорила да ми је муж Рус, а када је почео рат, почела сам да прећуткујем - нисам желела да одговарам на додатна питања", каже Тејлор и додаје да се од тада поново „опустила".

Седам од десет Американаца види Русију као непријатеља, показала је анкета Пју истраживачког центра из априла 2022. године.

Од 336 милиона Американаца, нешто мање од 3 милиона је руског порекла, а око 6 милиона људи у Америци и Канади говори руски језик, податак је маркетиншке агенције Амередиа (Ameredia).

Како се наводи, Руси су друга највећа друга емиграната у Америци, одмах после Мексиканаца.

Игор каже да је у Београду наишао на срдачну добродошлицу и да ће му то недостајати.

У Србији 82 одсто грађана сматра да је Русија пријатељ Србије, а а 84 одсто је против увођења санкција Москви.

Али, није „претерано забринут" у вези с тим како ће га у Америци прихватити.

„Ових дана вероватно није лако бити Рус на Западу, али људи који су ми важни ме већ прихватају, а верујем да ће и сви остали кад ме боље упознају.

„Више ме брине како ће изгледати сусрети са Украјинцима - они имају свако право да буду бесни, а ја могу само да повијем главу и да их саслушам", додаје.

Игор је визу добио пре неколико недеља, а пар се под исти кров коначно уселио половином децембра.

„Одржали су нас љубав и стрпљење, надаље може да буде само боље", сматра Игор.

Погледајте видео: На ком меридијану живи љубав

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]