Владимир Орлић и Скупштина Србије: Ко је нови председник парламента

Аутор фотографије, Pierre Crom
- Аутор, Марија Јанковић и Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинари
Од „изузетног борца за глас народа" до „политички изузетно некултурног човека".
Овако би Владимира Орлића, новог председника Скупштине Србије, описале колеге политичари - у зависности да ли са њим сарађују или су му супарници.
Орлић, доктор телекомуникација и научник, изабран је за председника парламента већином гласова на седници 2. августа 2022, на предлог Српске напредне странке (СНС), чији је члан.
Од 230 присутних, јавним гласањем је 154 посланика подржало кандидатуру Орлића, а против је било 76. Уздржаних није било.
Посао председника скупштине је да води седнице парламента, представља ову институцију и расписује председничке и локалне изборе.
Никола Селаковић, функционер СНС, објаснио је ову одлуку напредњака тежњом да се „подмлади" руководство парламента, јер Орлић долази на место председника Скупштине годину дана пре него што ће прославити 40. рођендан.
„Орлић је, ко га мало боље познаје, пре свега добар човек", каже Маријан Ристичевић, посланик са листе напредњака, за ББЦ на српском.
„Његово високо образовање, постојаност, равнотежа - у овом послу морате да имате једну психичку равнотежу."
Орлићевој „професионалној биографији се нема шта замерити", каже Зоран Лутовац, председник опозиционе Демократске странке и посланик у Скупштини Србије.
„Али ту бих подвукао црту", каже Лутовац за ББЦ.
„У политици, он је представник изузетне политичке некултуре која је потпуно уназадила Србију."
Иако би скупштина требало да буде место где се демократски расправља и о сукобљеним ставовима, о Орлићу „политички супарници често немају добро мишљење због реторике коју је бирао у дуелима и скупштинским обраћањима", каже Бојан Клачар, директор Цесида.
„Орлић је оштар полемичар, али некада и претерано оштар", каже Клачар за ББЦ.
„Када процени да у некој дебати разговор иде у смеру који је опасан за његову странку, он ће одмах покушати да га прекине и да допринесе подизању напетости."
Образлажући предлог да Орлић буде председник скупштине, Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС, рекао је да желе на том месту човека „који ће се водити само интересима Србије, са којим ће скупштина бити партнер будуће владе, али и због Орлићеве толерантности".
Научник у ципелама политичара
Када се Владимир Орлић 2008. прикључио Српској напредној странци, имао је 25 година и започео је научну каријеру.
Његов страначки колега Никола Селаковић посебно истиче пословна и научна достигнућа новог председника Скупштине.
„То је човек који је, у међувремену, завршио и Математичку гимназију и Електротехнички факултет Универзитета у Београду на коме је докторирао", рекао је Селаковић.
Орлић је рођен у Београду, а основну школу похађао је у Обреновцу.
Математичку гимназију завршио је у Београду, а дипломирао на ЕТФ-у, где је, како истиче у биографији, и докторирао на Одсеку за телекомуникације и информационе технологије.
Био је инжењер за истраживања и развој у различитим научним институтима, а радио је и у неколико приватних компанија.
„Одговоран, млад, вредан породичан човек", описује Орлића Милош Вучевић, члан СНС и градоначелник Новог Сада.
„Заиста сам поносан и на његову биографију и његов политички рад", каже Вучевић за ББЦ.
Лутовац пак каже да би гласао за Орлића да се бира у звање научног сарадника, јер мисли да је способан да обавља тај посао.
„Али за председника парламента, то је ипак нешто сасвим другачије", додаје он.
„Једноставно, није дорастао том задатку."
'Нисте ни зинули' и 'нисам Вас питала': Однос према другима
Брзо по учлањењу у странку, Орлић је постао запажен члан.
Од 2009. до 2015. био је активан у општинском одбору СНС на Чукарици, једној од београдских општина.
Затим је био и кандидат за одборника у Скупштини града Београда на листи Српске напредне странке 2012. и одборник у парламенту главног града у сазивима изабраним 2014. и 2018.
Иако је по струци инжењер, у странци се махом бавио пословима односа са медијима, а из одборничке клупе прешао је у посланичку.
Гледаоци телевизијских политичких дуела или преноса скупштинских седница препознају га по оштром односу према неистомишљеницима.
Неколико речи успевали су други саговорници да изговоре у емисији Упитник на Радио-телевизији Србије док их не би прекинуо Владимир Орлић, уколико се не би слагао са оним што имају да кажу.
У једном тренутку, политичка супарница замолила га је да је не прекида, а он јој је одговорио:
„Нисте ни зинули, а ја сам хтео још нешто да кажем."
На то му је водитељка Јавног сервиса неколико пута одговорила да није питала њега, већ другог саговорника у студију, али се Орлић није обазирао.
„Орлић је млада нада СНС, који је увек спреман да одради посао који му странка зада", коментарише Клачар овакво понашање политичара.
„Он је жустар заговорник позиције странке, који често у дебату уноси неконструктивне односе, уколико процени да је то у интересу партије."
Тако ће се, објашњава Клачар, „без много устезања непрестано убацивати док други говоре", ако они причају о нечему што је негативно за напредњаке, чак и ако то што он говори нема везе са говором супарника.
„Његов посао је једноставно да уради све што може да прекине говор који му не иде на руку", додаје Клачар.
Политичке противнике у Народној скупштини као посланик Орлић је називао - хордама, дивљацима, лоповима, издајницима, тајкунима, забележио је Истиномер.
'Борац за идеју' или 'човек који убија дијалог'
Орлићево понашање напредњак Никола Селаковић назива „борбом за идеју коју је на српској политичкој сцени промовисала и СНС и председник Вучић".
„Човек аргументовано, поткрепљено и снажно политички наступа", рекао је Селаковић.
То што Орлић оштро брани СНС у сваком тренутку за Марјана Ристићевића је добра ствар и чини га „добрим кандидатом".
„Наравно да мора да има и ту страначку обојеност", каже Ристичевић.
„И то ће вероватно показивати. Али мислим да је он најбоље решење у свим сазивима у којима сам учествовао."
Марјан Ристичевић је посланик у Скупштини Србије од 2014, а председник је Народне сељачке странке, која је на изборима 2022. изашла са напредњацима.
Ристичевић је са СНС у истом посланичком клубу у Скупштини.
Орлићево прекидање саговорника за Лутовца је „контраиндикација за могућност вођења парламента".
„Он једноставно није дорастао том задатку, да демократски и нормално разговара са истомишљеницима и неистомишљеницима", каже Лутовац.
„Његов говор у јавном обраћању је нешто што вређа институцију скупштине."
Посланик Радомир Лазовић из Не давимо Београд Орлића описује као „човека који убија дијалог".
„Он је политичар који је увек на партијском задатку", каже Лазовић за ББЦ.
„Тај задатак је да се не чује критика власти и да се сакрије одговорност за све погрешно што раде."

Србија и модерни парламент:

Ко је Владимир Орлић
- Рођен 1983. године у Београду.
- Докторирао је на Електротехничком факултету у Београду.
- Радио је као инжењер истраживач у неколико фирми и развојних центара.
- Српској напредној странци се прикључио 2008.
- Био је одборник у Скупштини града Београда у сазивима од 2014. и 2018, а изабран је за народног посланика на изборима 2014, 2016, 2020. и 2022.
- Члан је Удружења писаца Поета на Чукарици, навео је он у биографији која је достављена Истиномеру.
- У новембру 2021. на Скупштини СНС изабран је за потпредседника странке.

Први међу једнакима - колико је битан председник Скупштине
Пре него што је преузео парламент, Владимир Орлић је, током каријере, био и заменик шефа посланичке групе СНС у Скупштини Србије, а од 2020. до 2022. је био потпредседник парламента.
У Орлићевим политичким ципелама била је Славица Ђукић Дејановић, чланица Социјалистичке партије Србије, странке која је последњих десет година била у коалицији са СНС.
Она је обављала посао председнице Скупштине Србије и каже да су „комуникационе вештине" првог човека парламента јако битне за овај посао.
„Орлић је досадашњим радом показао одговорност у посланичком послу", каже она за ББЦ.
„Испекао је занат посланика и такви људи могу да воде скупштину."
Председник парламента једна је од најважнијих политичких фигура у држави.
У ванредним околностима преузима и председничку улогу - када је председник спречен да је обавља, или није изабран.
„Зато сам ја често говорила да је вођа скупштине понекад и други човек земље", каже Ђукић Дејановић.
„За овај посао је веома битна способност брзог размишљања и добро познавање процедура доношења закона, а потребно је стално надзирати рад Владе Србије", додаје она.

Председници Скупштине Србије од 2001. године
- Драган Маршићанин (Демократска странка Србије)
- Наташа Мићић (Грађански савез Србије)
- Предраг Марковић (Г17 плус)
- Томислав Николић (Српска радикална странка)
- Оливер Дулић (Демократска странка)
- Славица Ђукић Дејановић (СПС)
- Небојша Стефановић (СНС)
- Маја Гојковић (СНС)
- Ивица Дачић (СПС)

Аутор фотографије, FoNet

Политички стил или карактер
Некадашња председница Скупштине Србије каже да је за првог међу једнакима у парламенту битно да „зна да се опходи према посланицима који имају различита мишљења".
„Орлићев посао ће посебно бити важан у новом сазиву јер се опозиција, после бојкота 2020, вратила у посланичке клупе", каже Ђукић Дејановић.
„Мислим да ће парламент са опозицијом добити осетно већи значај."
Лутовац каже да „не зна да ли ће Орлић променити реторику, али да његова нова позиција захтева потпуни обрт политичког стила и наратива".
„Стартна позиција му је свакако врло ниска, може само пријатно да нас изненади", каже Лутовац.
„Јер ниске ударце већ очекујемо."
Радомир Лазовић „не очекује да се Орлић промени са новим задатком", али додаје да би „волео да се вара у процени".
Иако је до сада имао другачији приступ, Клачар мисли да нападање противника и неспремност за дијалог „нису саставни део Орлићевог карактера или личности, већ стратешка процена његовог јавног наступа коју је доносила странка".
„Он увек води рачуна о интересу странке", додаје аналитичар.
„Ако процена странке буде да треба да буде више конструктиван, он ће то сигурно урадити."

Како је прошла изборна ноћ у Србији:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












