Екологија, реке у Србији и мале хидроелектране: Шта доносе измене Закона о заштити природе и где је забрањена градња МХЕ

Плач Десимира Стојанова на конференцији за новинаре у Београду због Ракитске реке у општини Бабушница, али и отпор мештана засеока Топли До на Старој планини постали су симбол борбе еколошких активиста и стручњака у Србији против малих хидроелектрана (МХЕ).

Сви они тврде да та постројења уништавају реке и животни свет у њима.

После много протеста, па и прокламованог еколошког устанка у Србији појединих организација, републичка скупштина је усвојила измене Закона о заштити природе, у ком пише да је забрањена градња МХЕ у заштићеним подручјима.

Стручњаци и еколошки активисти тврде да се још не може знати како ће измене закона изгледати у пракси, а из Министарства за заштиту животне средине кажу да се „забране не односе на већ изграђене хидроелектране".

„Новим прописом ће се на бољи начин сачувати природна добра за будуће генерације", наводе из ресорног министарства у писаној изјави за ББЦ на српском.

Шта су донеле измене Закона о заштити природе

Према новом пропису, држава ће ефикасније реаговати како би се природа заштитила, тврде из Министарства за заштиту животне средине.

Додаје се да је разлог измене Закона забранa изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима.

Тиме се, наводе, обезбеђује дугорочно очување природних вредности због којих је одређено подручје и проглашено заштићеним.

Овим прописом се дефинише и „начело предострожности у случајевима када постоји претња настанка значајне или неповратне штете за заштићено природно добро".

Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине, током седнице Скупштине Србије одржане у јулу, изјавила је да се изменама закона остварује низ позитивних ефеката.

„Начело предострожности омогућава да се одмах реагује у случајевима када постоји непосредна опасност за природу, чак иако у том тренутку нема довољно научних података", рекла је Вујовић 14. јула.

Овим изменама, које су и део усклађивања прописа са законским регулативама Европске уније, биће омогућено и формирање Савета корисника заштићеног подручја, додала је министарка.

У раду Савета ће, како је најављено, учествовати локално становништво и остали корисници заштићеног подручја, међу којима и организације цивилног друштва.

Шта су проблеми?

Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду, каже да још не можемо да знамо како ће измене закона изгледати у пракси.

„Завршне одредбе кажу да постојеће хидроелектране настављају рад у складу са законом до истека важећих дозвола, односно уговора", додаје он у изјави за ББЦ на српском.

Његове наводе потврђују и из надлежног министарства, истичући да ће бити забрањена градња у заштићеним подручјима.

Додају да се сви захтеви који су до сада поднети за изградњу у заштићеним подручјима обустављају по службеној дужности.

Ипак, привремени повлашћени произвођач који је стекао тај статус за изградњу хидроелектране у заштићеном подручју може да добије статус повлашћеног, ако се утврди да нема значајно негативног утицаја на природу.

О томе одлучује и инспектор за заштиту животне средине.

Такође, дозвољена је и реконструкција постојећих хидроелектрана.

Из Министарства кажу и да, уколико се ради о хидроелектранама од националног значаја, могућа је њихова изградња у заштићеним подручјима.

Погледајте видео: Мештани Топлог Дола о МХЕ

„Ништа се није променило"

Речи декана Шумарског факултета подржава и Александар Јовановић Ћута, један од бораца за заштиту воде и члан Удружења „Одбранимо реке Старе планине".

Каже да изградња мини хидроелектрана није забрањена у другој и трећој зони заштите природе.

„Тамо је могуће градити, уколико држава те пројекте препозна као јавни интерес", каже Јовановић за ББЦ на српском.

Овај еколошки активиста се пита шта ће бити са рекама које протичу кроз пределе који нису под заштитом.

„Тај ко је писао закон, њему није стало до јавног, већ до приватног интереса. Измене закона о заштити природе нису у интересу природе", каже он.

Наводи да се изменама закона „ништа није променило".

Погледајте видео: Жене на стражи у селу Топли До

Према његовој евиденцији, од 2007. године на рекама у Србији је изграђено 110 малих хидроелектрана.

До краја 2017. у Србији је изграђено 90 МХЕ, а у свету их има око 24.000, подаци су Националног удружења малих хидроелектрана.

У овом тренутку се граде бесправно две, једна код Босилеграда, а друга код Трговишта, тврди он.

Активисти у Босилеграду тврде да грађевинска дозвола за изградњу МХЕ у кориту Мусуљске реке више не важи, писале су Јужне вести, док је у Трговишту недостајала табла са подацима.

Из Министарства за заштиту животне средине кажу за ББЦ да информације о броју мини хидроелектрана на рекама у Србији нису у њиховој надлежности.

Колико је до сада изграђено мини-хидроелектрана?

Око 110 МХЕ изграђено је до сада у Србији.

Катастром са краја 80-тих година прошлог века у Србији је предвиђено 856 потенцијалних локација за изградњу МХЕ укупне снаге 450 МW, рекао је раније декан Шумарског факултета Ратко Ристић.

Према његовим речима, на свега неколико десетина локација постоје услови за изградњу деривационих МХЕ, под условом да се са тим сложи и локално становништво, док би их на осталим локацијама требало забранити.

На еколошком протесту у јануару 2019. године у Београду речено је да је у Србији планирано да буде више од 800 МХЕ за које су из разних покрета и удружења за заштиту природе рекли да су „убице природног света".

Декан Шумарског факултета рекао је тада да је обишао 46 од 90 до тада изграђених МХЕ и да његов утисак је да је то што је учињено природи - страшно.

Проценат електричне енергије која се добија кроз оваква постројења је мизеран - два, три одсто укупно произведене електричне енергије Србије, указао је Ристић.

„Мале хидроелектране не загађују околину, оне је потпуно уништавају", каже он.

Истиче да би њихова изградња довела до уништења како речног корита, тако и живог света, ремећења режима подземних вода и слабљење издашности извора.

Др Предраг Симоновић са Биолошког факултета у Београду упозорио је раније да би речни свет потенцијалном изградњом мини-хидроелектрана могао да буде озбиљно угрожен.

„Пастрмски фонд Србије је један од највећих у свету по посебности, а ради се управо о пастрмкама малих планинских река на којима се планирају МХЕ", рекао је Симоновић.

Зашто се граде МХЕ?

Србија се обавезала да ће до 2020. године 27 одсто струје производити из обновљивих извора.

Фирме које се баве изградњом МХЕ имају статус повлашћених произвођача струје, а сви потрошачи електричне енергије уз рачун плаћају и ставку која се односи управо на те произвођаче.

То значи да се из државног буџета плаћа електрична енергија произведена радом МХЕ.

Струја се откупљује по вишим ценама не би ли држава подстакла инвеститоре да улажу у тај посао.

Међутим, стручњаци и еколошки активисти указују да је штета коју МХЕ праве животној средини много већа од њихове користи.

Реагујући на изјаву премијерке Ане Брнабић да је „забрана МХЕ бесмислена", Светски фонд за заштиту природе (WWF) навео је да се у Србији путем ових постројења у просеку произведе свега 0,76 одсто укупно произведене електричне енергије на националном нивоу.

Корист коју приватни инвеститори имају од подстицаја за изградњу малих хидроелектрана мери се милионима евра, навела је та организација, која је почетком 2021. године израдила опсежну студију о штетности МХЕ.

Према подацима БИРН-а, најмање 24 мале електране од укупно 116 њих, које су у 2019.године биле део државног система за производњу електричне енергије, изграђене без документа који је предуслов за изградњу.

У просеку, петина електрана нема Решење о условима заштите природе.

Шта су МХЕ?

Већина малих хидроелектрана које су изграђене у Србији или које се тек граде су деривационог типа.

Граде се у брдско-планинским пределима, код водотока са великим падовима, а поједине су направљене у заштићеним природним подручјима, као што су национални паркови и паркови природе.

У земљу се укопају цеви и у њих се „утерује" вода, чиме се исушује речно корито, кажу стручњаци.

Дешава се и да 80 одсто или 90 одсто воде улази у цеви.

Ако буде направљено 500 малих хидроцентрала са цевима дужине три километара, Србија ће изгубити 1.500 километара река, упозорили су стручњаци.

Национално удружење инвеститора МХЕ раније је саопштило да су сва таква постројења у Србији изграђена „у складу са свим важећим законима и подзаконски актима који су усклађени са законодавством ЕУ".

Навели су да су направљена према Националном Акционом плану за производњу енергије из обновљивих извора.

„Сва надлежна министарства и јавна предузећа као имаоци јавних овлашћења који прописују услове и дају сагласности за њихову изградњу, дала су свој пристанак за изградњу МХЕ у поступку добијања грађевинске и употребне дозволе", тврде из Удружења малих хидроелектрана.

Навели су и примере из других европских земаља - Шведска има 1.900 МХЕ, Норвешка 2.250, Словенија 350, Аустрија 3.100, Швајцарска 1.000.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]