Корона вирус и Црвени крст Србије: Од ратова, преко потрага за несталима до борбе против Ковида-19

Даница Шмиц има 84 године и већ пола века је волонтерка Црвеног крста.

„Волонтирање је мени саставни део живота, то је као ваздух који дишем", каже за ББЦ на српском Шмиц.

Ни пандемија корона вируса, због које није могла да излази из куће, није спречила Даницу да волонтира, макар телефоном.

„Ја волим теренски рад, али нам је пандемија показала да је волонтирање могуће и преко телефона", каже Шмиц за ББЦ на српском.

Даница је најстарија волонтерка Црвеног крста Србије који 6. фебруара обележава 145 година постојања.

Уједно, она је једна од око 60.000 волонтера Црвеног крста Србије, најстарије хуманитарне организације у држави.

Осим „датума рођења" организације којој је посветила последњих 50 година, за Шмиц је 6. фебруар 2021. важан и због тога што јој је додељена награда „Доброчинитељ" за 2020.

Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године, 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви.

„Људи су временом стекли поверење у Црвени крст.

„Поверење је суштина зашто људи волонтирају у Црвеном крсту, верују да је то што радимо заиста корисно за заједницу", прича за ББЦ на српском Љубомир Миладиновић, генерални секретар организације.

Пандемија и непредвиђене околности

Активности Црвеног крста нису стале ни током пандемије.

„Црвени крст има правила поступања у ванредним ситуација.

„Током пандемије делимо оброке и помоћ, односимо је до врата када је било потребно, помажемо онима који не могу из куће. Све то поштујући епидемиолошке мере", наводи Миладиновић.

Током пандемије је било доста телефонских позива на линијама на које се јављају волонтери обучени за психосоцијалну помоћ.

„Често су нас звали само због тога што желе да чују неког јер су предуго изоловани.

„Звали су да добију одговор на нека питања и информације, али и зато што је било потребно да неко оде у набавку", каже Миладиновић.

И најстарија волонтерка Даница Шмиц је волонтерске активности морала да пребаци на телефон, а сада се опет вратила на терен.

Током 10 месеци пандемије волонтери Црвеног крста прешли су 823.000 километара да би пружили помоћ и обавили више од 320.000 разговора путем линија за подршку, тврде у овој организацији.

„Пандемија је Црвеном крсту у Србији донела нове изазове", рекао је поводом годишњице оснивања председник организације Драган Радовановић, а наведено је у саопштењу.

Црвени крст Србије је током 2020. године дошао различитим програмима и услугама до око милион и по људи.

„На самом почетку Ковид-19 изазова успели смо да обезбедимо из сопствених резерви прве количине личне заштитне опреме.

„Усмерили смо је према организацијама које су биле у непосредној комуникацији и контакту са најрањивијима - корисницима народних кухиња, са најстаријима али и добровољним даваоцима крви, незаменљивог лека, оног који живот значи", рекао је Радовановић.

Како је настала организација?

Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године, на иницијативу војног лекара Владана Ђорђевића у Дворани београдске општине.

Било је једно од првих 15 друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца у читавом свету и основано је 13 година после прве Међународне конференције.

За првог председника изабран је митрополит Михајло Јовановић, а управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије, наводи се на сајту ове организације.

У години оснивања, Српско друштво црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи.

Данас је Црвени крст разгранат на 183 пододбора у исто толико локалних самоуправа у Србији.

Рад Друштва у првим годинама по оснивању био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао је велику помоћ војном санитету.

„Крајем 19. века, Црвени крст је помагао избеглицама, ратницима на бојном пољу. С великим ратом, захваљујући Црвеном крсту, у Србији је боравило 17 иностраних лекарских мисија", каже Љубомир Миладиновић.

После Првог светског рата, волонтери су помагали у отклањању последица и бринули су о деци која су остала без родитеља.

„Захваљујући Црвеном крсту, током Другог светског рата интернирци и заробљеници, који су одведени ван територије Србије, слали су поруке и пакете породицама.

„И данас имамо бројна документа о тим људима у нашим архивима", каже Миладиновић.

У данашње време Црвени крст организује акције добровољног давања крви, програм Народне кухиње, помаже избеглицама и азилантима.

Ђаци који припремају оброке за Народну кухињу

Мрежа волонтера и организација

Црвени крст Србије има организације у свим локалим самоуправама и према закону, сарађује с локалним властима.

„У прилици смо да приђемо људима јер смо организовани у свакој средини", каже генерални секретар Црвеног крста Љубомир Миладиновић.

Свака средина је специфична и то условаљава начине рада и сарадње с локалним властима.

„Ми јесмо део цивилног друштва, али нисмо невладина организација.

„Закон о Црвеном крсту каже да смо у помоћној улози јавним властима, а држава се кроз Женевску конвенције обавезала да ће помагати постојање и услове за рад националног друштва на својој територији", каже Миладиновић.

Волонтери Црвеног крста сваке године припреме седам и по до осам милиона оброка Народне кухиње, а од када је програм покренут 1992, подељено је више од 160 милиона оброка.

Највећи изазови свих ових година је сачувати доследност у ономе што Црвени крст јесте, каже Миладиновић.

„Није Црвени крст потребан заједници зато што постоји 145 година. Да бисте били вредни и потребни заједници, морате у њој да будете активни.

„Наш изазов је да будемо довољно активни према младима, да будемо отворени, да их чујемо и прихватимо њихове идеје за наш рад", каже Миладиновић.

Црвеном крсту помажу велике и мале компаније, али је изазов наћи нове партнере.

„Људе треба информисати и омогућити им да искажу хуманост. Када се догоди нека ванредна ситуација, степен допирања до донатора је олакшан, јер је читаво друштво окренуто ка тим дешавањима.

„Црвени крст је као нека врста бренда препознат у заједници, а ми се трудимо да комуницирамо с компанијама. Не можете да седите код куће и да чекате да неко покуца на врата", закључује Миладиновић.

Упознајте девојку којашије заштитне маске за глувонеме

Основни принципи Црвеног крста

Од 1965. постоје међународно признатни осовни принципи Црвеног крста и Црвеног полумесеца, на којима је заснован и рад организације у Србији.

Међу њима су хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност.

„У остваривању циљeва и задатака, Црвeни крст Србије помажe свим људима, бeз било каквe нeпосрeднe или посрeднe дискриминацијe по било ком основу, а нарочито због расe, бојe, пола, националнe припадности, друштвeног порeкла, рођeња или сличног статуса, вeроисповeсти, политичког или другог увeрeња, имовног стања, културe, јeзика, старости или психичког или физичког инвалидитeта", наведено је на сајту друштва.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]