Избори у Србији 2020: Шта све могу напредњаци са двотрећинском већином у скупштини

Ниједна политичка партија од социјалиста 1990. године, и ниједан лидер од Слободана Милошевића, није имао контролу над полугама власти у Србији као што данас има Српска напредна странка и Александар Вучић.

Убедљива изборна победа напредњака донела им је 188 од 250 мандата у Скупштини Србије.

„Вечерас смо добили огромно поверење народа, највеће икада у Србији", рекао је Вучић после избора.

Додао је и да су напредњаци добили више од два милиона гласова, од 3,3 милиона људи који су гласали на изборима 21. јуна.

Конститутивна седница парламента одржана је нешто више од месец дана касније 3. августа 2020. године

У парламент Србије ушле су само странке које су у претходном мандату вршиле власт.

Социјалисти су били део владајуће већине са напредњацима, док је странка СПАС Александра Шапића била на власти у београдској општини Нови Београд.

Ван парламента остала је опозиција која је трчала изборну трку, баш као и она која је изборе бојкотовала.

„Србија је данас недвосмислено рекла не режиму Александра Вучића, ненормалности и лудилу коме смо изложени свих претходних година", закључак је лидера Савеза за Србију Драгана Ђиласа који тврди да је бојкот испунио смисао због смањене излазности.

У скупштинске клупе ће и представници мањинских странака: Савез војвођанских Мађара, странке Муамера Зукорлића и Сулејмана Угљанина, као и листа Албанаца Прешевске долине.

„Требало је да ови избори каналишу сукобе и кризе у друштву, али то се није десило.

„Ови избори носе политичку кризу јер опозицији преостаје ванпарламентарна борба, али мислим да у овом тренутку нема снаге код грађана за излазак на улице", сматра политиколог Вук Велебит.

Парламентарни избори у Србији одржани су у редовном термину, а били су одложени због епидемије вируса корона.

Једноставно формирање владе

Када једна странка освоји више од две трећине мандата у парламенту, неизвесност око формирања владе не постоји - потребно је само да Александар Вучић преломи ко ће бити његова „десна рука" на челу Владе Србије.

У изборној ноћи, Вучић није пружио одговор на ову загонетку, већ је страначким колегама поручио да не журе са формирањем власти на било ком од нивоа „док се он не врати са пута у иностранство".

„За нас је важно да покажемо у формирању наредне владе да нисмо бахати, да ћемо узети у владу људе са листа које нису прешле цензус", наговестио је лидер напредњака да његова странка жели да подели одговорност за будуће одлуке.

Ивица Дачић и социјалисти већ одавно не играју улогу „џокера" на политичкој сцени Србије, али су и на овим изборима очували позицију другопласиране странке.

Лидер СПС-а понудио је сарадњу напредњацима - заједно би имали већину од око невероватних 220 мандата.

„Ови избори су показали да Александар Вучић има подршку грађана - због процента који је освојио на овим изборима, треба да преузме апсолутну одговорност за вођење државе и кроз владу.

„После ових избора више не би смело да буде места за СПС у влади, али нисам сигуран да Вучић, знајући коју политичку кризу будуће одлуке око Косова могу да изазову, жели да преузме комплетну одговорност", сматра политиколог Вук Велебит.

Научни сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић рекао је за Јавни сервис да резултат СНС-а представља „изборни цунами" за који не зна да ли ико у Европи може да га оствари.

„Ако имате у виду да је СНС добио преко 60 одсто гласова, ми практично на следећим изборима, с обзиром на то да њихов број гласова расте, идемо ка неком севернокорејском или кинеском резултату.

Сада морамо да видимо како даље, да ли је овај изборни систем уствари добар."

Да ли ће Ана Брнабић остати председница Владе или ће на њено место сести Синиша Мали, Бранислав Недимовић или неко трећи, знаће се „у законском року", како је то наговестио председник СНС-а.

Без обзира на име мандатара, биће то влада која ће имати апсолутну могућност да доноси одлуке, без готово икакве политичке контроле у парламенту.

Биће то власт која неће имати никаквих тешкоћа да двотрећинском већином иницира промену Устава Србије.

Парламент без опозиције

Ни снижени изборни цензус са пет на три одсто није помогао да се бар нека од опозиционих странака нађе у скупштинским клупама.

Овакав праг помогао је само Александру Шапићу, који у парламент такође долази са позиције власти - у београдској општини Нови Београд.

Готово сви грађани који не подржавају политику СНС-а и СПС-а остају без представника у парламентарној дебати.

„Овде нема ни већих губитника, ни већих добитника - опозиција која је изашла на изборе мораће да промени приступ и преиспита одлуке, преузме одговорност, а лидери се повуку.

„Опозиција која је бојкотовала изборе мора да размишља о дугорочној градњи инфраструктуре за будућност", каже Велебит који очекује да ће овај сазив парламента бити можда и најмирнији до сада, без озбиљнијих расправа и сукоба.

У изборном дану, лидер Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић најпре је најавио „ритуално самоспаљивање" ако ПСГ не пређе цензус, да би по објави резултата најавио да ће тај покрет наставити да се бори да излечи „болесно друштво".

Изборном чуду у пребројавању гласова и уласку у парламент још се надају у Покрету за обнову краљевине Србије и покрету Метла 2020.

Чак и изван политичке маргине гурнута је на брзину створена опција Уједињене демократске Србије, Чедомир Јовановић и његова необична листа различитих организација, десничарски покрети Заветника и Левијатан, па чак и радикали Војислава Шешеља и Суверенисти Саше Радуловића.

„СНС је уништио политички живот у Србији, то је дијагноза ових избора", закључак је уреднице НИН-а Весне Малишић у изјави за телевизију Н1.

Уз напомену да су ово последњи избори на којима је Александар Вучић „наводно победио", Драган Ђилас, лидер Савеза за Србију који је бојкотовао изборе, каже да је виђена најмања излазност у модерној историји.

„Испред нас су два пута, један је продубљивање ове кризе, наставак уништења, повећање тензије и агресије неће донети ништа добро.

Други је прављење јасних механизама, ослобађања медија, ослобађања људи, спречавања било каквих спискова, свега што се у Србији дешава."

Ђилас је послао поруку и Европском парламенту од кога је затражио да се у Србији дође до фер и поштених избора, по моделима који већ постоје у земљама Западног Балкана.

„Опозиција мора да почне да размишља о стратегијама и идејама - више није довољно да опозиција каже да је против Вучића већ морају да се стварају идеје и пружају одговори", сматра Велебит.

Први дани - најважнији задаци

Неке од кључних одговора мораће да понуди и сам Александар Вучић, и то већ у првој недељи после убедљиве страначке победе.

Неће проћи ни 24 сата од затварања биралишта, а у Београд ће доћи европски изасланик за Косово Мирослав Лајчак.

Вучића чека одлазак на војну параду у Москву, коју би такође могли да прате сусрети далеко важнији за будућност него за прошлост, а потом могућ пут у Брисел, па у Вашингтон - на кључни састанак са косовским председником Хашимом Тачијем и америчким преговарачем Ричардом Гренелом.

Вучић у Белу кућу доноси легитимитет подршке најмање 230 од 250 посланика - у парламентарном животу, све што председник Србије евентуално договори са делегацијом Косова неће имати никакву препреку.

Са сличним капацитетом у САД долази и делегација Приштине - влада Авдулаха Хотија можда нема званичну подршку странке коју је основао Хашим Тачи, али његово присуство чини да заправо једино покрет Самоопредељење остаје потенцијални противник договора са Београдом.

Процес који траје већ две деценије тиме би у наредних неколико месеци могао да крене сасвим другачијим током, а састанак у Белој кући је само почетак потенцијално завршне фазе.

„Не очекујем да ће наредни дани донети неку драматичну ситуацију - мислим да ће напредњаци очувати стабилан курс на коме су и били", каже Велебит.

Коначно, Вучића на „домаћем терену" чека и помало заборављена епидемија вируса корона.

Раст броја заражених у последњих недељу дана није добила већи публицитет, током изборне вечери и сам лидер СНС-а збијао је шале о грљењу и љубљењу, маске су у изборном штабу СНС-а више носили новинари него страначки функционери.

„Вучић и будућа влада на питању вируса корона могу само додатно да ојачају позицију и представе се у очима грађана као њихови заштитници.

„Ипак, опозиција мора да инсистира на томе да се сазнају тачни бројеви заражених у последње две недеље", закључује Велебит.

Наредни редовни избори у Србији су председнички - Александар Вучић ће шансу за други мандат имати 2022. године.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]