Корона вирус: Како респиратори раде и колико их Србија има

За пацијенте са најтежим облицима болести Ковид-19, прикључивање на респиратор значи шансу да преживе.

Суочене са епидемијом корона вируса, земље Балкана су се суочиле са недостатком ових медицинских уређаја.

Стога су почеле да купују нове респираторе, а у Србији су честе критике да процес набавки није довољно транспарентан.

Шта су уопште респиратори и на који начин могу да помогну оболелим?

Шта је респиратор и како ради?

Једноставно речено, респиратор је апарат који обавља процес дисања када човек не може самостално да дише.

Прикључивање на респиратор даје пацијенту додатно време да се избори са инфекцијом и опорави се.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), код 80 одсто људи који оболе од Ковид-19, што је назив болести коју изазива корона вирус, нема потребе за болничким лечењем.

Међутим, у просеку се озбиљно разболи једна од шест особа. Уколико се стање погорша пацијенти, између осталог, могу имати озбиљне проблеме са дисањем.

Корона вирус изазива респираторну инфекцију, а у тежим случајевима оштећења плућа.

„За корона вирус је карактеристично да чешће него други вируси изазива промене на најситнијим деловима плућа - алвеолама", објашњава за ББЦ на српском пулмолошкиња Татјана Радосављевић.

Уколико су захваћена оба крила, долази до акутног отказивања плућа.

Лекари одређују да ли је респиратор потребан у зависности од тога да ли концентрација кисеоника у крви падне испод 90 одсто. Код здравих особа, она је у просеку 95-100 одсто, објашњава Радосављевић.

Други параметар је повећање броја удисаја и издисаја, јер пацијент убрзано дише покушавајући да дође до ваздуха. Нормалан број удисаја и издисаја је 16-20 у минути.

„Када пацијенти дишу 25, 30 или 40 пута у минути, то врло брзо исцрпљује њихове мишиће", каже Радостављевић.

Она наглашава да је јако важно да се не закасни са прикључивањем пацијента на респиратор.

„Прича о томе да треба што касније укључити респиратор није тачна, него се прате ова два параметра".

Респиратор у плућа убацује мешавину ваздуха и кисеоника, а за сваког пацијента се посебно израчунава колико му је кисеоника потребно.

У лакшим случајевима, користе се неинвазивни респиратори, где се преко посебне маске прикључује машина која дише уместо пацијента.

Пацијент је свестан и покушава да усклади ритам дисања са машином.

Уколико је стање пацијента теже, ставља му се цевчица за дисање (тубус), а преко ње се прикључује на велики респиратор који комплетно преузима процес дисања. Пацијент се тада и успављује.

Осим респиратора, пацијенти који су у најтежем стању морају да добијају и инфузиону терапију и лекове којима покушава да се превазиђе штетно дејство вируса.

„Онда се стање прати. Уколико почну да се повлаче промене на плућима, што се види преко снимака, онда пацијент има шансе да се полако ослободи респиратора и почне сам да дише", наводи Радосављевић.

Респиратори најчешће имају овлаживач ваздуха, који влажност и топлоту медицинског ваздуха прилагођава тако да одговора телесној температури пацијента.

Међутим, у појединим случајевима, чак ни респиратор не може да спасе живот.

„Смртност код акутног респираторног синдрома је 50 одсто, одувек била. То је једна од најтежих ситуација", закључује докторка Радосављевић.

А зашто пацијенти умиру? Не због респиратора, него упркос њему, објашњава пулмолог Срђан Лукић у посту на Фејсбуку.

„Респиратори нису свемогући и притисци и волумени са којима раде имају горње границе како би се избегла оштећења плућа. Некада то једноставно није довољно", написао је Лукић.

Он додаје да болести због којих људи заврше на респиратору имају ефекат на цео организам а не само на плућа. Поред тога, многи од пацијената имају хроничне болести других органа.

„Када прочитате да је 'смртност на респиратору 50 одсто' треба да знате да би смртност без респиратора код тих пацијената вероватно била 100 одсто", закључује Лукић.

Пацијенти са блажим симптомима уместо респиратора могу да користе посебне маске за лице, назалне маске или уснике који омогућавај да се ваздух или мешавина гасова упумпају у плућа.

Услед епидемије корона вируса, научници у многим земљама убрзано раде на иновацијама.

Нестрпљиво се чека проналазак вакцине, али научници наглашавају да би за ширу популацију она могла да постане доступна тек кроз 18 месеци.

Због брзог ширења вируса, многе земље у свету су последњих недеља наручиле додатне респираторе, прибојавајући се италијанског и шпанског сценарија, где нема довољно респиратора ни места у болницама за све оболеле.

Инжењери са Универзитетског колеџа у Лондону, Универзитетска болница и Мерцедес Формула 1 направили су нови респираторни апарат, такозвани ЦПАП (CPAP), што је енглеска скраћеница за континуирани позитивни притисак у ваздушним путевима.

Апарат се тренутно тестира у неколико болница у Лондону.

Ранији извештаји из Ломбардије, италијанске покрајине најтеже погођене корона вирусом у овој земљи, показују да је ЦПАП помогао пацијентима у 50 одсто случајева, па није било потребе за респиратором.

Да ли знамо колико Србија има респиратора?

Од почетка епидемије, реч рeспиратор појавила се у медијима много пута.

Али на питање са колико респиратора Србија тачно располаже, власти нису дале коначан одговор.

На евиденцији Института за јавно здравље Батут од 13. марта у Србији је било 1.024 респиратора, „од чега се 955 користи, 60 није у употреби и три су заведена као непознато", показало је истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).

Од тада су у више наврата најављиване набавке додатних респиратора, али ББЦ није добио одговор „Батута" о броју који тренутно имају у евиденцији.

Од почетка епидемије у Србији је преминуло 168 људи, а заражено је укупно 8.497, према подацима од 29. априла. На респираторима је 79 људи.

Пребројавање респиратора у Србији

Транспарентност Србија позвала је државне органе и здравствене установе да "објаве кључне информације о свим набавкама које су спровели од увођења ванредног стања, укључујући и оне набавке код којих није примењен Закон о јавним набавкама".

Колико респиратора има у суседним земљама?

Хрватска на располагању има 800 респиратора, а у току је набавка још 300, рекао је министар здравља Хрватске Вили Берош.

Према проценама хрватских епидемиолога, уз тренутне мере предострожности могло да оболи око 0.66 одсто становника Хрватске, односно 2.300 људи. Процењује се да ће за око 140 бити потребни респиратори.

Претпоставља се да у Босни и Херцеговини има нешто мање од 200 респиратора, а тачан број није утврђен.

Федерација БиХ је купила 100 респиратора из Кине, али ову набавку почело је да проверава Тужилаштво кантона Сарајево.

Влада Федерације БиХ недавно је представила програм мера, које предвиђају да БиХ стигне до броја од 600 респиратора, односно 300 на милион становника, по узору на Немачку, која има 312 респиратора на милион становника.

Почетак епидемије затекао је Северну Македонију са нешто мање од 200 респиратора, саопштио је министар здравља Венко Филипче.

Према саопштењу Министарства здравља те земље од 25. априла, у здравственим установама Северне Македоније има више од 130 респиратора.

Црна Гора на располагању има око 70 респиратора и наручила је додатних девет, а један део испоруке још увек није прешао границу.

Косово има 142 респиратора и наручено је још 50, чија се испорука очекује у крајем априла и током маја, саопштио је портпарол Министарства здравља Косова Фаик Хоти.

Како је саопштено из Министарства здравља Албаније, закључно са испоруком од пет респиратора 2. априла, у овој земљи од 2.8 милиона становника има 54 респиратора, а очекује се да стигне још 50.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]