Зарадиш 76, а добијеш 116 милиона: Како држава финансира Српску православну цркву

„Држава и црква - руку руку мије" или „одуживање цркви за све што јој је одузето".

Економисти и црквени аналитичари различито тумаче одлуку државе да уплати Српској православној цркви (СПЦ) из буџетских резерви додатних 40 милиона динара.

Ради се о новцу од продаје поштанских маркица који би требало да иде у фонд за изградњу Храма Светог Саве у Београду.

Испоставило се да је Влада Србије уместо 76 милиона динара, колико уопште може да се сакупи од продаје маркица, уплатила СПЦ - 116 милиона динара.

„Нејасно је и нетранспарентно зашто је уплаћено више новца", каже Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија за ББЦ на српском.

„Црква је заправо требало да добије мање јер, када се маркице продају, и пошта треба да узме део за дистрибуцију."

Ово је најмање шеста ванредна финансијска донација државе цркви од почетка године из државних резерви - фонда којим Влада самостално располаже без контроле јавности.

ББЦ на српском је покушавао да истражи колико додатног новца Србија даје цркви, поред износа који је одређен законом, зашто се средства махом уплаћују нетранспарентно и зашто је овај пут за маркице уплаћено више пара него што уопште може да се добије њиховом продајом.

Списак институција које нису одговориле на питања ББЦ-ија о уплати из буџетских резерви и додатном финансирању СПЦ:

Шта се догодило

Од 14. октобра у поштама широм Србије се продају доплатне марке са ликом Светог Саве. Одштампано је 7.6 милиона маркица, коштају десет динара.

Новац од продаје добиће Српска православна црква „за финансирање грађевинско-занатских радова и радова на уређењу ентеријера" Храма Светог Саве.

Ипак, Влада Србије донела је недавно одлуку да из буџетских резерви исплати скоро милион евра за потребе издавања ове доплатне маркице.

Када је Жарко Богосављевић, новинар портала 021.рс, видео ову одлуку у Службеном гласнику није му била јасна рачуница.

„Маркица кошта десет динара, а продаје се у 7,6 милиона примерака. То је једноставном рачуницом - 76 милиона динара", каже Богосављевић за ББЦ на српском.

„Зато ми никако није било јасно зашто су уплатили 116 милиона динара, односно скоро милион евра, јер је то 350.000 евра више".

Богосављевић константно прати уплате државе цркви па каже да „они сваких неколико месеци доплаћују ванредно новац".

Зато и не може да схвати „зашто само нису назначили да је новац за нешто друго".

Како се деле средства из буџета: „Средњевековне велможе које дају цркви део личног иметка, а не наш новац"

Буџетске резерве су средства која Влада може да распоређује мимо усвојеног буџета. О уплатама се разговара директно на седницама Владе где се и усвајају одлуке о трошењу овог новца.

Влада већ три године није усвојила завршни рачун буџета, писао је Инсајдер. Ово значи да јавност није могла да види колико је тачно новца одлазило из буџетских резерви и на шта се трошило.

У међувремену, фонд за буџетске резерве је повећан чак четири пута од 2016. до 2018.

„То ће и у 2019. бити око 50 милијарди динара. Тиме је додатно умањења транспарентност трошења буџетских средстава", упозорио је прошле године Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Да се буџетска резерва користи у Србији на проблематичан начин мисли и Ненадић.

„Чак четири одсто буџета Влада распоређује на намене које нису биле првобитно предвиђене", каже Ненадић.

„Ту се не види да ли је такав издатак био нужан или разлог зашто он није могао да буде планиран на време.

„Постоји велика самовоља код Министарства финансија када је додела новца у питању" додаје он.

За Ненадића понашање државе према СПЦ некада личи на „потезе средњевековних велможа који као да дају цркви део личног иметка, а не наш новац".

Колико наших пара иде у цркву

Верске заједнице у Србији финансирају се кроз неколико канала и то је углавном видљиво у буџету.

Држава Србија је из буџета за цркве и верске заједнице издвојила од 2002. до 2016. године 88 милиона евра, наводи се у истраживању Инсајдера. Износи се не приказују обједињено, јер се средства издвајају преко различитих институција - министарстава правде и културе, као и преко Канцеларије за Косово и Метохију.

Да би нека верска заједница била уписана у државни регистар и тиме озаконила рад ускоро ће морати да, уместо свега стотину, достави потписе 1.000 пунолетних грађана који захтевају њену регистрацију.

Право на финансирање из буџета имају и верске образовне установе које добију акредитацију .

Износ који се добија из буџета јесте видљив и законом прецизиран, али оно што је ванредно јесу уплате из буџетских резерви Српској православној цркви које су на готово месечном нивоу.

„То је систем - рука руку мије", каже за ББЦ на српском Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања (Изит).

„Врх цркве подржава актуелну власт и за то добија финансијску потпору."

Уплате из буџетских резерви Српској православној цркви:

* Извор: Саопштења из Владе Србије, Инсајдер и Слободна Европа

Према Закону о рачуноводству из 2013, али и претходним законима, цркве и верске заједнице немају обавезу да објављују финансијске извештаје.

Ослобођене су и пореза на основну делатност и имовину, а имају право на повраћај ПДВ-а на робу која је у функцији богослужења.

„Неодговорно је да узимате средства из буџета, а да не морате том буџету ништа да враћате као што то раде остали обични смртници", мисли Ђоговић.

Део новца одлази из буџета и на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање свештеника и верских службеника, за шта се издваја око 1,3 милијарди динара. Ту је и новац за подршку свештенству и монаштву на Косову, али и допринос теолошком образовању свештеника и градњи верских објеката.

„Тиме што држава издваја новац за инвестиционе потребе цркве само доприноси утирању социјалних подела у друштву", додаје економиста ИЗИТ-а.

Ђоговић мисли и да је „не само економски неморално, већ и нехумано, да институција као што је црква добија новац на овај начин".

Црква (нема) права

Да је „Храм Светог Саве ипак велико културно добро" мисли његов колега Љубомир Маџар, редовни професор Економског факултета у Београду.

„Храм цене и верници и они који то нису", каже Маџар.

„Зато је потребно одвојити две ствари - да је у реду што држава улаже у Храм, али да је потребно да та улагања буду транспарентнија".

Он додаје да је однос државе и цркве, када су у питању финансије, био различит од власти до власти, а да Војислава Коштуницу памти као председника који је много улагао у СПЦ.

Неуспела реституција је за верског аналитичара Жељка Ињца разлог зашто црква добија ванредно новац од државе.

„Држава, после периода комунизма, није вратила цркви њену имовину", тврди Ињац који каже да држава на овај начин „одржава са СПЦ добре односе".

„Само у насељу око манастира Раковица живи 100.000 људи, а то је све црквени посед који јој никада неће бити враћен јер је реституција ту немогућа.

„Српска православна црква на папиру нема права да јој се додатно помаже да изградњу објеката или поправке, али је то прећутан договор."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]