Блокада Ректората: Студентске битке у Капетан Мишином здању

Врата Ректората Универзитета у Београду излепљена траком „цензурисано". У холу зграде постављен је шатор, на под су поређани јастуци за столице, на којима студенти спавају. По столовима нешто хране, воде и сокова и три мегафона. Ту је и чувар. У дворишту двадесетак студената.

Таква је слика у Капетан Мишином здању већ неколико дана.

Ректорат београдског Унивезитета поново је у блокади, као и много пута у последњих неколико деценија, само су мотиви били различити.

Последњу блокаду организовали су студенти окупљени око иницијативе „1 од 5 милиона".

Осим њих, чувара, репортера и професора који долазе да их подрже, у зграду не може нико други.

„Овде смо због многобројних проблема на Универзитету. Главни разлози су плагирани докторат министра финансија Синише Малог и Универзијада због које је смањен број рокова, скраћен је семестар, а студенти из домова морају да се селе", каже за ББЦ на српском Ана Кнежевић, студенткиња Физичког факултета.

Она од петка проводи време у Ректорату и каже да је захтев да ректорке од премијерке Ане Брнабић тражи смену Синише Малог ублажен на то да предложи његову смену.

У Ректорату је и Теа Вукадин. Каже да на докторату инсистирају јер се ради о министру.

„Ако нам то прође, проћи ће нам и многе друге ствари", каже Теа за ББЦ на српском.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић изјавила је за Н1 да подржава разумне студентске захтеве „јер је свима потребно да Универзитет ради на одговарајући начин".

„Али можемо да разговарамо о захтевима који су у домену деловања Универзитета, преко тога тешко да можемо нешто да урадимо. Тешко је преговарати кад се студентски захтеви мењају", изјавила је Поповић.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да неће испунити захтеве студената.

Она је истакла да не жели да живи у земљи где 15 до 20 људи може да заузме институцију тако што „навуче кесе на камере и узме кључ од портира".

„За мене је то анархија, али се ми нећемо мешати у аутономију Универзитета", рекла је премијерка, преноси Бета.

Студенти су током 20. века у Ректорату протестовали неколико пута - 1968. и 1992. године.

Теа Вукадин каже да студенти који протестују данас немају тај капацитет.

Блокада 1992.

Студенти су протестовали 1991, а наредне године су током демонстрација заузели су и просторије неколико факултета и Ректората.

Све је почело спонтано на Електротехничком факултету у Београду 1. јуна, дан након што су санкције према СР Југославији ступиле на снагу.

Првих 15 дана студенти су се организовали и договарали, уз повремене протесте и штрајкове, а 15. јуна објавили су штрајк и затворили се у зграде Природно-математичког, Филолошког и Филозофког факултета. Заузели су и у зграду Ректората.

Међу студентима-демонстрантима тада је био и Предраг Милидраг.

„Сматрало се да је Ректорат центар универзитетког живота и да припада студентима исто колико и професорима и онима који ту раде.

„Колико се сећам, запослени су могли нормално да раде, али су студенти имали макар прећутну подршку руководства и запослених", каже Милидраг.

Студенти су били тада у Ректорату, одакле их нико није јурио, додаје он.

„Понашали смо се одговорно. Драган Ђилас је на пример знао ујутру да узме метлу и да чисти плато испред Филозофског факултета од смећа које је остало од претходне вечери.

Захтеви студената били су оставка Слободана Милошевића, распуштање Скупштине Србије, расписивање избора и формирање коалиционе владе.

Протести су 1992. године трајали читаво лето, а Слободан Милошевић је до 2000. године остао на власти.

Студенти који данас бораве у Ректорату, каже Милидраг, немају ни потенцијал за промене какав је постојао у време када је он био студент.

„Власт се увек највише плаши студената. Али с обзиром на аполитичност која влада у друштву, не видим потенцијал да се студенти дигну."

Протест су, каже, 1992. водили студенти ЕТФ-а и Филозофског - техничка и хуманистична интелигенција су биле потпуно свесне одговорности за стање.

„Данас тога нема", каже Милидраг и додаје да је резултат протеста био негативан, „с обзиром на то да су многи тада видели да овде нема будућности и спаковали кофере".

Они који данас протестују у Ректорату, планирају да ту остану „до даљњег", односно „док се захтеви не испуне".

Ректорат је био блокиран и 2013. и 2014, али су се захтеиви тада односили на школарине.

Шездесетосмаши

И данас, након 51 године препричава се шта у студенти урадили те 1968. године.

Све је почело 2. јуна пошто у сали Радничког универзитета на Новом Београду на манифестацијама „Караван пријатељства '68" и „Микрофон је ваш" није било места за студенте.

Незадовољни студенти почели су да бацају каменице. Недуго затим, долази до туче између студената и бригадира, а полиција се, у покушају да успостави ред, сукобила са студентима.

Следећег дана, неколико хиљада студената је са заставама, Титовим сликама и паролама кренуло ка Београду. У близини некадашње кинеске амбасаде дошло је до инцидента, када је полиција јурнула на студенте.

Међу студентима на улици тада су били и Вук Драшковић, Драгољуб Мићуновић, Србијанка Турајлић.

Студенти су наставили демонстрације и наредних дана, борећи се за слободу медија, минимални лични доходак и смену шефа полиције Београда.

Седмог дана, Тито се обратио студентима и изговорио чувено „Студенти су увек у праву".

Шеф полиције није смењен, али је уведен минимални лични доходак.

Демонстрације су престале, а вође побуне - Владимир Мијановић, Соња Лихт и Ђорђије Вукловић избачене су са факултета и одузети су им пасоши.

Студенте су на овим протестима подржали професори свих факултета.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]