Амброзија: Колико је ефикасна борба против највећег алергена у Србији

У календару Агенције за заштиту животне средине 22. август остаће забележен као дан када је у ваздуху у Београду била највећа концентрација полена амброзије од када постоје мерења.

„У једном метру кубном ваздуха било је хиљаду поленових зрна. То је рекорд од када меримо количину полена", каже за ББЦ на српском Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

На мерним местима те агенције широм Србије мери се количина поленових зрна у ваздуху, а август и септембар „резервисани" су за амброзију.

Количине полена те биљке у многим местима ових дана достижу и неколико стотина зрна по кубном метру ваздуха.

Ако сте алергични на полен, нису вам потребне бројке о његовој количини у ваздуху ових дана - ваша плућа, грло и нос довољни су показатељи.

Ако је веровати најавама градоначелника Београда Зорана Радојичића, град је решио да стане на пут овој биљци, а требало би да за то буде направљена двадесетогодишња стратегија.

Србија од 2006. има уредбу за борбу против овог корова који је један од највећих алергена, али упркос томе, врло је раширен и ствара велике количине полена.

Алерген број један

Скале за мерење алергеног полена су у многим местима у Србији у црвеној зони, што значи да је концентрација полена у ваздуху неколико стотина по кубном метру.

На амброзију је алергично око десет одсто популације, а узрочник је половине свих поленских алергија.

Реакције код најалергичнијих може да изазове десетак поленових зрна у метру кубном ваздуха.

Једна биљка амброзије продукује до осам милијарди поленових зрна.

Типични симптоми алергије су сузење очију, свраб коже, носа, грла, запушен нос, учестало кијање, кашаљ, умор, малаксалост.

Дугорочни приступ

Локалне самоуправе спроводе мере за сузбијање амброзије и контролише да ли грађани обављају свој део посла.

У Београду се сузбијањем амброзије бави Завод за биоциде и медицинску екологију.

Које мере спроводе и на који начин покушали смо да сазнамо у том заводу, али одговор нисмо добили до настанка текста.

Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине каже да те мере, какве год биле, нису довољне.

„Морају се предузети озбиљнији захвати на ширем, државном нивоу с обзиром на то да се биљка јако инвазивно шири и из године у годину је све заступљенија."

Полен може да доспе и до места која су удаљена сто километара од биљке на којој је настао.

„Ситуација није сјајна и не може се решити за неколико година, већ мора да постоји стратешки приступ", каже Митровић.

Крагујевачки приступ

Крагујевчани ове године спроводе посебан програм за сузбијање амброзије.

Тим програмом издвојено је четири милиона динара за кошење амброзије и штампање флајера које деле грађанима како би их упознали са тим колико је важно да се укључе у акцију сузбијања овог корова.

„У мају, пре цветања, почели смо са кошењем, како бисмо спречили даље ширење", прича за ББЦ на српском Никола Рибарић из градске управе Крагујевца.

„Немогуће је да сузбијемо скроз амброзију, али смо се потрудили да пре цветања покосимо све зелене површине", каже Рибарић и додаје да је важно да се и грађани укључе и схвате колико је битно да ишчупају сваку стабљику ове биљке.

Ипак, количина полена амброзије у ваздуху у Крагујевцу је последње две недеље висока и у црвеној је зони.

Рибарић каже да није довољно да само једна локална самоуправа решава проблем на сопственој територији.

„Полен лети и до сто километара. Морамо сви да се укључимо, све општине и градови, али и грађани", каже Рибарић.

Мере за сузбијање

Амброзија се уништава на неколико начина - агротехничким, механичким и хемијским мерама.

Агротехничке мере подразумевају орање и тањирање земље, као и окопавање, култивисање и плевљење усева.

Механичке мере су кошење, чупање, спаљивање биљака, док хемијске подразумевају употребу хербицида.

Уредбом из 2006. године предвиђено је да ове мере примењују власници и корисници пољопривредног и грађевинског земљишта, као и они који управљају водотоковима, каналима, површинама уз путеве и пруге, као и парковима, националним парковима, гробљима и другим зеленим површинама.

Управо стратешки приступ решавању проблема, макар у Београду, најавио је пе неколико дана градоначелник Зоран Радојичић.

„Направићемо стручни тим који ће урадити двадесетогодишњу стратегију решавања проблема ширења амброзије и анализе напретка из године у годину.

„Овај проблем је типичан пример како само дугорочним планирањем можемо доћи до квалитетних резултата", рекао је Радојичић гостујући на РТС-у.

Када би, међутим, ова стратегија могла да буде донесена, нисмо сазнали у градској управи пошто до настанка текста нису одговорили на упит ББЦ-ја.

Град је, казао је Радојичић ове године издвојио 60 милиона динара за решење проблема.

Упркос томе, концентрација амброзије у Београду је последње две недеље висока.

„Наша дугогодишња мерења показују да су почетком септембра концентрације највеће.

„Нешто је повољнија ситуација на југу Србије, на већим надморским висинама изнад 700-800 метара, па ако људи могу да се изместе из Београда и Војводине, то им може помоћи", препоручује Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.

„Борба недовољна"

Мирјана Митровић каже да се на сузбијању амброзије широм Србије не ради довољно.

„Ову биљку треба сузбити пре него што је почне да цвета. Акције које се предузимају у овом тренутку су контрапродуктивне - само потпомажу ширење и распршивање полена и семена", прича Митровић.

У многим земљама које имају проблема са амброзијом, власти стимулишу грађане да уништавају ову биљку.

У Мађарској се, на пример, за одређени број ишчупаних биљака добијала награда, а у Канади постоји законска обавеза искорењавања амброзије у вртовима.

Рибарић каже да су у Крагујевцу уз помоћ пријава грађана и инспекције успели да униште амброзију на запуштеним парцелама.

„По пријавама грађана излазимо на терен и претимо новчаним казнама ако се амброзија не уништи у року од три дана.

„То је уродило плодом."

Шта је амброзија и како изгледа?

Ако нисте знали - амброзија је производ који смо „увезли" из Северне Америке.

Истина не баш директно, пошто се сматра да је ова биљка северноамеричког порекла у Србију стигла из Румуније.

Први пут је примећена 1953. године у Сремским Карловцима, Петроварадину и Новом Саду.

И данас је најзаступљенија у Војводини, али се проширила широм земље.

Амброзија је једногодишња биљка која може да нарасте и до два метра.

Корен јој је вретенаст, стабло усправно, разгранато, са листовима јајоликог облика, посутим длачицама.

Цвета од прве половине јула до друге половине септембра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]