Пензија и радни век до 70 година: „Не осећам се као пензионерка, дани су ми испуњени”

Радни век у Србији могао би да буде продужен до навршених 70 година живота за оне који то желе, ако се усвоји иницијатива за измену Закона о раду.

У том случају, запослени би могао да остане у радном односу још пет година после испуњења услова за старосну пензију, ако је вољан и ако постоји потреба послодавца за његовим радом.

„Почела сам да радим у приватном дому здравља четири месеца пре него шта сам отишла у пензију. То ми много значи", каже за ББЦ докторка Живана Јовановић Виторовић.

Као примаријус и специјалиста пулмологије, лако је нашла посао и после одласка у пензију пре три и по године.

Процењује се да око 35.000 пензионера обавља неке повремене послове, према писању дневника Блиц.

У Србији је регистровано 1.713.123 пензионера, са просечном пензијом од 26.335 динара, подаци су Републичког фонда за пензионо и инвалидско осигурање за фебруар 2019.

„И да нисам плаћена, радила бих"

Најава о одлагању одласка у пензију и даље је у форми иницијативе, која ће бити упућена надлежним министарствима на одлучивање, а коначну реч даће Скупштина Србије, објавила је Политика.

Ако се и усвоји, тиме се не би мењао Закон о пензијском и инвалидском осигурању који утврђује да се старосна пензија може остварити са навршених 65 година живота и 15 година радног стажа.

Докторка Виторовић има 68 година, а сваки дан ради по четири сата, уз две радне суботе у месецу.

„Прија ми, јер сваког дана изађем из куће, имам обавезу да се упристојим, а видим и народ на путу до посла, те сам информисана, некад боље и од медија", каже кроз осмех Виторовић.

Посао јој омогућује да буде у контакту са пацијентима, али и колегама, те да се редовно образује.

Није јој био пресудан финансијски моменат, мада, каже, и паре добро дођу.

„И да нисам плаћена, радила бих. Не осећам се као пензионерка, дани су ми испуњени. Сви који се осећају способним, треба да раде", поручује она.

„Искусни, а најжилавији"

Лазар Анђелковић, власник ауто-школе, има 66 година - у старосној је пензији, а и даље ради, али не пуно радно време.

Као саобраћајни инжењер има лиценце за инструктора, испитивача и предавача и рад са кандидатима му представља додатни извор прихода.

„То ми много помаже, јер ми је пензија мања од 20.000", истиче Анђелковић.

И док се није сам нашао у тој улози, често је запошљавао пензионере.

Послодавцима се то, каже, исплати, јер су доприноси дупло мањи.

„То су искусни људи, а најжилавији. Ако нам пензионери закажу, пропаде држава", наводи Анђелковић.

Нису само високообразовани старији суграђани, попут универзитетских професора или адвоката они који у пензији траже додатни посао - ту су и ноћни чувари или сезонски радници, готово све делатности у којима има слободних места.

Мирослав Здравковић, економиста, за ББЦ на српском

Средином 1980-тих година, када сам још био дечак и стицао прва интересовања за економију, покојни Бора Пекић је на ББЦ радију причао о Енглезима и о нама, о радним навикама и о другим темама.

То је било време Тачеризма и Реганомике, када су ломљена права радника и увођен ултралиберални капитализам. Бора је писао како Немци ујутру у осам сви озбиљни прилазе радним местима, док у Лондону тек око девет сати на улице излазе разносач новина и чистач улице. Да није туриста, улице би тада биле пусте до дванаест сати.

Одрастао сам уз радни морал и етику типа „играм коло специјално, јер ме плаћа социјално". Анегдота је зборила да су из социјалног ишли да провере да ли је неко стварно на боловању, а затекли су га на свадби како пева цитиране стихове.

Ми смо добили Тачеризам са заостатком од 15 година, давне 2000, а баш ултралиберални капитализам англосаксонског типа. Нисмо се много угледали на Немце, већ на оне земље које су узор за програме и моделе ММФ-а.

Суштинска је ту грешка у расуђивању и у имплементацији да ми, на жалост, нисмо ни Американци, ни Енглези, па оно што би њима донело бољитак, нама је још једна несрећа више о врату.

Од те 2000. до данас, стотине хиљада радника је остало без посла, како због ликвидације, тако и због приватизација предузећа у којима су радили. Овај либерални капитализам важи за капитал, али не и за раднике, па су се радна места претворила у радне логоре и ту нема много разлике између приватног и јавног сектора.

Сада је са одласком бејби-бумера у пензију постало актуелно питање недостатка радне снаге, које се тренутно решава продужавањем радног стажа, а предлаже се да се ради и до 70. године, на добровољној основи, а биће и осамдесете у игри.

Србија у Европи има најбржи пораст броја људи који обављају два посла. Индиректно то смањује вероватноћу да се уопште и доживи та седамдесета.

Мени овај одлазак у пензију личи на наше чланство у ЕУ - куче које јури покретног зеца и никако да га стигне.

Бацих поглед на Евростат, да видим колико већ наших стараца ради, али унапред знајући да већина пољопривредника ради до смрти, а већина их и јесте у том добу, више од 65 година.

Просечан радни век у ЕУ износио је 36,2 године у 2018, у томе мушкараца 38,6 година, а жена 33,7 година. Србија је при дну листе са 33,3 године, у просеку, у томе мушкарци 36,4 године а жене 30 година. Мање од нас раде у: Белгији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Црној Гори, Италији, Северној Македонији и у Турској.

Незгодацију нам прави један изведен показатељ, а то је промена дужине радног века од 2010, од када има Србије у бази. У просеку је у ЕУ продужен радни век за 1,6 година, и то више код жена (2,1) него код мушкараца (1,2).

Ни у једној земљи није смањен радни век, а највише је повећан на Малти, чак за 5,6 година. Следе још Мађарска, Црна Гора, Литванија и Турска пре Србије, која је у овој трци тек на шестом месту.

Код нас је за осам година повећан радни век за 3,4 године, и то за 3 мушкарцима а за 3,8 година женама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]