Исцртани кошмари српских војника у Првом светском рату

Док се у медијима још увек расправља о томе да ли је Србија увређена распоредом седења на прослави стогодишњице потписивања примирја у Првом светском рату у Паризу, мала стрип изложба у Народној банци Србије, налик галском селу, приказује управо супротну слику - пријатељство две државе, заједничку победу, али и патњу кроз коју су прошли сви које је захватио Велики Рат.

Неки од најталентованијих стрип аутора из региона и Француске испричали су њихове приче и дали неки нови поглед на Први светски рат, у серијалу Линије фронта у издању Систем Комикса.

Рајко Милошевић Гера, Игор Кордеј, Бруно Фалба, Зограф и Дражен Ковачевић су само неки од десетине аутора који су обрадили историјске догађаје, интимне приче из сопствених породица или измаштали потпуно нове наративе првог глобалног сукоба.

Анти-ратне приче у средишту сукоба

Иако је главни мотив свих кратких стрип прича Први светски рат, у питању су, како истиче стрип сценариста и аутор изложбе Линије фронта Павле Зелић, пре свега „анти-ратне приче".

„Све приче су анти-ратне, јер не говоре о слави и успесима војске, већ су усредсређене на малог човека у вихору Великог рата."

„Аутори су на тај начин одали поштовање жртвама предака, али су такође указали на јако важну поруку - да нас је Први светски рат научио шта је глобално разарање, губитак милиона живота у јако кратком временском периоду", каже Зелић за ББЦ.

За сукоб који је, по мишљењу неких, остао у сенци због ужаса Другог светског рата који су убрзо уследили, Први светски рат се види као црно-бели рат.

А управо су окупљени аутори, захваљујући сценаријима и поетици која варира од хипереалистичног до апстрактног цртежа, унели боје у историјске догађаје.

„Приче акцентирају бесмисленост тог сукоба и колико год он представљао неке славне странице наше и француске историје, такође су то и најмрачније странице", сматра Зелић.

Истиче да „никада не смемо заборавити колико смо искрварили у овом рату", а да је управо то кроз ове приче „на врло уверљив и директан начин испричано".

Српско-француски тандем

Издавање албума у стрип серијалу Линије фронта започето је 2014. године, поводом стогодишњице од почетка сукоба у Европи.

Пројекат је подржао Француски институт у Србији и за четири године је урађено седам бројева Линија Фронта, који су за домаће тржиште изашли као засебни албуми, док је у Француској објављено велико интегрално издање L'Ombre D'antan.

Игор Марковић, уредник Систем Комикса, истиче да је у плану и осми албум који би требало да изађе у фебруару наредне године.

„Од самог старта је била идеја да избацимо осам албума, два годишње, али било је тешко у почетку. Прво људима није било јасно да желимо да имамо толики пројекат. Било је оних који су након другог албума питали - а чекај, ти хоћеш још?", каже Марковић.

Али жеља самих аутора, који су у овај пројекат ушли без хонорара, довела је до комплетног круга и осмог издања, додуше са ситним закашњењем.

Права слика

Марковић додаје да су аутори имали потпуну слободу у стваралаштву, а да је једини услов био да стрипови буду реални.

Дакле, без зомбија, вампира, вештица, вукодлака и осталих натприродних бића. Рат је, сам по себи, представљао довољно велики хорор.

„Са овим омнибусом видимо како се аутори опходе према стогодишњици, а ми издавачи смо само спаковали то у књиге.".

„Имате приче које величају нашу победу, а и оне које кажу да је то било погрешно. Неки кажу да су нам странци помагали, други тврде да нису", каже Марковић који додаје да је оно што се дешава у друштву пресликано у стрипу.

Током последње четири године, разни аутори и издвачи су се кроз стрип осврнули на учешће Србије у Првом светском рату.

Поред Линија фронта, љубитељи стрипа могу погледати албуме До пакла и назад и Сарајевски Атентат.

Изложба Линије фронта у Народној банци Србије трајаће до 27. новембра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]