Црна Гора: Водич кроз политичку кризу

Један део владајуће коалиције жели да смени премијера и сруши владу, други део владајуће коалиције жели да распусти парламент и сруши владу, две убедљиво најснажније политичке групације нису видљиви део политичких комбинација.

Звучи компликовано? И јесте.

Управо тако изгледа политичка сцена Црне Горе чија је влада у кризи практично о формирања, крајем 2020. године.

Иако је добила епитет историјска, јер после више од три деценије у њој није било места за Демократску партију социјалиста (ДПС) још актуелног председника Мила Ђукановића, влада Здравка Кривокапића сада се налази пред наизглед нерешивом препреком за опстанак, дубоко изнутра подељена.

ББЦ на српском доноси практични водич - ко је ко у црногорској политичкој бици и који су њени могући исходи.

Владајућа већина

Од 81 посланика црногорске скупштине, њих 41 подржало је избор Здравка Кривокапића за премијера - и то је од самог почетка најмањи могући број посланичких гласова неопходних за избор владе.

Еуфорију изборног тријумфа убрзо су заменили вишемесечни преговори, а и они су били увод у поделама оптерећено функционисање кабинета ванстраначког премијера Кривокапића.

Од три листе које су се такмичиле на изборима - За будућност Црне Горе, Мир је наша нација и Црно на бело - настали су бројни посланички клубови, од којих би неки могли да имају кључне улоге у будућим догађајима.

Универзитетски професор, који је у политику ушао као први на листи За будућност Црне Горе и уз снажну подршку Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ), постао је нестраначки председник владе у коју је увео бројне министре који такође нису чланови ниједне странке.

Без подршке Демократског фронта, уз сукобе и са појединим сопственим министрима, доношење одлука кабинета готово увек је било неизвесно.

Када је остао и без подршке потпредседника владе Дритана Абазовића, Кривокапић је затражио најпре његово разрешење, а потом и гласање о распуштању парламента и излазак на нове изборе.

Иницијативом коју су обједињено поднеле УРА и део опозиције, истовремено је затражена и смена Кривокапића и пад владе.

Ванстраначког премијера подржавају посланици Демократа Алексе Бечића.

О Кривокапићевом оснивању сопствене партије демохришћанских боја увелико се спекулише, мада Кривокапић до сад није повукао конкретне потезе.

Најмања листа у владајућој коалицији била је најактивнија у најновијој кризи власти.

Незадовољна радом премијера Кривокапића и резултатима владе у којој имају своје министре и потпредседника Абазовића, УРА је решила да предложи решење које не би подразумевало ни излазак на изборе, ни улазак у власт две највеће странке, а ни остајање у тренутним оквирима.

УРА је предложила да се Кривокапићевој влади изгласа неповерење, а да се уместо ње изабере мањинска влада у коју неће ући представници две највеће групације у Црној Гори - Ђукановићев ДПС и званичном Београду блиски Демократски фронт.

Ипак, да би овај концепт успео, бар једна од те две групације морале би да подрже мањинску владу, а да у њу не уђу.

Притом је Дритан Абазовић као свој циљ поставио достизање подршке будућој од 49 гласова - три петине посланика у Скупштини - јер је толико неопходно за гласање челних људи црногорског правосуђа од којих се очекује да поведу борбу против криминала и корупције.

Абазовић је предводио иницијативу која је у децембру довела до потписивања Меморандума о сарадњи власти и опозиције, где су се за истим столом нашле владајуће странке УРА и Социјалнистичка народна партија, као и опозициони посланици мањина.

Живу дипломатску активност имао је Абазовић и у иностранству - у данима кризе, боравио је у приватној посети Београду где се састао са српским патријархом Порфиријем.

СПЦ и званична Подгорица треба да потпишу Темељни уговор, документ којим би се одредили односи цркве и државе, а посебно имовинска питања у Црној Гори.

Са десет мандата, групација коју предводе Демократе су друга по снази политичка странка у владајућој већини.

У овом тренутку, чврсто стоје иза премијера Здравка Кривокапића.

Демократе не подржавају предлог УРЕ да се формира мањинска влада, иако их странка Дритана Абазовића није ставила на листу непожељних чланова будуће владе - упркос затегнутим међустраначким односима.

С друге стране, Демократе подржавају предлог за распуштање парламента који је поднела влада премијера Кривокапића.

Управо на челу парламента је лидер Демократа Алекса Бечић, за кога је такође поднета иницијатива за смену.

Опозициони посланици траже његов одлазак, али та иницијатива ни на који начин није објединила власт и опозицију - подржале су је само опозиционе партије.

Највећа политичка групација која је била део победничке коалиције на последњим изборима упадљиво је тиха у последњој политичкој кризи.

Листа коју је предводио нестраначки кандидат Здравко Кривокапић на крају у његовој влади није имала министара, већ је од самог почетка била веома оштар критичар појединих одлука иако је формално била део већине.

Ипак, иако Демократски фронт има потребан број посланика за покретање иницијативе за смену владе, ова странка ни у једном тренутку није искористила тај адут.

Сада тврде да су спремни да подрже иницијативу премијера Кривокапића да смени потпредседника владе Дритана Абазовића.

Занимљиво је да су Абазовић и челници ДФ-а били у Београду готово у исто време - лидер УРА на састанку са патријархом СПЦ, а његове формално коалиционе колеге на састанку са председником Србије Александром Вучићем.

Некад друга највећа партија у Црној Гори, настала после распада ДПС-а из крила које је предводио Момир Булатовић, могла би у актуелној кризи да се врати на велику политичку сцену.

Иако су у парламент ушли на листи За будућност Црне Горе, формирали су свој посланички клуб и сигнализирају да би у појединим ситуацијама могли да гласају посебно.

Лидер странке Владимир Јоковић рекао је за Н1 да ова странка „неће рушити Владу, али ни жалити за њом", констатујући да је кабинет премијера Кривокапића изгубио поверење.

Иако је демантовао да је са било ким разговарао о учешћу у будућој влади Црне Горе, рекао је да би му била част да управо он потпише Темељни уговор Црне Горе са СПЦ - што би подразумевало да има неку од водећих функција у будућој власти.

Црногорски медији извештавали су да се некадашњи каратиста Јоковић током јануара састајао са Дританом Абазовићем и да су разговарали о формирању мањинске владе.

Иако је лидер једне од мањих групација у црногорском парламенту, и сам Јоковић ће имати сусрет попут лидера УРА - у Београду ће и он лично разговарати са патријархом СПЦ Порфиријем.

Парламентарна опозиција

Иако су власт изгубили за само један парламентарни глас, у црногорској опозицији није било великих превирања.

Ипак, ни за опозицију ствари често нису једноставне, а странка председника Ђукановића пажљиво бира које ће иницијативе подржати упркос чињеници да влада премијера Кривокапића од самог почетка нема стабилност.

Иако су многи очекивали да ће странка која је три деценије неприкосновена у Црној Гори тешко поднети изборни пораз, ДПС није променио лидера.

С друге стране, највећа опозициона парламентарна групација није ни у улози највећег противника актуелне владе - од подношења сопствене иницијативе за њену смену већ је једном одустајала.

ДПС је сада носилац иницијативе да се смени председник парламента Алекса Бечић, а део посланика подржао је и предлог УРА да се смени влада премијера Кривокапића.

У свом политичком деловању, ДПС је у последњих годину дана успешно избегавао да доведе до расписивања нових парламентарних избора иако би се могло очекивати да управо то буде примарни циљ најјаче опозиционе партије.

Такође, ДПС се пажљиво трудио да се не нађе на истој страни са Демократским фронтом.

Ипак, иако је Дритан Абазовић најавио да ДПС и ДФ не треба да буду непосредно чланови евентуалне мањинске владе, ДПС би могао да подржи такав кабинет.

Гласови ове странке могли би да буду неопходни за формирање тропетинске већине коју жели лидер УРА.

Два крила некад јединствене странке данас се поново налазе на истој страни.

Са по три посланика у скупштинским клупама, две социјалдемократске партије налазе се у опозиционом блоку, а до сада су у својим одлукама углавном пратиле стожера опозиције, ДПС.

Иако им је приликом формирања владе нуђено да постану њен део, а лидер УРА Дритан Абазовић обављао низ консултација пре свих са албанским представницима, посланици мањина остали су у опозиционом блоку.

Мањине представља укупно пет посланика - три Бошњачке партије и двојица са две албанске листе.

Сви сем посланика Албанске листе Генција Ниманбегуа придружили су се иницијативи за смену председника парламента Алексе Бечића док су сви посланици подржали иницијативу за смену премијера Кривокапића и пад владе.

Мањински посланици су и подржали иницијативу лидера УРА за формирањем мањинске владе.

Како и куда даље?

Три датума биће кључна за одређивање даљих политичких догађаја у Црној Гори.

Предлог за смену свог првог заменика поднео је премијер Здравко Кривокапић, а подршку је најавио Демократски фронт, док би и Демократе могле да буду за овај предлог.

Чак и ако би за смену Абазовића гласале све чланице владајуће коалиције сем посланика његове УРЕ, тих 37 гласова било би недовољно за смену.

До потребног 41 гласа премијер Кривокапић морао би да дође у опозицији, за шта до сада није добио подршку.

Премијер Кривокапић предложио је и решење које директно води ка ванредним изборима, али се оно до сада није допало довољном броју посланика.

Највећа опозициона странка, ДПС Мила Ђукановића, јасно је поручила да неће подржати овај предлог, а са њим није сагласна ни чланица владајуће коалиције УРА, као ни СНП.

Од потребног 41 гласа, премијер Кривокапић за сада може да рачуна на највише 32 гласа.

Иницијатива за смену владе објединила је део владајућих и опозиције - поднела ју је владајућа странка УРА, а подржали посланици опозиције, укључујући део мањинских посланика и представника ДПС-а.

Уколико сви чланови посланичких клубова који су поднели иницијативу на крају и гласају за њу, тих 44 посланика обориће владу Здравка Кривокапића.

Толико гласова било би довољно и за избор евентуалне мањинске владе, с тим што би подршку том пројекту могла да пружи и СНП и тако се дође до 49 гласова подршке који су потребни за попуњавање највиших судских и тужилачких функција.

Иницијатива опозиције има 38 потписника и недостаје јој три гласа за успех, али није извесно да би то могли да буду гласови УРЕ Дритана Абазовића.

Ипак, уколико се пре овог гласања политички расплет у великој мери догоди, гласање о поверењу Бечићу могло би да буде само формална потврда ранијих гласања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]