Божо Врећо: „Волим мачевање и алпинизам“

Аутор фотографије, Sead Šašivarević
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Мушкарац и жена, сликар, археолог и алпиниста, писац и аутор севдалинки - све су ово речи које описују јединственог балканског уметника Божа Врећу.
Његова уметност и његова појава су оно што људе на Балкану дели на две групе - оне који га воле и оне који га не воле.
Ипак, и ови други му признају раскошни вокал кастрато гласа.
У суботу, 14. децембра, Врећо поново наступа у Београду, албуме издаје за издавачку кући из Загреба „Кроација рекордс", а одрастао је у Босни и Херцеговини.
Иако има публику широм региона, каже да његова музика није ту да мири народе Балкана.
„Песма је увек песма, њена улога није да мири или распирује било какве немире, она је ту да се осећа.
„Тако је где год да наступам и имам концерте, моја публика је растерећена свих подела и комплекса, а кад је тако онда се осећа само љубав", истиче Врећо за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, Sead Šašivarević
Он је и мушкарац и жена, а та дуалност се може видети у свим сегментима његовог стварања.
„Из свег мог маштања настало је све оно што вам је данас представа моје уметности", каже он у писаним одговорима.
Ко је Божо Врећо?
Неки би рекли балканска Кончита Вурст, због густе браде, високих штикли и дугачких хаљина.
Други би га описали тоновима, кроз севдалинку коју је оплеменио другим жанровима.
А он је - тридесетшестогодишњи магистар археологије. Највише га, каже, инспиришу антика, винчанска и егејска култура.
Следеће године би требало да иде на ископавања на Крит. То је за њега врло испреплетано са „копањем" по душама кроз севдалинке.
„Археологија и севдах су итекако повезане и неодвојиве секвенце које су у мом случају двојако усмерене ка једном циљу - истинитој емоцији која проговара кроз време и епохе.
„Гледам да увек има понешто лично и судбински везано за неки од ликова у мојим песмама, то је мој начин, тако стварам, заборављене претварам у вечне", каже Врећо.
Каже да је музика „одувек у њему", јер је одрастао са призвуком традиционалне музике и пуно панка, соула и џеза.
„Но, тек са 25 година сам спознао да је то оно чиме ћу се бавити цели мој живот, стварајући, прикупљајући и изводећи ту врсту музике обојену и другим жанровима који су потпуно преобликовани и дали ми неки лични печат и изражај, кроз акапела експериментални уплив па све до аранжмана за симфонијски оркестар на којима радим".
Врећо је самоук - није ишао на часове певања, нити је свирао инструменте - глас вежба тако што прати инструкције на интернету.
Одабрао је севдалинке - пева старе и ствара нове, проналазећи нове јунаке који би због љубави претрпели сва страдања.
Нове песме записује „посвуда и у свако доба, обично касно ноћу и рано ујутро", рекао је раније за Ноиз, а инспиришу га певачи попут Химзе Половине, Селима Салиховића, Емине Зечај, Наде Мамуле.
Када бира између Здравка Чолића или бенда Дубиоза колектив, бира прво.
„Здравко Чолић због само једне песме - Соната".
На питање да изабере фудбласки клуб за који навија „Жељезничар" или „Сарајево", прескочи одговор - њега занимају други спортови.
„Волим мачевање и алпинизам, идуће године се пењем на Триглав и то ме јако радује".
Иако каже да је „увек музичар, ма шта да ради", он има разноврсна интересовања.

Аутор фотографије, Sead Šašivarević
Бави се дизајном, планира путовања, а раније је радио и као професор.
Одрастао је у босанском граду Фочи са мајком и две старије сестре, а отац му је преминуо када је имао пет година.
Мајка је сликарка и подржавала га је да се бави уметношћу.
Божо је сликао и продавао своја дела, а хрватски Нови лист писао је да има готову изложбу коју још не жели да представи јавности.
Објавио је књигу поезије и прозе - „Мила", која је писана у форми дневника.
„Мила је име Божине мајке. О важности тог имена говори то да се унатраг чита као Алим - једно од 99 Божијих имена", рекао је приликом представљања књиге издавач Дамир Узуновић, преноси Бука.
Мајка је један од бројних извора инспирације, коју црпи, каже, „из свега што види, чује и додирне".
„Из љубави моје мајчице, из старих фотографија које су неком припадале које радо купујем, из антикварних предмета и књига, из прича старих људи, из људске доброте, али и из самог себе - јер се у мени сва та нова сазнања и моја унутрашња чула преплићу и стварају нове песме".
Његов екстравагантан имиџ употпуњују и бројне тетоваже, које има по целом телу. Оне, како се наводи у појединим биографијама, представљају спој истока и запада.
У интервјуима је говорио да не припада само једној религији, већ свим религијама Босне и да верује у Бога.
Песма, слобода и епилепсија
На концертима пева, игра, даје целог себе, а бори се са озбиљном болешћу - епилепсијом.
„У том тренутку препустим се музици и она је лек и за душу и за тело, бринем о себи и живим живот без стреса и погрешних људи и ситуација, у потпуној хармонији сам са самим собом и то је кључ".
Ради музику за представе и балет, а има и понуде за документарни филм о себи.
За наступе, које има не само на Балкану, већ широм Европе, тренира „колико успе од обавеза".
„Но чувам се по питању исхране и једем углавном протеинску храну, са пуно влакана и гледам да се крећем што више".
Требало је да пре три године да игра „Kоштану" у представи редитеља Кокана Младеновића, али је одустао од тог пројекта.
Током припрема је рекао да је Коштана симбол „слободе и храбрости да будеш свој у овом сулудом свету".
Ипак, и њу су на крају мимо њене воље удали, па се поставља питање колико је могуће одупрети се.
„Ствар је вашег размишљања и како ви видите тај крај, по мени она је слобода која никад није укротива ма шта да се деси, она никад није пристала на то и никад и неће, Kоштана би пре одузела себи живот него се удала за невољеног".
ББЦ: Kако је било одрастати као дуална особа на Балкану?
Божо Врећо: „То ћу исто питање поставити и вама.
„Постоје два начина, да заборавите на другог себе или да се пригрлите и прихватите све оно што јесте заправо, прихватајући своју дуалност као нешто с чиме се рађате доприноси томе да имате довољно храбрости исказати је и напросто почети живети живот на начин како то вама одговара и осећате да треба.
„И што је најбитније чини вас испуњеним и сретним - слободним, а слобода нема цену".
Више пута је изјавио да сви људи у себи имају и мушкарца и жену, али да ту двоструку природу спутавају због друштвених норми.
Ипак, на путу до циља - да буде слободан, ништа му није било тешко па ни то „одрастање у малој средини, окружен примитивизмом и конзервативношћу".
„Тога имате и у највећим градовима, то је константа, али исто тако ја се никад нисам дао променити и постати делом истих који чине такво друштво.
„До вас је колико вам је стало и колико јако желите имати свој живот у својим рукама", истиче он.
У септембру је учествовао на првој Поворци поноса у Сарајеву.
Као дуалну особу себе види одувек, додаје.
„Но, дакако да ми је севдах као такав, сверодан илити безродан помогао да се поистоветим и потпуно стопим са тим жанром и од тада моја живот и начин размишљања је продисао слободом највишег стадијума.
„Све што сам сањао остварило ми се, у мом животу само је љубав она која усмерава и води".
Ипак, та љубав је у његовим песмама често трагична, било да је пева као жена или мушкарац.

Песму Елма посветио другарици која је погинула као дете
Песму Елма написао је за другарицу Елму која је са породицом убијена у рату у Босни.
„Неки зли људи убише сву њену породицу на кућном прагу. И нану и мајку и млађег брата. Она је остала рањена метком који је прошао кроз образе и дозивала је мајку.
„Сувише касно је дошла та хитна помоћ, већ је била искрварила", испричао је за Ноиз.
„Та песма није посвећена ратном периоду, она је врло лична и посвећена је само мојој Елми - девојчици која је одрастала са мном и силно ме волела", каже за ББЦ.

Севдах је у недавном разговору за Телеграф описује као „меланхолију, патњу, чежњу која се проговара, која се испевава, никако веселица, никако поскочица".
Шта певач севдалинки онда ради кад је радостан, пева ли?
„Смејем се и потпуно уживам у тренутку, окружујем се мојим најмилијим мајчицом и сестром те пријатељима и најчешће негде отпутујемо.
„Они су ми дар од Бога јер имати породицу и пријатеље попут мојих је највеће благо".
За њега срећа је „бити задовољан собом, уживати у сваком дану, бити заљубљен и потпуно слободан стварати, живети и волети".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










