Интервју петком: ЛП Дуо - хибридни клавири, романтични оптимизам и много маште

- Аутор, Јелена Максимовић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 6 мин
Изгледа као обичан акустични клавир, али звук који производи долази из будућности. Није компликовани научни концепт, већ механизам који претвара акустични клавир у дигитални инструмент.
ЛП Дуо - Соња Лончар и Андрија Павловић - већ две године у наступима користи хибридни клавир.
Са инжењером Драганом Новковићем, „измаштали" су овај инструмент који адржи 88 сензора за сваку дирку, преко којих се активира из компјутера звук или светло.
Соња и Андрија свирају заједно већ 15 година. Обележиће тај јубилеј концертом у београдској дворани Коларац 2. марта.
И док Андрија помало негодује на спомињање некаквих годишњица, Соња каже: „То није мало времена, да са неким блиско сарађујеш".
Када причају о свом раду, веома су опуштени и спремно одговарају на питања. Андрија се труди да се што прецизније изрази, Соња сваку реченицу зачини смехом.
Препознавање сличних идеја и одлука да заједно свирају и стварају определили су их за рад у двоје.
На једном такмичењу клавирских дуа свирали су у конкуренцији браће и сестара, међу којима је било и близанаца. Али њихов дует је специфичан.
„Никад ни нисам желела да свирам сама, мени је то досадно. Изађем на сцену и немам са ким да поделим искуство," каже Соња за ББЦ на српском.
Кад је упознала Андрију осетила је „апстрактно разумевање у музичком смислу", као и „сваком другом, што је неопходно".
„Кад свираш, ти уђеш у некакав балон"
Иако данас изводе углавном дела савремених композитора, свирали су и класични репертоар - композиције Моцарта и Баха, као и пионира модерне класичне музике попут Карлхајнца Штокхаузена и Џона Кејџа.
Љубав према звуку аналогних синтисајзера, футуристичке музике која звучи као да долази из прошлости изражавају у оквиру пројекта ЛП Електро, чије ће прво издање бити објављено у мају.
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
Иза њих су бројних концерти одржани широм света - од чувеног њујоршког Карнеги хола, Париза, Лондона до наступа у Сингапуру.
Слажу се да њихову публику углавном не чине људи који воле класичну музику - након концерта у Сингапуру присутни су се попели на сцену да виде изблиза како изгледа хибридни клавир.
Андрија тврди да што је публика информисанија, у ваздуху преовлађује снобизам. И док Холанђани воле да поздраве извођаче стајањем на крају концерта ако им се допао наступ, Њујорчане, очекивано, није лако импресионирати.
„Устали су, али цео концерт је трајала борба" описује атмосферу у Карнеги холу.
После таквог успеха, труде да се забораве постигнуто и као аналфабете крену од почетка.
Зато Андрију посебно радује да свира с људима који нису школовани музичари. Објашњава да они инстинктивно проналазе нових решења, до којих школовани музичари не би дошли тако лако.
„То је јако инспиративно, увек настане нова музика, неки нови звук", каже.
И поред образовања на уметничкој академији, Соња и Андрија не сматрају себе класичним музичарима.
По Андрији „музика је духовна категорија, а вежбање схватам као медитацију". И када је пробао да медитира, схватио је да то заправо ради цео живот.
Бавио се и савременом уметношћу - са Александром Филићем је извео перформанс Dinner with Cage, у оквиру ког су „озвучили вечеру", ставили је на клавир и јели по ставовима. Наступао је и у пратећем бенду хип-хоп поставе Прти Бее Гее.
Соња је годинама свирала са бендом Јарболи. Сарадњу описује као „уметнички пројекат", јер Јарболе није доживљавала у почетку као типичан рок бенд.

Ко су ЛП Дуо
- ЛП дуо чине Соња Лончар и Андрија Павловић.
- Упознали су се током студија клавира на Факултету музичке уметности у Београду, а заједно наступају од 2004. године.
- Завршили су мастер студије за клавирски дуо на Високој школи за музику и позориште у Ростоку.
- Више пута сз наступали и одржали успешне концертне турнеје у Србији, Холандији, Финској, Данској, Швајцарској, Немачкој, Словенији, Хрватској, Македонији, Сан Марину, Пољској, Италији, Мађарској, Босни и Херцеговини, САД као и на фестивалима: БЕМУС, БЕЛЕФ, Београд/Ljubljana express, Ноћ музеја (Будимпешта), Међународна трибина композитора, Музичко Биjенале Загреб и многим другим.
- До сада су премијерно извели више од 30 дела домаћих и иностраних композитора савремене музике. Нека од ових извођења биле су светске премијере и многе композиције су њима посвећене.
- Њихова дискографија обухвата седам албума, који су објаљени у Србији, Хрватској, Данској и Холандији.


Аутор фотографије, Robert Morton
Занат, војска и слобода
Док је недавно био болестан од грипа, Андрија се вратио читању кратког романа Губитник аустријског писца Томаса Бернхарда.
Ломљен вирусом морао да је одустане од романа у коме је врхунски таленат представљен као извор деструкције.
А можда га је књига подсетила на сате и сате вежбања у жељи да се постигне прецизност интерпретације која се очекује на уметничким академијама.
Иако дубоко верују да у музици није важно ко је бржи, јачи и бољи, слажу се да је свет класичне музике једна врста компетитивног спорта.
Зато на питање да ли су некад осетили да школа гуши жељу за музиком и Андрија и Соња кажу да је било доста момената када су пожелели да одустану.
Соња се сећа петодневног такмичења у Мајамију - на крају јој је заличило на филм И коње убијају, зар не? у коме парови покушавају да победе на маратонском плесном такмичењу током велике економске кризе у Америци.
У Мајамију су учесници одустајали, неки су се разболели од стреса, а Соња и Андрија су схватили да оваква врста такмичења за њих нема везе са уметношћу.
„Свака школа је као војска", каже Андрија.
Ипак, уз помоћ инспиративних професора и он и Соња су успели да превазиђу кризе и нађу свој пут.
„Треба овладати занатом, али кључну разлику праве наши животи, интересовања, погледи на свет..." тврди Андрија.
Соња додаје да је дугогодишње вежбање допринело да данас могу да лакше и прецизније представе публици свој унутрашњи свет.

Клавир су почели да свирају као деца, али су на њих огроман утицај имали различити популарни музичари.
Соњи је то била Кејт Буш, чија „музика је јако сликовита". Касније је открила бристолску сцену, извођаче попут Massive Attack, Portishead и Трикија, који су је дефинитно определили за електронску музику.
Популарна трип-хоп сцена с краја деведесетих такође је значајна и Андрију. Ипак, издваја панк као кључни утицај, више у друштвеном, него музичком смислу.
Током средње школе имао једно време имао је бенд у коме је свирао бас гитару.
Када је недавно покушао да реконструише своје прво музичко сећање - била је то шпица са београдског радија Студија Б, који је, каже, стално свирао у његовој кући.
Прва љубав у свету класичне музике била му је Вердијева Аида.
„Занимљиво", изненадила се Соња.
Данас обоје предају на уметничким академијама - Соња на Факултету музичке уметности у Београду, а Андрија на Студијама за сценски дизајн у Новом Саду. Покушавају да студентима објасне да након што науче правила, треба да пронађу своју слободу.
Кад не свирају, гледају филмове и серије. Сарађивали су с многим позоришним редитељима, а тренутно се емитује серија Жигосани у рекету, за коју су такође компоновали музику.
Идеални филмски сарадници били би за Соњу редитељ Едгар Рајт, а за Андрију, озлоглашени Ларс фон Трир.

Хибридни клавир
Хибридни клавир је настао у оквиру пројекта Квантна музика. Прототип су направили у сарадњи с инжењерима Дарком Лазовићем и Драганом Новковићем, који их је упознао с квантним физичарем Влатком Ведралом, са којим сарађују у оквиру пројекта Квантна музика.
Андрија за квантну физику каже да је „филозофија 21. века", па им разговори са научницима делују јако инспиративно.
А зашто је важно спојити клавир са синтисајзером? Јер - овакав клавир има неограничене могућности за манипулацију дигиталним звуком.
„Осећај свирања на правом клавиру је пијанистима незаменљив. Ту можемо да будемо највиртуознији, што је немогуће постићи на аналогним синтисајзерима", каже Соња Лончар.

Нова клавирска сцена
У свету су већ годинама популарни композитори и извођачи нове клавирске музике попут Хаушке, Нилса Фрама и Макса Рихтера.
Соња Лончар каже да је кључна фигура те музике композитор Ерик Сати који је стварао пре сто година.
Крајем септембра, издавачка кућа Поп депресија објавила је компилацију Клавирско небо представивши овдашње композитори који стварају на клавиру.
ЛП дуо се с правом може сматрати пиониром ове сцене. Андрија каже да му јако прија што међу композиторима у последњих неколико година има самоуких, који долазе из света популарне музике.
„Музика је ствар срца и инстинкта", каже Андрија и додаје да га веома радује „повратак једноставности и емотивности у музици".
На концерту 2. марта, ЛП дуо ће извести музику са одјавне шпице српског научнофантастичног филма Едерлези рајзинг композитора Немање Мосуровића, заједно са гудачима Београдске филхармоније.
Иако је смештен у будућност, овај филм делује веома ретро, што је слично и поетици ЛП Дуа.
„То је тај романтични минимализам", описује њихов стил Соња Лончар.
„Романтични оптимизам", исправља је Андрија.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









